Blog: Dragan Varagić, 15.Feb.2026, 11:07
SUMAK DIPLOMA, SVITANJE KOMPETENCIJA
Kako se snalaziti kroz eru inflacije ocena i AI revolucije (2026–2050)
Da li za obrazovanje vas i vaše dece možete i dalje da priuštite luksuz ignorisanja stvarnosti?
Ovaj tekst nastao je kao reakcija na analizu britanskog Telegrafa o strmoglavom padu univerzitetskih standarda, na primeru Engleske, koji su ocenu „odličan" (first-class degree) učinili besmislenom (većina navedenih "brojki" u ovom tekstu je iz UK Telegrafa). Cilj ovog članka je da dešifruje kako je došlo do globalne devalvacije znanja, kako se taj proces specifično manifestovao u Ex-YU regionu i Srbiji, kao i da pruži konkretne strategije za preživljavanje u narednim decenijama u svetu gde diploma više nije garancija stručnosti.
U februaru 2026. godine, dok smo kao svet u epicentru tehnološkog „velikog praska", visoko obrazovanje više ne može da priušti luksuz ignorisanja stvarnosti (situacija u osnovnim i srednjim školama je slična). Problem nije samo u tome šta se uči, već u tome da ceo sistem vrednosti onoga šta i kako se uči, i na kraju vrednuje diplomama, prolazi kroz fundamentalnu transformaciju.
Napomena: U ovom momentu imate određeni (mali) broj institucija, kod nas i u svetu, koje testiraju varijante izlaska iz višedecenijske krize učenja i obrazovanja. Ogromni broj institucija (formalnih i neformalnih) su u opisanim situacijama iz ovog članka.
U nastavku imate lokalizovanu verziju ovog dužeg teksta, koja je prilagođena situaciji na Balkanu i u Srbiji. Na lokaciji "FutureInPractice.net" možete dodatno pročitati (drugačiju) verziju na engleskom jeziku, koja za fokus ima globalnu situaciju sa školstvom i diplomama (tu se nalaze i navedeni izvori za oba članka).
Ovaj tekst je važan za promenu vašeg načina razmišljanja o učenju i obrazovanju.
Tekst na engleskom (lako se prevodi) je važan za vašu karijeru danas.
Čitajte ove tekstove malo-po-malo (može i danima), jer su detaljni.
Šta ćete saznati u ovom tekstu:
1. Anatomija globalne devalvacije:
Tržišni pritisak pretvorio je univerzitete u fabrike bezvrednih desetki
2. Balkanski sindrom:
Od Bolonje do snalaženja – hiperprodukcija vukovaca stvorila je društvo sa suficitom papira, deficitom struke
3. Digitalni procep i kriza autorstva:
Kako je snalaženje zamenilo istraživanje u eri preplavljenosti informacijama
4. AI Revolucija 2026:
Od alata za varanje do neophodnog ko-programera ljudskog intelekta
5. Horizont 2030+:
Kvantni skok – priprema za svet u kojem brzina obrade podataka menja samu srž učenja
6. Novi radar poslodavaca:
Proof of Competence – firme više ne veruju indeksu, već testiraju vaš digitalni trag
7. Univerzitet 2050: Hab umesto učionice – institucije postaju dinamički partneri za doživotno unapređenje veština
1. Anatomija globalne devalvacije: Kako je „odličan" postao prosek
Globalni kontekst
U Velikoj Britaniji i SAD-u, univerziteti su usvojili korporativni model gde je student „kupac" koji uvek mora biti zadovoljan. Rezultat je inflacija ocena (grade inflation): procenat najboljih ocena je u poslednjih 20 godina skočio za preko 300%.
Kada svi dobiju najvišu ocenu, ocena prestaje da bude signal kvaliteta i postaje puka potvrda o uplati školarine.
Ključni faktori globalne devalvacije:
Tržišna utakmica: Univerziteti se takmiče visokim ocenama kako bi privukli nove generacije i poboljšali rangiranje. Institucije koje održavaju stroge standarde gube studente u korist onih koje „garantuju uspeh".
