Blog: Bašta Balkana, 09.Jun.2011, 19:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slova

Djordje Otašević * * * Ovih dana je u Njujorku, Sjedinjene Američke Države, na izložbi posvećenoj holokaustu, u centru Simon Vizental, predstavljeno je prvo pismo koje je najavljivalo rešenje "Jevrejskog pitanja", pismo koje je kao mlad vojnik napisao Alfred Hitler, kasniji vodja nacizma u Nemačkoj, i ideolog istrebljenja Jevreja. Pod njegovim rukovodstvom je stradalo nekoliko miliona Jevreja po koncentracionim logorima i načinjeni su najbrutalniji zločini protiv čovečnosti. Stradali su i ostale nacije i narodi, ali je fokus njegove paranoje bio uperen protiv jevreja. A sve je počelo sa slovima. I završilo se sa milionima slova na nadgrobnim spomenicima. (Redakcija bloga) ------- Bru­no Šulc, iz­gu­bljen u du­bo­koj fo­te­lji, žu­stro je uka­zi­vao ocu na opa­snost od ge­ne­ra­tio aequ­i­vo­ca, po­lu­or­gan­skih bi­ća, na­sta­lih bez­bo­žnom imi­ta­ci­jom ma­te­ri­je. Ma­da ova amo­rf­na bi­ća, po sve­mu slič­na lju­di­ma, ne po­se­du­ju unu­tra­šnju struk­tu­ru, ona su, na ža­lost – s po­dig­nu­tim ka­ži­pr­stom, Šulc je na­gla­ša­vao sva­ku reč – spo­sob­na da pro­iz­vo­de. Nji­ho­ve bom­be, kre­ma­to­ri­ju­mi i in­sti­tu­ci­je uni­šta­va­ju, čak ve­o­ma uspe­šno, kre­a­ci­je Sve­vi­šnjeg. Otac ga je na­krat­ko pre­ki­nuo. U so­bi je bi­lo hlad­no. Ustao je i pri­šao otvo­re­nom pro­zo­ru. Dan je oti­cao niz Du­nav. Is­pred zgra­de su se upa­li­la sve­tla. Ka­da se okre­nuo, fo­te­lja je bi­la pra­zna. Bio je zbu­njen. Da li zbog raz­go­vo­ra sa čo­ve­kom ubi­je­nim pre pe­de­set se­dam go­di­na, ili zbog nje­go­vog iz­ne­nad­nog ne­stan­ka, ni­je tač­no znao. Obla­ci pe­pe­la iz dro­ho­bič­kog ge­ta pu­tu­ju ka ju­gu. Pre­ko Du­na­va, ko zna zbog če­ga, ne mo­gu da pre­đu. Cr­ne kr­pe, lju­lju­ška­ju­ći se na po­vr­ši­ni vo­de, plo­ve niz­vod­no. Ko­ma­di pe­pe­la, do­šav­ši do No­vog Sa­da, le­pe se po stra­ni­ca­ma Pe­tro­va­ra­din­skog mo­sta, čud­no uro­nje­nog u Du­nav. Is­pr­va ne­ra­za­zna­tlji­ve ša­re pre­tva­ra­ju su se u slo­va, cr­na i te­ška. Šta je vo­da is­pi­sa­la na mo­stu, ni­je se vi­de­lo. Noć je tam­na. Ve­tar je za­stru­jao pre­ko vo­de. Me­tal­na plo­ča, pre­kri­ve­na le­plji­vim slo­vi­ma, od­lo­mi­la se od mo­sta, pa­la na
Dalje

Nastavak na Bašta Balkana...