Blog: Eniac, 27.Okt.2012, 12:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrt društvenih medija
Veliku pompu pre par meseci je izazvao App.net sa idejom da su se društveni mediji pretvorili u previše šuma i da treba napraviti poseban komercijalni servis a koji bi u potpunosti rešio sve boljke svojih “besplatnih” konkurenata. Premisa koja je zasmetala svima jeste upravo finansijski momenat, u kome je ova društvena mreža pravo manjine, a ne svih kako je do sada bio slučaj. Elitizam nije najomiljenija reč kada su društveni mediji u pitanju.
Wondering if people in countries like Egypt and Syria would have payed 50$/year to broadcast their revolution on @appdotnet.
— Tomaz Stolfa (@tomazstolfa) August 13, 2012
Društveni mediji kakve znamo doneli su potpuno revoluciju u načinu na koji dolazimo do informacija. Po prvi put u ljudskoj istoriji dobili smo jedno novo, potpuno decentralizovano, javno mnenje koje je u stanju da izgura i mnogo veće stvari od sređivanja parka u komšiluku. Pali su zakoni, vlasti, taman smo pomislili da smo našli lek za sve i da istina više nikada ne može biti zaustavljena.
Pobeda autentičnog
Bezbroj puta sam dobio pitanje na koji način da biti uspešan i popularan na Internetu. Bilo kao brend ili pojedinac. Postoji isto toliko i napisanih saveta o tome, ali retko i pravi odgovor. Jer je jednostavan, a teško opisiv – budite autentični. Društveni mediji su slavili autentičnost kao niko do sada. Umesto onih dosadnih, glasnih i nametnutih pobedili su oni autentični, koje svakog dana vidimo ispred prodavnice kako ispijaju sa društvom pivo. Kojima se svi smeju, i koje svi rado slušaju. Heroji ulice. Autentičnost je postala tražena roba u društvu u kome ima previše svega i u kome ima sve da se kupi. O autentičnosti će tek da se priča.
Šta je sledeće?
Letos sam sedeo sa Šararom, jednim od prvih heroja te društvene revolucije, neposredno pošto je obrisao svoj nalog na twitteru. Dilema je bila – šta je sledeće posle Twittera i Facebooka? Neviđeni entuzijazam koje su ove dve mreže proizvele u početku, nestao je onog trenutka kada je previše otišlo u mainstream. To je valjda standardni razvoj bilo koje platforme. Onog trenutka kada postane cool, svi žele biti deo iste, a nepravednu prednost dobiju oni koji su finansijski u mogućnosti da preskoče sve ono što ste gradili mesecima ili godinama. Setite se samo svih kupovina fanova i followera kada su “poznati otkrili Internet”.
Svi šute niko da prizna
Sa aspekta onog ko omogućava platformu ovo predstavlja i odličnu priliku za zaradu. Na koncu, i ako će vam svi reći da su oni tu da bi promenili svet, oni i dalje više žele da budu Stiv Džobs nego Mahatma Gandi. A onda dođe i smrt.
Photo: Jack Crawford
Smrt nastupa onda kada, zbog profita, ubijate ono što predstavlja vašu glavnu prednost. U ovom slučaju to je mogućnost da budu svi jednaki i da u takvoj poziciji nesmetano komuniciraju i emituju informacije. Nije problem u oglašavanju, niti u želji da se na neki način naplati to što koristite servis. Problem je u tome što nešto što je dvosmerno i društveno, prerasta u jednosmerno i kontrolisano. U situaciji u kojoj novac diktira ono što ćete pročitati na društvenim medijima, oni sve manje postaju društveni a sve više mediji. Oni postaju isključivo pravo manjine, gde ste vi samo publika koja između sebe može da komentariše. Ili u slučaju App.net-a samo da posmatra. To je protivno svemu onome što je društvene mreže učinilo popularnim. Nož u leđa našem autentičnom junaku.
Paradoks besplatnog
Međutim, davno je neko rekao. Kada je nešto besplatno, onda ste vi proizvod koji se prodaje. I jeste tako. Bilo je lepo dok je trajalo, i dok ne dođe nešto novo. A sigurno hoće, jer revolucije nas možda uvek vrate na iste probleme, ali i donesu neko novo saznanje koje nam pomogne da na kraju dana ipak budemo bolji.