Finansijski pritisak: Visoko obrazovanje postalo je industrija vredna trilione dolara. Svaki student koji odustane predstavlja izgubljeni prihod, što kreira perverzan podsticaj da se svi provuku kroz sistem.
Gubitak signalne funkcije: Kada 70% studenata dobija najviše ocene (kao u UK sistemima kao što je Russell Group), diploma više ne razlikuje izuzetnost od proseka. Poslodavci to znaju i sve više ignorišu opise ocena.
Prema istraživanju Telegraph-a, standard „first-class degree" (ekvivalent naše desetke) postao je normalan ishod umesto izuzetka, čime je uništena sama svrha rangiranja znanja.
Balkanski kontekst
Na našim prostorima, devalvacija je dobila dodatno ubrzanje kroz nesrećno implementiranu Bolonjsku deklaraciju (2005/2006). Ideja je bila standardizacija, ali rezultat je bio:
• Usitnjavanje gradiva: Ispiti koji su nekada bili „stene" podeljeni su na kolokvijume i seminarske radove. Iako je to olakšalo prolaznost, dubina znanja je opala.
• Hiperprodukcija vukovaca: U Srbiji je broj „vukovaca" nesrazmerno velik u odnosu na rezultate PISA testova. Pritisak roditelja i okoline preneo se na fakultete, gde je prosek iznad 9.00 postao uobičajen.
• Eksplozija privatnih fakulteta: Početkom 2000-ih došlo je do naglog porasta privatnih institucija. Određeni fakulteti su snizili prag kako bi opstali finansijski, stvarajući diplome koje su postale „sertifikati prisustva".
Rezultat: Danas smo u situaciji negativne selekcije. Zbog devalvacije diploma, pravi kvalitet se više ne prepoznaje kroz ocenu.
Tri konkretna saveta:
Za studente: Ne jurite prosek – jurite projekte sa merljivim ishodom. Kreirajte GitHub repozitorijum, objavljujte radove, držite javne govore. To je vaš pravi CV.
Za institucije: Uvedite relativno rangiranje – transparentno prikazujte distribuciju ocena po generaciji. Ako 80% studenata dobija desetku, pokažite to na diplomskom dodatku.
Za poslodavce: Zahtevajte 'work sample tests' umesto CV-a. Dajte kandidatima realan zadatak i ocenite kako rešavaju problem, ne šta piše u indeksu.
2. Balkanski sindrom: Od papira do snalaženja
Globalni kontekst
Zapadni sistemi se bore sa komercijalizacijom, ali i dalje drže do prestiža edukativnog brenda. Diploma sa Harvarda, Cambridgea ili MIT-a nosi težinu institucije, ne samo ocena. Postoji razlika između diploma sa Ivy League i diploma sa običnih državnih koledža.
Međutim, i na Zapadu dolazi do paradoksa:
Kriza duga: Prosečan američki student završava fakultet sa preko 35.000 USD duga, što postavlja pitanje isplativosti investicije u obrazovanje.
Skill-based hiring: Kompanije poput Google, Tesla, IBM, Apple već su uklonile diplomu kao obavezan uslov za mnoge pozicije. Fokus je na demonstraciji kompetencija kroz portfolio, testove i projekte.
Alternativni putevi: Bootcamp programi (razvoj softvera za 12 nedelja), online sertifikati (Coursera, Udacity), i korporativni univerziteti (Google Career Certificates) postaju legitimne alternative tradicionalnom diplomi.
Balkanski kontekst
Kod nas je došlo do eksplozije privatnih i „isturenih" odeljenja državnih fakulteta čija je jedina svrha bila legalizacija statusa kroz papir:
• Kriza mastera: Master studije su postale „zakrpa" za obesmišljene osnovne studije. Bachelor diploma se doživljava kao „nedovršena škola", što je stvorilo tržište diploma bez suštinskog rasta kompetencija.
• Politička inflacija: Hiperprodukcija sumnjivih doktorata srozala je poverenje u najviše naučne titule. Afera sa plagijatima u političkoj eliti učinila je titulu „dr" često predmetom podsmeha, a ne poštovanja.
