Blog: NUNS Centar za istraživačko novinarstvo - CINS, 13.Feb.2012, 20:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlast tolerisala kršenje privatizacionog ugovora

Danas, 08. februar, 2012 - Kako je kupovina Zmaja povezala bivšeg ministra i jednog biznismena sa partnerima kasnije optuženim ili osuđenim za pranje novca i šverc cigareta
Beograd - Privatizacija fabrike Zmaj dovela je do poslovnog saveza bivšeg ministra energetike Gorana Novakovića, biznismena Bogdana Rodića i osoba koje su kasnije optužene ili osuđene za šverc cigareta i pranje novca - Zorana Ćopića i Antona Stanaja, a Agencija za privatizaciju je godinama tolerisala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blogovi << kršenje tog privatizacionog ugovora, pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo.
Fabrika Zmaj proizvodila je kombajne kojima se želo 95 odsto svih žitarica u bivšoj Jugoslaviji. Danas u pogonima nema nikoga, fabričke zgrade od ukupno 36.272 kvadratna metra su prazne i zapuštene. Nekoliko stotina metara dalje, na „Zmajevom“ zemljištu nalaze se dva hipermarketa. Bogdan Rodić je podigao Rodu, koju je kasnije prodao slovenačkom gigantu Merkatoru, dok je drugi u vlasništvu kompanije DIS.
Finansijski izveštaji pokazuju da je broj zaposlenih opao sa 647 pre privatizacije, na 73 u 2010. „Zmaj“ je 2005. proizveo 34 traktora. Godinu dana kasnije u posed su ušli novi vlasnici, obavezani privatizacionim ugovorom „da će obezbediti kontinuitet proizvodnje u periodu od pet godina“ i da će ugovor biti raskinut ako kupac „ne obezbedi kontinuitet u obavljanju osnovne registrovane delatnosti Subjekta privatizacije“. Proizvodnja je odmah potpuno stala.
Država je Zmaj kao strateški važno preduzeće, prodala na tenderu konzorcijumu of-šor kompanija smeštenih na Britanskim devičanskim ostrvima i u Delaveru (SAD), u decembru 2006. Grupacija je platila milion evra za preuzimanje preduzeća i obavezala se na još šest miliona evra investicija.

   
Firma izgubljena u trouglu politike, biznisa i sumnjivog kapitala: Kombajn Zmaj    
Prema CINS-ovom istraživanju, iza konzorcijuma koji je kupio Zmaj stoje kompanije „Figra“ iz Beograda, koja je u vreme privatizacije kupila 50 odsto Zmaja, Finpro, registrovan u Delaveru, koji je imao na početku 18 odsto Zmaja, i novosadski Agrocoop (31 odsto).
Uslovi privatizacionog ugovora nisu ispunjeni, a Agencija za privatizaciju je, prema njenim internim dokumentima, znala za smanjenje proizvodnje, stavljanje hipoteka na nekretnine Zmaja, pa čak i prebacivanje novca ove kompanije na račun firme Bogdana Rodića. Raskid ugovora, međutim, nije pokrenut. Na primer, Agencija je u izveštaju iz oktobra 2007. navela da ne postoji „organizovana proizvodnja“ i da je preduzeće ostvarivalo prihode prodajom rezervnih delova i materijala, te iznajmljivanjem i kroz subvencije. Izveštaj iz maja 2008. pokazuje da je preduzeće u stvari prestalo da funkcioniše i da prihod od prodaje „čini samo 9,40 odsto u poređenju sa prihodima od prodaje u 2005“. Danas „Zmaj“ ne proizvodi ništa, ali kontroliše zemlju vrednu više miliona evra, a Zoran Ćopić je u razgovoru za CINS rekao da „Zmaj nije kupljen radi poljoprivrede“ i potvrdio da je privatizovan samo zbog nekretnina.
Revizori iz Agencije za privatizaciju su otkrili da su partneri, tokom prve godine, stavili pod hipoteku 24 odsto nekretnina preduzeća kako bi, između ostalog, dobili bankovne garancije u vrednosti od 5,7 miliona evra za druga preduzeća koja su u Rodićevom vlasništvu, a nemaju veze sa Zmajem. Bankovna garancija od 2,7 miliona evra, od tadašnje novosadske Metals banke nije trebalo da pomogne Zmaju, već kupovini preduzeća „Vršački vinogradi“ koje je Rodić privatizovao (i ta je privatizacija kasnije raskinuta). Drugi deo imovine Zmaja je založen kod iste banke kako bi Rodićeva kompanija „Rodić M&B iInvest“ dobila tri miliona evra, navodi se u dokumentaciji Agencije za privatizaciju. Inače, za kapital Metals banke sumnjalo se da potiče iz narko poslova Darka Šarića, kao i da je usko povezana sa jednom velikom crnogorskom bankom, te da se u tom krugu odvijaju glavne operacije pranja novca. Zbog nesolidnih kreditnih aranžmana, Narodna banka Srbije je pre nekoliko godina uvela prinudnu upravu u Metals banku, i ona je kasnije transformisana u Razvojnu banku Vojvodine.
Prema istraživanju novinara Centra za istraživačko novinarstvo, priredila Lj. Bukvić
Pročitajte tekst na sajtu Danas.rs
Tweet

Nastavak na NUNS Centar za istraživačko novinarstvo - CINS...