Blog: Positive.rs, 13.Mar.2012, 14:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugovor o održavanju – potreba ili potreba?
Kada sam pre mnogo godina prvi put odneo jedan PC u kancelariju knjigovodstva izvesne firme, docekan sam sa komentarima „šta ce nam, ja cu i dalje ovako, necu sada da ucim da radim na tome ...“. Posle mesec dana, kroz vapaj ocajnika stiže poziv u pomoc: „Ne radi! Dolazite! Ne možemo da radimo! ...“ To je bilo sada vec daleke 1994. godine. Te godine je Komodor, tvorac cuvenog kucnog racunara Commodore 64, proglasio bankrot. Na trci Formule 1 u Imoli poginuo je Airton Sena. Nelson Mendela je postao predsednik Južnoafricke Republike ... Od tada, pored legendarnog Sene nema više ni kancelarije u kojoj nema racunara. A nema ni racunara koji nije povezan sa drugim racunarima, ne deli štampace, podatke, aplikacije, koristi zajednicki izlaz na Internet. Racunari su prerasli sebe kao pojedinacne mašine i svoj pravi smisao imaju samo ako su povezani sa drugim racunarima. I oni su postali cudni ako su asocijalni, kao i ljudi. I onda kada nam naš kucni racunar stane zbog kvara neke komponente, virusa ili vec ko zna cega nastupa panika. Pozivanje komšije ili odnošenje u servis? Koliko ce da traje? Koliko ce da košta? ZAŠTO MORA DA KOŠTA?! Na radnom mestu još je gore. Zaustavljanje nekog od procesa u funkcionisanju jedne firme je jednako gubljenju para – bilo da je u pitanju slanje pošte sa ponudama, placanje ili upravljanje procesom proizvodnje. Zbog ovakvih situacija veoma je bitno da se racunarski sistem održava na najefikasniji moguci nacin. Zavisnost od njegovog funkcionisanja je tolika da se taj posao više ne sme prepuštati nekom „ko se razume“ nego je potrebno da taj posao obavljaju strucna lica ciji je to primarni posao. Ovakve stvari najefikasnije se regulišu ugovorima o održavanju Ovakvim ugovorom obezbeduje se da vaš informacioni sistem nadziru ljudi koji ce sa jedne strane biti u obavezi da u slucaju bilo kakvog incidenta reaguju u vremenskom okviru kako ste se dogovori tokom sklapanja ugovora, a sa druge dovoljno strucni da problem mogu da reše brzo i kvalitetno. Za takvu uslugu serviseri moraju biti sertifikovani za poznavanje operativnih sistema i mrežnih okruženja, a servis osposobljen za popravku racunarske opreme i opremljen rezervnim delovima. Neretko je bitno i da vam se kao korisniku ovakve usluge može ponuditi zamenski uredaj kojim cete premostiti vreme dok je vaš uredaj na popravci, kako vaši radni procesi ne bi trpeli. Pored ovakvog vida intervenisanja, kao korisnik ugovora o održavanja postajete korisnik o kome neko preventivno brine i kada je sve naizgled u redu. Prevencija je oduvek bila najbolji vid zaštite. Iskusni serviser ce biti u stanju da primeti nepravilnosti u radu vašeg informacionog sistema znatno pre nego vi. Ovakvim vidom održavanja produžava se radni vek uredaja, pa samim time i smanjuju investicije u opremu ciji radni vek u osnovi još uvek nije istekao. Ugovor o održavanju donosi i kvalitetno proaktivno održavanje. U današnjem veoma dinamicnom informatickom svetu, gde se tehnologije menjaju veoma brzo, nekada je neophodno da vam neko kaže da postoji rešenje za vaš problem koje je kvalitetnije, efikasnije i koje ce vam doneti uštedu u poslovanju. Prepoznavanje takvih potreba je jedan od zadataka davaoca kvalitetne usluge održavanja. Neophodnost funkcionisanja informacionog sistema je danas apsolutna. Obezbedivanje prisustva nekoga, ko ce poznavati Vaš sistem dovoljno dobro, imati strucno znanje da interveniše i da vas posavetuje je nešto što (istini za volju) niko od nas ne želi da koristi, ali kada dodete u tu nezgodnu situaciju, postane vam jasno – dilema ne postoji, ugovor o održavanju nije trošak nego investicija.
.jpg)