• Suficit papira, deficit struke: Nikad nije bilo više ljudi sa diplomama, a firme u Srbiji se nikad glasnije nisu žalile na nedostatak stručnog kadra. Imamo hiperprodukciju kvalifikacija, ali nedostatak upotrebljivog znanja.
Rezultat: Generacije koje dominantno nemaju praktična znanja potrebna privredi, a teoretska znanja su sve manja i slabija.
Tri konkretna saveta:
Prestanite da gomilate zvanja: Tri mastera ne vrede kao jedna godina intenzivnog rada u industriji. Radije investirajte u specijalizovanu praksu kod renomirane kompanije.
Tražite 'teške' škole: Ako je fakultet lako završiti, njegova diploma na tržištu vredi manje od vremena koje ste na nju potrošili. Birajte institucije poznate po rigoroznim standardima.
Fokusirajte se na 'uticaj': Jedan realizovan projekat (aplikacija, istraživanje, kampanja) vredi više od pet teoretskih seminarskih radova. Dokumentujte realan uticaj vašeg rada.
3. Digitalni procep i kriza autorstva
Globalni kontekst
Globalno obrazovanje pati od „infodemije". Studenti na prestižnim zapadnim univerzitetima postali su zavisni od agregatora informacija (npr. Wikipedia), gubeci sposobnost za duboko čitanje (Deep Reading). Kritičko razmišljanje je zamenjeno brzim pronalaženjem odgovora, naročito pojavom veštačke inteligencije.
Ključne manifestacije problema:
Copy-paste kultura: Istraživanje iz 2023. pokazuje da preko 60% studenata u SAD-u i Evropi priznaje da su kopirali najmanje deo svog rada sa interneta bez prikladnog citiranja.
Smrt originalnosti: Akademski radovi postaju „kolaži" tuđih misli umesto sinteze sopstvenih ideja. Studenti gube sposobnost da kreiraju argumentaciju od nule.
Digitalna zavisnost: Prosečan student više ne može da čita knjigu bez prekida. Pažnja je fragmentirana, dubina razumevanja je zamenjena brzinom konzumiranja sadržaja.
Balkanski kontekst
Kod nas je digitalizacija često značila samo „digitalizaciju plagijata". Generacije su stasale na copy-paste metodu, gde se uspeh merio veštinom pretrage tuđih radova, a ne sintezom sopstvenih ideja:
• Era 2000-ih i 2010-ih: Internet je bio neiscrpan izvor za plagiranje. Nastavnici, često digitalno nepismeni ili nezainteresovani, nisu koristili softvere za proveru plagijata. Seminarski radovi su prepisivani sa Vikipedije ili sajtova poput „Besplatni seminarski radovi".
• Tržište gotovih radova: Razvijeno je polujavno tržište gde ljudi (često asistenti ili svršeni studenti) naplaćuju pisanje radova. Oglasi tipa „Pišem diplomske – povoljno" preplavili su društvene mreže.
• Softverska ograničenja: Softveri za plagijat često loše prepoznaju radove prevedene sa engleskog. Student može uzeti rad sa Harvarda, provući ga kroz DeepL, malo ušminkati rečenice i proći proveru.
Rezultat: Generacija koja zna gde da nađe informaciju, ali ne i kako da je kritički proceni, sintetiše i primeni.
Tri konkretna saveta:
Za studente: Gradite 'Second Brain' sistem (Obsidian, Notion, NotebookLM) – organizujte sopstvene misli kroz ličnu bazu znanja, ne tuđe radove. Dokumentujte svoj proces razmišljanja.
Za nastavnike: Uvedite usmenu odbranu svakog pisanog rada (10-minutni Socratov dijalog). Ako student ne može da objasni svoj rad uživo, rad nije njegov.
Za institucije: Obavezna obuka o informacionoj pismenosti (Source Evaluation Framework) – naučite studente da razlikuju pouzdane od nepouzdanih izvora i da pravilno citiraju.
