Blog: Dragan Varagić, 03.Feb.2021, 19:42
Zašto su velike tehnološke kompanije neopravdano postale “vrhovni arbitar” slobode izražavanja?
Kako je došlo do toga da Tviter isključi nalog aktuelnog predsednika SAD?
U poslednjih deset godina velike tehnološke kompanije iz SAD, Kine i Rusije su postale u celom svetu najvažniji činilac zabave, ekonomije, mogućnosti informisanja, i političkog delovanja. Toliko velika koncentracija moći u samo nekoliko kompanija morala je da pokaže svoje posledice.
Kako ograničiti ogromnu moć velikih tehnoloških kompanija?
Poslednjih nekoliko godina različite države u svetu pokušavaju svojim zakonima da na različite načine ograniče ogromnu moć velikih tehnoloških kompanija na nivou uvećanja privatnosti korisnika, pokušajima kontrole algoritama onlajn platformi koji direktno utiču na mišljenja i stavove pojedinaca, uticanjem na lošu advertajzing praksu (npr. prodaja podataka miliona korisnika drugim organizacijama i kompanijama), uticanjem na štetne sadržaje koji se šire onlajn platformama, sprečavanje velikih tehnoloških kompanija da uništavaju svoju konkurenciju, i sl.
Rezultati ovih napora različitih država mogu se videti u polovičnim primenama različitih ograničenja na koje su primorane velike tehnološke kompanije poslednjih godina. Ovi problemi se svakodnevno mogu videti na primeru različitih manipulacija i dezinformacija u vezi sa koronom koje se i dalje šire onlajn platformama.
Preporuka: Pročitajte tekst "Big tech threats: Making sense of the backlash against online platforms" o tome kako su velike tehnološke kompanije postale pretnja demokratiji u svetu.
Većina osoba u svetu ima veliko nepoverenje u najvažnije institucije društva, nauku i obrazovanje; a veliko poverenje u manipulacije i teorije zavera!
Jedan od najvažnijih razloga ogromnog nepoverenja u institucije društva i nauku jeste razvoj liberalnog kapitalizma u poslednjih 40 godina.
Kompanija Edelman preko 20 godina radi istraživanje "Barometar poverenja", i prema podacima za 2020. godinu 56% ispitanih osoba iz celog sveta tvrdi da kapitalizam u sadašnjem obliku mnogo više šteti svetu u kojem živimo nego što ga čini boljim. Do kraja januara 2021. g. pojaviće se rezultati novog istraživanja poverenja "Trust Barometer".
Nepoverenje u institucije društva, svetska kriza nauke i kvaliteta obrazovanja su direktna posledica komercijalizacije svega, što je mantra liberalnog kapitalizma, uz uzdizanje površnosti. Već godinama vodeći ekonomisti pričaju o različitim rešenjima kako popraviti kapitalizam.
Preporuka: Pročitajte tekst "Davos 2020., Ekonomija po meri građana i veza sa Zapadnim Balkanom" na temu razlika između deoničarskog, državnog i kapitalizma po meri građana.
Najveći problem savremenog društva je lako širenje lažnih vesti, manipulacija i dezinformacija preko dominantnih onlajn platformi, a velike tehnološke kompanije nisu demokratske institucije da bi kvalitetno rešavale probleme slobode izražavanja.
Različite vrste nedemokratskih i ekstremističkih političkih organizacija koriste onlajn platforme za širenje svog uticaja putem različitih vrsta manipulacijama istinom i dezinformacijama. Usled nedostatka efikasnih mehanizama za borbu protiv lažnih vesti i dezinformacija, primoravanje tehnoloških kompanija da budu globalni "policajac", došli smo do toga da ove kompanije postaju i sudija u slučaju da li je nešto sloboda govora ili govor mržnje, npr.
Preporuka: Pročitati tekstove "5 najvažnijih političkih pitanja u 21. veku. Da li će populizam konačno pobediti povratak poveranja u politiku i demokratiju?", "Zašto je internet doneo svetsku krizu informisanja javnosti?"
Rešenje problema velikih manipulacija i dezinformacija javnosti leži u postepenom porastu kvaliteta poverenja medija i institucija društva.
Nažalost, postavlja se veliko pitanje da li se u ovakvim aktuelnim okolnostima ogromnog nepoverenja nešto tako može skoro desiti.
Preporuka: Pročitati tekstove "Vodič kroz dostupnost informacija, pametnjakoviće, dezinformacije i medijsku nepismenost", "Zašto postoji problem manipulacije vestima i kako da mediji ponovo postanu relevantan izvor informisanja?" Dodatno, pročitajte tekstove na temu medijske pismenosti.
