Blog: NUNS Centar za istraživačko novinarstvo - CINS, 17.Avg.2010, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Priručnik: Prati trag novca (4)

Paul Cristian Radu
Izveštavanje o nelegalnim aktivnostima firmi i kompanija od novinara i otkrivanje njihovih složenih vlasničkih šema od novinara stalno zahteva nove alate za dobijanje, analizu i tumačenje podataka.
Međunarodni centar za novinare (ICFJ) i Rumunski centar za istraživačko novinarstvo (CRJI) objavili su priručnik za korištenje baza podataka i softverskih alata u izvještavanju o ovim temama, pod naslovom ”Follow the Money: A Digital Guide for Tracking >> Pročitaj celu vest na sajtu Blogovi << Corruption”, a mi ga uz dozvolu autora Pola Radua objavljujemo u nastavcima tokom narednih nekoliko nedelja. Radu sada u saradnji sa mrežom OCRRP i FAIR priprema online alat na adresi www.investigativedashboard.org koji treba da pomogne istraživačkim novinarima u pretragama biznis podataka
U izradi priručnika i online alata učestvovao je i Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a.
Pročitajte 1, 2. i 3. deo priručnika.
Zapisnici sa sudskih rasprava i moć Weba
Parnični postupci između bivših poslovnih partnera često mogu biti jedini način da novinar uđe u inače tajni svet velikih transnacionalnih grupa koje se bave organizovanim kriminalom. Bivši poslovni partneri ponekad završe na sudu gde se spore oko novca. U takvim slučajevima novinarima može postati dostupno obilje podataka.
Novinari često pronalaze karike koje nedostaju i uspevaju da sklope složenu sliku kriminalnih aktivnosti. Za ovakve parnice se često koriste sudovi u Londonu i u Sjedinjenim Državama. Sadržaj predmeta se može naći online kroz baze podataka kao što su Pacer, lexisnexis.com i druge.
Parnični postupci između bivših poslovnih partnera često mogu biti jedini način da novinar uđe u inače tajni svet velikih transnacionalnih grupa koje se bave organizovanim kriminalom. Pravnica koja je učestvovala u usvajanju dece kroz agenciju u San Antoniju, u Teksasu, i njen poslovni partner Orson Mozes, posrednik u usvajanjima nastanjen u Kaliforniji, bili su stranke u sudskom slučaju u vezi sa neuspelim usvajanjima 2001. godine. Mozes i agencija iz San Antonija su omogućili Amerikancima da usvoje više od 1.000 dece iz istočne Evrope.
U sudskoj tužbi agencija je optužila posrednika da nije otkrivao zdravstvene probleme dece parovima koji su ih usvajali, da je maltretirao potencijalne roditelje i pretio im, da je razdvajao braću i sestre bez obaveštavanja roditelja koji su ih usvojili, te da je agenciji nanio štetu u vrednosti od 300.000 američkih dolara.

Ni Mozes ni direktor agencije nisu bili voljni da govore o ovom sudskom predmetu, jer bi se to negativno odrazilo na oboje. Na kraju krajeva, agencija je sa Mozesom sarađivala deset godina.
Na ovoj temi sam počeo da radim nakon što sam dobio zapisnike sa sudskih rasprava. Uz podatke koje sam prikupio iz mnogih drugih izvora u istočnoj Evropi, u listu San Antonio Express-News sam objavio istraživački tekst o bojaznima vezanim za način usvajanja koji su provodili agencija i Mozes. Reakcija na tekst pokazala je  moć Weba.
Moj tekst je iznova objavljivan na forumima i e-grupama koji se bave usvajanjima. U virtualnom prostoru su započele usijane rasprave. Odgovarajući na kritike, Mozesovi poslodavci su rekli da je ova priča jedini negativan izveštaj o Mozesu, nazvali su je netačnom i rekli da je on dobar i pošten čovek.
Okružno državno tužilaštvo u Santa Barbari, u Kaliforniji, podiglo je krivičnu optužnicu od 62 tačke protiv Mozesa, sve u vezi sa njegovim usvajanjima, a od proljeća 2008. godine Orson Mozes se nalazi u bekstvu.
U jednom drugom primeru, novinari na Balkanu koji su istraživali industriju električne energije u ovoj regiji naišli su na predmet na Trgovačkom sudu u Londonu. Tužba koju je jedan ruski oligarh podneo protiv drugog otkrivala je podatke o njihovom poslovanju u istočnoj Evropi. Govorili su o pozivanju državnih zvaničnika u istočnoj Evropi u London i putovanjima na luksuznim jahtama u Monaku neposredno pre dobijanja važnih industrijskih pogona u regionu. Ova informacija se pokazala veoma dragocenom i upotrebljena je u projektu koji je osvojio prvu globalnu nagradu za istraživačko novinarstvo 2007. godine u Torontu, u Kanadi.
Kao što je već rečeno, ljudi su na slučaj koji se ticao usvajanja dece reagovali na internetu, na forumima i drugim mestima za diskusiju. U slučajevima istraga koje se tiču trgovačkih preduzeća, mutnih biznismena ili grupa koje se bave organizovanim kriminalom, reakcija se može očekivati od firmi koje ispituju bonitet preduzeća.
Nakon objavljivanja ovakvih priča, novinarima na Balkanu se često javljaju privatni istražitelji koji rade za revizorska preduzeća ili privatne advokatske firme jer žele da prikupe više podataka i dokumenata za klijente koji su zainteresovani za ulaganje u preduzeća koja se pominju u objavljenim istragama.