4. AI Revolucija 2026: Od alata za varanje do ko-programera
Globalni kontekst
U februaru 2026. godine, vodeći svetski univerziteti su prestali da zabranjuju AI. Umesto toga, uveli su AI-literacy kao obavezan predmet. Ispiti se transformišu u „AI-human kooperaciju" gde se ocenjuje sposobnost čoveka da usmeri veštačku inteligenciju ka rešavanju kompleksnih, višeslojnih problema.
Ključne promene u pristupima:
MIT, Stanford, Cambridge: Uvedeni kursevi 'Prompt Engineering' i 'AI Ethics' kao obavezni predmeti na svim fakultetima. Studenti uče kako da koriste AI kao kopilota, ne kao zamenu.
Nova evaluacija: Umesto zabrane ChatGPT-a, profesori sada zadaju probleme koje AI ne može da reši samostalno – etičke dileme, lokalni kontekstualni slučajevi, personalizovane analize koje zahtevaju kritičko prosuđivanje.
In-person validacija: Vraćaju se usmeni ispiti i pisanje eseja 'na licu mesta' bez uređaja. Diploma fakulteta koji primenjuje ovaj model ponovo dobija na vrednosti jer garantuje da mozak iza nje zaista poseduje kritičko razmišljanje.
Novi standard: AI pismenost postaje jednako važna kao informatička pismenost bila 90-ih. Ko ne zna da koristi AI, biće nekonkurentan na tržištu rada.
Balkanski kontekst
Na Balkanu vlada binarna situacija: deo akademske zajednice i dalje pokušava da „glumi policajca" (što je unapred izgubljena bitka), dok drugi deo (naročito privatni sektor i IT hubovi) agresivno implementira AI agente u svakodnevni rad:
• Akademski otpor: Većina fakulteta i dalje zabranjuje upotrebu AI alata u seminarskim radovima, ali nema način da to proveri. Studenti koriste AI tajno, što stvara kulturu obmane umesto učenja.
• IT sektor vodi: Domaće tech kompanije već obučavaju zaposlene da koriste AI ko-programere (GitHub Copilot, ChatGPT Enterprise). Jaz između 'šta se uči' i 'kako se radi' nikad nije bio veći.
• Nedostatak AI etike: U kurikulumima ne postoje kursevi o etičkoj upotrebi AI, bias-u u algoritmima, ili odgovornosti pri korišćenju automatizovanih sistema. Studenti nisu pripremljeni za dileme koje će susretati.
Rezultat: Oni koji se opiru AI u školstvu će početi da gube trku u relevantnosti svojih sposobnosti edukacije. Oni koji sada krenu ozbiljno, mogu da dođu do relevantnih svetskih rezultata u unapređenju učenja.
Tri konkretna saveta:
Za studente: Naučite sistemski Prompt Engineering (trenutno 80% realno korisnih AI aktivnosti) i kritičko prosuđivanje AI izlaza. Nikad slepo ne prihvatajte odgovor – uvek proveravajte izvore, tražite kontraargumente, testirajte logiku.
Za nastavnike: Osmislite zadatke koje AI ne može da reši samostalno – specifični lokalni kontekst, etičke dileme bez jasnog odgovora, personalizovani slučajevi zasnovani na stvarnim podacima studenta.
Za institucije: Kreirajte 'AI Sandbox' laboratorije gde se testira etička upotreba AI – studenti rade na realnim projektima uz mentorstvo, dokumentuju proces, uče gde AI pomaže i gde šteti.
5. Horizont 2030+: Kvantni skok
Globalni kontekst
Kvantno računarstvo prestaje da bude teorija i počinje da rešava probleme u farmaciji, logistici i kriptografiji. Obrazovni sistemi u Singapuru i Estoniji već uvode osnove kvantne logike u srednje škole, shvatajući da će linearno razmišljanje biti nedovoljno za svet 2030-ih.
Ključne promene koje dolaze:
Nelinearna obrada podataka: Kvantni računari rešavaju probleme istovremeno testiranjem svih mogućih puteva. Budući stručnjaci moraju razumeti probabilističko, ne-binarno razmišljanje.
Neke od novih profesija: Quantum Algorithm Designer, Quantum Security Analyst, Quantum-Classical Integration Architect – pozicije koje danas ne postoje, ali će biti ključne do 2030.
