Izvor: RTS, 30.Sep.2009, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisac Žil Leroa gost Beograda
Francuski pisac Žil Leroa gost je Beograda. Dobitnik Gonkurove nagrade, najprestižnijeg književnog priznanja u Francuskoj, učestvuje u manifestaciji "Molijerovi dani" koju organizuje Francuski kulturni centar.
Pred punom salom Francuskog kulturnog centra u kome su dešavanja započela odavanjem pošte premunulom francuskom mladiću Brisu Tatonu koji je brutalno pretučenom pre 10 dana u Beogradu, predstavio se jedan od vodećih pisaca Francuske Žil Leroa.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Pedestogodišnji pisac koji je 2007. godine za roman "Alabama song" dobio najveću francusku nagradu za književnost "Gonkur", o toj knjizi kaže da je za njega više roman od dva pisca, a ne ljubavni, kako ga najčešće nazivaju.
Knjiga, koju je kod nas objavila "Paideia", govori o tragičnom životu Zelde Ficdžerald i njenog muža, jednog od najvećih američkih i svetskih pisaca Skota Ficdžeralda.
Leroa kaže da je, za razliku od Zelde, "Skot uspeo kao pisac, a život sa piscem kao sa bilo kojim umetnikom, kreativcem, je veoma težak".
Na pitanje da li je piscu jednostavno da živi sa drugima Leroa je kao "iz topa" odgovorio - ne. "Pisac je, u suštini, kao medved koji nastoji da ga drugi ne osvoje".
Podsećajući da u njegovom romanu posle tri godine braka sa Skotom Zelda počinje da se dosađuje, shvatajući da je svome mužu potrebna daleko manje od pisaće mašine, Leroa konstatuje da je sa piscem teško živeti.
"Pored pisaca mogu biti srećne samo žene koje su spremne jedino da se bave kućom i rađaju decu, povremeno ih opominjući da budu tihi i ne smetaju tati dok radi", smatra Leroa.
Francuski pisac kaže da mu je "Gonkurova" nagrada bitno promenila žzivot i da mu se ta promena dopala.
Najlepši deo te promene su putovanja u inostranstvo koja su ga obogatila za mnoga saznanja. "Novo je i to što preko telefona dolaze samo prijatni pozivu, za razliku od onih ranije među kojima je bilo i pretećih", dodao je Leroa.
"Iskreno, kada imate 50 godina, teško je kada nemate novca, a imate teškoća", bio je slikovit pisac koji kažžze da je jedan među dvadesetak u Francuskoj koji mogu sebi da priušte život od pisanja. To je jedna od najvažnijih posledica nagrade koja omogućava da se daljem poslu posvetite mnogo opuštenije,"priznao" je Leroa.
Živi u kući usred polja
Opisujući jedan svoj "obični" dan u Francuskoj rekao je da živi u kući koja se nalazi usred polja od kojeg je najbliže selo udaljeno 10 kilometara. Živi sam, pošto mu je početkom godine uginula keruša koja ga je zbog svakodnevnih obaveza koje imao oko nje vraćala u realnost.
Piše, kaže, "u jutro i uveče i posebno koristi koncentarciju odmah posle buđenja". Povremeno voli da se bavi baštovanstvom.
Leroa, koji se pre pisanja bavio novinarstvom, smatra su mediji moderno zlo, ali i da od njih nema izolacije, pogotovo kada imate obavezu prema njima.
"Intervjui su mi kazna i mučenje i ne verujem mnogo novinarima baš zato što imam iskustvo u tom poslu", rekao je Leroa.
Napomenuo je da je novu knjigu završio pre 15 dana i da je koincidencija to što je i u novoj knjizi glavni lik žena, takođe sa juga Amerike.
Napomenuvši da je u njegovom životu najznačajniji odnos bio onaj koji je imao sa svojom majkom, u novom romanu je reč o ženi koja je izgubila sina i poput Zelde i ona na kraju gubi smisao za realnost.
Leroa je gost Beograda i manifestacije "Molijerovi dani" koju je organizovao Francuski kulturni centar.
