Izvor: S media, 30.Sep.2009, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisac je kao medved, ne želi da ga osvoje
Pred punom salom Francuskog kulturnog centra u kome su sinoćna dešavanja započela odavanjem pošte premunulom francuskom mladiću Brisu Tatonu koji je brutalno pretučenom pre 10 dana u Beogradu, predstavio se jedan od vodećih pisaca Francuske Žil Leroa.
Pedestogodišnji pisac koji je 2007. godine za roman "Alabama song" dobio najveću francusku nagradu za književnost - "Gonkur" , o toj knjizi kaže da je za >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << njega više roman od dva pisca, a ne ljubavni, kako ga najčešće nazivaju.
Knjiga , koju je kod nas objavila "Paideia", govori o tragičnom životu Zelde Ficdžerald i njenog muža, jednog od najvećih američkih i svetskih pisaca Skota Ficdžeralda.
Leroa kaže da je, za razliku od Zelde, Skot uspeo kao pisac, a život sa piscem kao sa bilo kojim umetnikom, kreativcem, je veoma težak, smatra on.
Na pitanje da li je piscu jednostavno da živi sa drugima Leroa je kao "iz topa" oidgovorio - ne. "Pisac je, u suštini, kao mjedved koji nastoji da ga drugi ne osvoje".
Podsećajući da u njegovom romanu posle tri godine braka sa Skotom Zelda počinje da se dosadjuje, shvatajući da je svome mužu potrebna daleko manje od pisaće mašine, Leroa konstatuje da je sa piscem teško živeti.
Pored pisaca mogu biti srećne samo žene koje su spremne jedino da se bave kućom i radjaju decu, povremeno ih opominjući da budu tihi i ne smetaju tati dok radi, smatra on.
Francuski pisac kaže da mu je "Gonkurova" nagrada bitno promenila život i da mu se ta promena dopala.
Najlepši deo te promene su putovanja u inostranstvo koja su ga obogatila za mnoga saznanja. Novo je i to što preko telefona dolaze samo prijatni pozivu, za razliku od onih ranije medju kojima je bilo i pretećih, dodao je Leroa.
"Iskreno, kada imate 50 godina, teško je kada nemate novca, a imate teškoća", bio je slikovit pisac koji kaže da je jedan medju dvadesetak u Francuskoj koji mogu sebi da priušte život od pisanja. To je jedna od najvažnijih posledica nagrade koja omogućava da se daljem polsu posvetite mnogo opuštenije, "priznao" je Leroa.
Opisujući jedan svoj "obični" dan u Francuskoj on je rekao da živi u kući koja se nalazi usred polja od kojeg je najbliže selo udaljeno 10 kilometara. Živi sam, pošto mu je početkom godine uginula keruša koja ga je zbog svakodnevnih obaveza koje imao oko nje vraćala u realnost.
Piše, kako kaže, u jutro i uveče i posebno koristi koncentarciju odmah posle budjenja. Povremeno voli da se bavi baštovanlukom.
Leroa, koji se pre pisanja bavio novinarstvom, smatra su mediji moderno zlo, ali i da od njih nema izolacije, pogotovo kada imate obavezu prema njima. "Intervjui su mi kazna i mučenje i ne verujem mnogo novinarima baš zato što imam iskustvo u tom poslu", rekao je Leroa.
On je napomenuo da je novu knjigu završio pre 15 dana i da je koincidencija to što je i u novoj knjizi glavni lik žena, takodje sa juga Amerike.
Napomenuvši da je u njegovom životu najznačajniji odnos bio onaj koji je imao sa svojom majkom, u novom romanu je reč o ženi koja je izgubila sina i poput Zelde i ona na kraju gubi smisao za realnost.
Leroa je gost Beograda i manifestacije "Molijerovi dani" koju je organizovao Francuski kulturni centar.
U prisustvu Petra Židinovićavića, čija je Paideja objavila prevod "Alabama songa", razgovor sa francuskim piscem vodila je spisateljica i novinarka Sanja Domazet.