Brzina promena: Ciklus 'učenje-primena-zastarelost' se skraćuje sa 10 godina na 2-3 godine. Doživotno učenje više nije opcija – to je opstanak.
Sistemsko razmišljanje postaje kritična veština: sposobnost da vidite veze između naizgled nepovezanih oblasti, da simultano držite u umu više perspektiva, da anticipirate kaskadne efekte odluka.
Balkanski kontekst
Srbija ima jaku bazu u fizici i matematici, ali nedostaje infrastruktura i sistemsko povezivanje sa privredom. Postoji rizik da ponovo „zakasnimo na voz" i ostanemo samo korisnici tuđih kvantnih rešenja, umesto inovatori:
• Baza talenata, nedostatak sredstava: Imamo studente koji osvajaju međunarodna takmičenja iz fizike i matematike, ali nemamo laboratorije i opremu za istraživanje na nivou koji traži kvantna era.
• Brain drain rizik: Najbolji umovi odlaze u inostranstvo jer lokalno tržište ne nudi pozicije koje prate najnovije tehnologije. Ulaganje u obrazovanje postaje ulaganje u tuđu ekonomiju.
• Odvojeni ekosistemi: Akademija, startapi, veliki sistem – svi rade odvojeno. Nema koordinacije između institucija koje bi stvorila kritičnu masu za proboj.
Rezultat: Vreme kvantnog razmišljanja i kvantnih kompjutera dolazi za samo nekoliko godina. Ogromna promena koju živimo danas u AI vremenu biće drastično veća u kvantno vreme. Ovo je primer sledećeg talasa koji dodatno ubrzava devalvaciju znanja.
Tri konkretna saveta:
Za studente: Upisujte kurseve iz sistemskog razmišljanja i kvantnih osnova već sada (MIT OpenCourseWare, Coursera). Investicija koja će se isplatiti za 5-10 godina.
Za privredu: Formirajte konzorcijume za istraživanje po modelu nemačkih Fraunhofer instituta – javno-privatno partnerstvo gde univerziteti i kompanije zajedno razvijaju tehnologije. Nemojte čekati Državu, tražite najbolje naučnike, koji ne žive u prošlosti.
Za državu: Investirati u hibridne kvantno-klasične centre sa partnerima kao što su IBM, Google, i lokalni univerziteti. Cilj: ne biti samo korisnici, već ko-kreatori tehnologije.
6. Novi radar poslodavaca: Proof of Competence
Globalni kontekst
Globalni giganti poput Google, Tesla, IBM i Apple već su uklonili diplomu kao obavezan uslov za rad. Umesto toga, koriste „skill-based hiring". Kandidati prolaze kroz simulacije radnog mesta gde AI prati njihovu sposobnost rešavanja problema u realnom vremenu, brzinu učenja novih alata i nivo kognitivne fleksibilnosti.
Kako danas izgleda novi proces zapošljavanja:
Audit digitalnog traga: HR timovi koriste AI alate da analiziraju kandidatov doprinos na platformama kao što su GitHub, Stack Overflow, LinkedIn, ili lične blogove. Traži se dokaz dubinske kompetencije (Deep Work), ne površnog znanja.
Simulacioni centri: Umesto klasičnih intervjua, kandidat dobija AI asistenta i realan poslovni problem. Radi 4-8 sati na zadatku. Ocenjuje se način pristupa, ne finalno rešenje.
M-shaped profesionalci: T-shaped model (široko opšte znanje + jedna duboka ekspertiza) više nije dovoljan. Tržište traži M-shaped ljude – profesionalce sa više dubokih vertikala (npr. ekspertiza u AI inženjeringu, etici i biznis strategiji istovremeno).
Soft-skills kao hard-currency: Budući da AI piše kod i tekst, firme plaćaju premiju za emocionalnu inteligenciju, pregovaranje i sposobnost da se povežu tačke između različitih disciplina. Najvažnije veštine postaju donošenje odluka, sistemsko i strukturno razmišljanje.
