Blog: Dragana Djermanović, 12.Nov.2008, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetska ekonomska kriza iz ugla Josepha Stiglitza - dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 2001.

Nastavak posta "Svetska ekonomska kriza iz mog ugla"
Puno je umnih glava nedeljama, mada i godinama posvećeno analiziranju ekonomske krize i predviđanju njenih posledica. Međutim, ubedljivo najcitiraniji ekonomista na svetu Joseph Eugene Stiglitz je čovek čija bih razmišljanja posebno izdvojila.
Osim što je dobitnik prestižne Nobelove nagrade i ugledni profesor Columbia Univerziteta  Stiglitz je bio i predsedavajući ekonomskog saveta Bele kuće, kao i Glavni ekonomista svetske banke.
Inače, profesor Stiglitz je autor velikog broja sjajnih knjiga od kojih bi izdvojila: Making Globalization Work (2006.), Globalization and Its Discontents i Whiter Socialism (1996.).
U intervjuu za Japanski Asahi  Stiglitz ističe da je ovaj trenutak Breton Woods trenutak. Naime, nakon velike krize tridesetih godina prošlog veka, nakon Wall Street kraha (oktobar 1929.), 1944.  sačinjen je sporazum kojim su utvrđeni tržišni i finansijski odnosi među najvećim svetskim industrijskim državama. Već znate, tom prilikom osnovani su i Internacionalni Monetarni Fond (IMF) kao i Interanational bank of Reconstruction and Developmant (sad jedna od institucija Svetske banke). Ovaj sporazum (dogovor) bio je od velikog značaja u cilju prenošenja epicentra ekonomsko-finansijskih tokova na globalni nivo, a sve pod kapom ideje uspostavljanja slobodnih tržišta, slobodne trgovine i decentralizacije ekonomske moći. Sve bi bilo u redu da su pojedine ekonomske struje uspele da ubede svetske moćnike da je ipak liberalizacija rizična ukoliko nije kontrolisana na institucionalnom nivou. Tj. nije baš svaka sloboda - zdrava sloboda.
Posledice takve globalne ekonomske politike u određenom smislu sada kušamo.
No, da se vratim na intervju g Spiglitza koji nedvosmisleno tvrdi da se što pre mora uspostaviti nova globalna reorganizacija institucija moći uz jasnu kontrolu fluktuacija na tržištima uz neminovno revidiranje reserve currency. No, svet je na Breton Woods čekao 15 godina (od 1929. do 1944.), mi toliko vremena ni u snu nemamo.
Dan koji može uticati na budućnost svetske ekonomije je 15. novembar kada sa posebnom pažnjom treba pratiti sastanak grupe G 20 u Washingtonu. Po profesoru Spiglitzu, ekonomska kriza mora biti ujedno i kraj neoliberalne ideje koja u fokusu ima ukupnu slobodu tržišta uz izmeštanje snage i kontrole sa države (i institucija) na privatni (pojedinačni, kompanijski, interesni) nivo. Mada, po profesoru ideja neoliberalizma interpretirana je od strane svetskih sila moći na najgori način, izvesno kao posledica jasnih interesa, uz saglasnost MMF-a i Svetske banke.
Bilo kako bilo, pred nama su dani u kojima će čitava baza globalne ekonomije dobiti nove obrise, nadam se na način koji će u perspektivi umanjiti mogućnost kriza sličnih ovoj. Čak i ozbiljan problem reperne valute može biti prevaziđen, svakako ne uspostavljanjem još jedne valute (kao konkurencije USD), zato što bi postojanje dve reperne valute bilo i kobnije po svetsku ekonomiju (fluktuacija jedne valute uslovila bi pritisak na drugu i obrnuto), već neko posve treće rešenje. Trenutno, preko 90% deviznih rezervi sveta je u USD i EUR, s tim što je taj odnos 63,9% USD naprema 26,5% za EURO u 2007.
Neobičan će vam biti možda zaključak kojim privodim post kraju, a u kojem sva svoja intenzivna razmišljanja u ovom periodu svodim na jednu reč - POHLEPA.
Nikada nije dosta, iskoristi sadašnjost, profit mora biti enorman, tržišta su samo instrumenti za dostizanje tih enormnih profitnih rezultata, a ne ljudi i/ili porodice, a ne mikrosistemi i ne budućnost.
I šta ostaje posle:
 
Matija Bećković
 
BODEŽ
Po čuvenoj priči
Sa dalekog severa
Lovci na vukove
Bodež sa dve oštrice
Umoče u svežu krv
Balčak pobodu u led
I ostave u snežnoj pustinji.

Gladan vuk
Oseti krv nadaleko
Pogotovu na čistom oštrom vazduhu
Pod visokim mraznim zvezdama
I brzo pronađe krvavu udicu.

Oblizujući smrznutu sukrvicu
Poreže jezičinu
I svoju toplu krv
Lapće s hladnog sečiva.

I ne ume da stane
Dok se ne skljoka
Nadut od sopstvene krvi.

Kad su takvi vukovi
Koji se najteže love
Kakvi li su tek ljudi
Pa i čitavi narodi
A pogotovu naš
Koji se vlastite krvi
Ne može nadostiti
I pre će nestati
Nego se opsetiti
Da će krvav bodež
Ostati
Jedini
Spomenik
I krst
Iznad nas.


 

Nastavak na Dragana Djermanović...