Izvor: Politika, 26.Mar.2012, 23:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne komentarišem odluke sudija

Nema određenih pravila koliko kazna može da se umanji, osim onih zakonom predviđenih ograničenja, ali Apelacioni sud mora da vodi računa, kako o svakom slučaju posebno, tako i o ujednačavanju kaznene politike, kaže v. d. predsednika Apelacionog suda u Beogradu

Radmila Dragičević-Dičić, vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu, rekla je za „Politiku” da, kao predsednik suda, nije ovlašćena da komentariše odluke sudija koje su, u drugostepenim postupcima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prepolovile kazne u predmetima protiv okrivljenih za ubistvo Francuza Brisa Tatona i Bojana Majića.

– Neozbiljna bi bila svaka tvrdnja da su prvostepene oštre kazne, samo predstava za javnost. Žalbeni sudovi i služe tome da vrše novu procenu sudske odluke i ocenom svih okolnosti odlučuju o kaznama. Svaka odluka o kazni u sebi sadrži okolnosti vezane i za ličnost okrivljenih, kao i okolnosti dela. Pritom, vodi se računa, kako o generalnoj tako i o specijalnoj prevenciji. Sve kazne veće od deset godina zatvora, posebno one od 15 i 20 godina smatraju se dužim kaznama koje prema krivično-pravnim i penalnim procenama stvaraju pretpostavke da se ostvari i subjektivna i generalna prevencija, a da se u toku izdržavanja tako dugih kazni na okrivljene deluje vaspitno u okviru programa u zavodskim ustanovama.

Kakva je praksa apelacionih sudova u smislu drastičnog umanjenja kazni?

Nema određenih pravila koliko kazna može da se umanji, osim onih zakonom predviđenih ograničenja, ali Apelacioni sud mora da vodi računa, kako o svakom slučaju posebno, tako i o ujednačavanju kaznene politike. Javnost ima pravo da kritikuje pravnosnažne odluke sudova, ali nije tačno da Apelacioni sud u Beogradu isključivo smanjuje kazne. Postoje mnogobrojni primeri i drastičnog povećanja kazni za teška krivična dela od kojih su neka bila i medijski propraćena. Evidentno je da je javnost zainteresovana za dela sa elementima nasilja, ali je taj fokus najveći onda kada dođe do krivičnog gonjenja. Problem ovog društva jeste nasilje koga ima i u osnovnim školama i sa time se treba boriti kroz širi društveni program koji se tiče porodice, škole, osnovnih vrednosti i mnogo čega drugog što ima veći značaj na prevenciju od samih kazni. Nedavno su objavljena istraživanja koja ukazuju da samo kazna nema uticaja na smanjenje određenih pojava kriminaliteta.

.................................................

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 27. marta. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite  OVDE.

M. Derikonjić

objavljeno: 27.03.2012

Nastavak na Politika...