Balkanski kontekst
Domaće IT kompanije i inovativni startapi su prvi usvojili ovaj model, ali se on sada preliva i na marketing, logistiku, pa čak i pravo. Poslodavci u Srbiji postali su „imuni" na prosek 10.0:
• Pitanje više nije 'Šta si završio?': Na intervjuu u Beogradu ili Novom Sadu traži se 'Pokaži nam na čemu si radio i kako si koristio tehnologiju da premostiš prepreku'.
• Probni radni dan: Sve više firmi uvodi trial period gde kandidat radi 1-2 dana na realnim zadacima. To je finalni test – diploma postaje samo formalnost za HR papire.
• Regionalna konkurencija: Srbija se takmiči sa Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom za iste projekte i investicije. Potreban je shift od 'outsourcing centra' ka 'innovation hub-u'.
Rezultat: U visoko-konkurentnim oblastima AI preuzima sve više ponovljivih zadataka koje veštačka inteligencija radi sa sve manje grešaka. Npr. u februaru 2026. AI kreira u proseku preko 40% programerskog koda (u nekim specijalizovanim oblastima 90%-95% koda). Razmišljajte o kombinaciji oblasti koje bi trebalo da radite u narednim godinama.
Tri konkretna saveta:
Za studente: Kreirajte 'Impact Portfolio' – LinkedIn sa case studies, lični sajt sa GitHub projektima, blog sa stručnim analizama. To je vaš pravi CV koji pokazuje kompetenciju, ne papir.
Za poslodavce: Implementirajte 'Working Trial Days' umesto klasičnih intervjua. Dajte kandidatu realan zadatak, AI alate, i posmatrajte kako radi. Jedan dan vredi više od deset intervjua.
Za institucije: Partnerstvo sa privredom – studenti rade na realnim projektima za kredite. Kompanija dobija fresh perspektivu, student dobija iskustvo, fakultet dobija relevantnost.
7. Univerzitet 2050: Hab umesto učionice
Globalni kontekst
Do 2050. godine, tradicionalni četvorogodišnji model studiranja biće relikt prošlosti. Fakulteti na Zapadu se transformišu u „Life-long Learning Hubs". Student više ne diplomira i odlazi; on ostaje „pretplaćen" na obrazovanje, vraćajući se svakih nekoliko godina po nove module znanja koji odgovaraju trenutnim probojima u tehnologiji i društvu.
Ključne karakteristike novog modela:
Mikro-kredencijali kao 'lego kocke' znanja: Prema WEF-u, Skills Economy postaje globalni standard. Umesto jedne diplome svakih 20 godina, radna snaga se validira kroz kratke, sertifikovane jedinice učenja koje poslodavac priznaje odmah.
Blockchain validacija: Sertifikati se čuvaju na distribuiranoj bazi podataka, nepromenljivi i verifikovani. Kraj ere falsifikovanih diploma i neproverljivih kvalifikacija.
Dinamički kurikulum: Programi koji se menjaju svakih 5-10 godina su mrtvi. Moderni fakulteti uvode module koje delimično kreira AI na osnovu trenutnih potreba tržišta rada (npr. modul 'Etika AI u medicini' se generiše čim se pojavi tehnološki proboj).
Ukidanje klasičnih učionica: Predavanja su online i/ili asinhrona. Vreme koje se provodi fizički na fakultetu je rezervisano dominantno za mentorstvo (instrukciono učenje) i timski rad na projektima koji imaju društveni uticaj (impact) i rad na razumevanju i primeni regulative, interoperabilnosti i sprečavanje zloupotreba (etika i sigurnost).
Balkanski kontekst
Pravac koji se definiše u februaru 2026. u našem regionu trebalo bi da bude postepena ali radikalna hibridizacija. Uspešne institucije u Srbiji počeće da integrišu privredu direktno u učionice:
• Krediti za realni uticaj (impact), ne za testove: Studenti će raditi na realnim državnim i privatnim projektima (npr. optimizacija energetskih mreža pomoću AI), dobijajući kredite za rešavanje problema, ne za memorisanje teorije.
• Državni fakulteti vs. neformalno obrazovanje: Dok se državne institucije opiru, neformalno obrazovanje (bootcamps, korporativni univerziteti) preuzima primat. Diploma postaje samo 'pozadinska buka', mikro-sertifikati postaju pravi dokaz relevantnosti.
• Pravni vakuum, ali ne još dugo: Mikro-kredencijali još nisu zakonski priznati kao kvalifikacije u Srbiji (februar 2026.). Postoje realne indicije da će se uskoro priznati sistem mikro kredencijala na sličan način kako je to definisano u EU.
Rezultat: Najveći broj studenata, institucija i kompanija u privredi još nije svesno ogromnih promena koje su se već desile i dešavaju se oko nas (uz dodatne geopolitičke globalne izazove). Oni koji prvi odreaguju, imaće ozbiljnu konkurentnu prednost. U ovoj i narednoj godini (2026.-2027.) se kreira prednost. Posle će biti kasno!
Tri konkretna saveta:
Za studente: Birajte modularnost iz više oblasti, koje ne treba da budu bliske (npr. No-Code programiranje; Pravo; Bezbednost u kvantnim sistemima). Koristite institucije koje nude mikro-kredencijale usklađene sa EU standardom (Digital Credentials). To su 'lego kocke' karijere koje možete nadograđivati cijelog života.
Za institucije: Uvedite 'Pretplatni model' – alumni plaćaju godišnju članarinu i imaju pristup doživotnom up/re-skiling-u, novim kursevima, mentorstvu. Diploma postaje početak odnosa, ne kraj.
Za državu: Legalizujte što pre mikro-kredencijale kao priznate kvalifikacije (pravni okvir do 2027). Kreirati taksonomiju veština kompatibilnu sa WEF standardom.
Zaključak: Meta-učenje kao veština iznad svih veština
Diploma više nije cilj, već nusproizvod procesa učenja. U svetu koji se kreće brzinom svetlosti, vaša najveća vrednost nije ono što ste naučili na fakultetu, već vaša sposobnost da to znanje stalno nadograđujete, kritikujete i primenjujete u simbiozi sa najnaprednijim saznanjima i alatima našeg vremena.
Arhitekturalan način razmišljanja (Architectural Mindset) - razmišljanje na nivou jednog i više sistema postaje nova paradigma. Do 2030. godine, AI će preuzeti „zanatski" deo posla (pisanje koda, bazični dizajn, unos podataka). Neke od ključnih pozicija biće Solution Architects, Prompt Architects i AI Integration Architects. Sposobnost da osmišljavate čitave sisteme i ekosisteme u kojima AI i ljudi sarađuju.
Unlearning (brzina zaboravljanja zastarelog) postaje jednako važno kao učenje novog. PRISM model – Unlearn, Understand, Quick & Deep Learn, Implement, Optimize, Feedback Loop – je jedan od načina koji će razlikovati one koji napreduju od onih koji stagniraju. To je kompletan ciklus saznavanja u vreme AI. Možete krenuti od njegove jednostavnije varijante - RBS: Reset, Build, Scale - Learning Operating System (predstavljeno ukratko na početku ovog članka).
Neke od novih pozicija do 2030:
• AI Ethicist & Auditor: Osoba koja garantuje da sistemi ne donose pristrasne odluke
• Human-Machine Teaming Manager: Arhitekta saradnje između ljudskih timova i AI agenata
• Arhitekta vrednosti (Value Architect): Praktično sve poslovne pozicije do 2030. godine moraće da razumeju kontekst svog posla u vezi sa vrednošću koju omogućuju kompaniji, klijentima, užoj i široj zajednici (stakeholders).
Za kraj, tj. početak:
Ne plašite se da će vas AI zameniti. Plašite se čoveka koji zna da koristi AI bolje od vas.
Škole koje prežive do 2050. godine biće one koje usvoje Skill-first pristup – one koje ne prodaju „vreme provedeno u klupi", već „pristup laboratoriji za rešavanje problema".
Vreme je da prestanete biti „pasivni primalac diplome" i postanete „aktivni arhitekta svoje karijere".
Kontaktirajte me, ako želite pomoć u definisanju i oblikovanju vaše karijere za naredne godine i decenije.