Ljudi koji unajmljuju ovakve firme mogu biti legitimni biznismeni koje ne žele da izgube novac ulaganjem u sumnjiva preduzeća. Oni pronađu novinarske tekstove na google.com i žele da saznaju više.
Novinari ovakva zainteresovana lica mogu usmeriti ka otvorenim izvorima ili dostupnim bazama podataka koji su korišteni u tekstovima. Međutim, novinarski rad i ispitivanje boniteta preduzeća treba da budu jasno razdvojeni da bi novinar izbegao sukob interesa u obavljanju ovakvog posla.
U novinarskim istraživanja se takođe često koriste obaveštajne agencije, pri čemu obaveštajni podaci iz otvorenih izvora u kombinaciji sa prikupljanjem informacija prisluškivanjem i obaveštajnim radom mogu predstavljati dragocen izvor informacija kada se istražuje izvan granica sopstvene zemlje.
Vidio sam mnoge izveštaje koje su napravile obaveštajne agencije i firme koje se bave ispitivanjem boniteta preduzeća i koji se pozivaju na istraživački rad novinara.
Analiza uz pomoć softvera i Weba
S naglim razvojem Weba, novinar čije istrage prelaza granice je bukvalno zasut ogromnim količinama podataka. Da bi obradili i razumeli ove podatke, novinari moraju koristiti softverske i Web alate.
Novinari na Balkanu više od deset godina sakupljaju podatke o preduzećima, telefonske brojeve, sudske predmete i raznorazne dokumente. Arhive koje tako grade neprocenjiv su izvor za praćenje novca i kriminalnih aktivnosti ako se koriste u kombinaciji sa pomoćnim softverom.
Za beleženje i praćenje kriminalnih aktivnosti, novinari iz centara za istraživačko novinarstvo na Balkanu koriste softver koji se zove I2. Poznat i kao Analyst’s Notebook, prema tvrdnji svojih tvoraca, on predstavlja vodeći softver za vizuelnu istraživačku analizu koji koriste tela zadužena za sprovođenje zakona, vlade, vojske, obaveštajne službe i komercijalne organizacije. Omogućava istražiteljima i analitičarima da brzo shvate složene scenarije i velike količine naizgled nepovezanih podataka, da ih analiziraju i da predstave rezultate.
I2 na isti način može pomoći istraživačkim novinarima u analiziranju velikih količina podataka o preduzećima ili podataka kojima raspolažu vlasti, kao i u pravljenju grafikona kojima se povezuju tačke koje nedostaju u istraživačkom procesu.
Zapravo, I2 je alat za analizu društvenih mreža (social network analyses - SNA) koji omogućava korisniku da označi odnose među pojedincima, ključnim događajima, preduzećima i raznim drugim subjektima. Pored I2, tu je i veći broj drugih dostupnih SNA softvera, kao što su NetMiner, UCInet, Pajek, itd. Naprimer, stotine .txt stranica ili Excel dokumenata koji sadrže podatke o preduzećima, kao što su nazivi preduzeća, deoničari, adrese i datumi rođenja, mogu se učitati u I2 da bi se putem Analyst's Notebooka uspostavile vizuelne veze među zajedničkim imeniocima. Ukoliko se ista adresa nalazi na stranici 564 i na stranici 3, I2 će ovu vezu naći i grafički je predstaviti. Iste vrste veza se prave za imena, datume rođenja, zemlje, itd. Na ovaj način, softver nalazi veze koje bi novinaru bilo nemoguće otkriti zbog obima podataka.
Za beleženje i praćenje kriminalnih aktivnosti, novinari iz centara za istraživačko novinarstvo na Balkanu koriste softver koji se zove I2, poznat i kao Analyst’s Notebook.
Nakon toga se podaci mogu analizirati na mnoštvo načina i mogu se otkriti bitne pravilnosti. Naprimer, radeći na jednoj istrazi, uz pomoć I2 sam otkrio da krijumčari cigareta koji su u Rumuniji osnivali preduzeća koriste istu adresu. Nakon što sam to ustanovio, uradio sam vremensku analizu podataka, koja mi je pokazala kako krijumčari ulaze i izlaze iz Rumunije nakon problema sa policijom.
I2 je takođe veoma koristan za organizovanje velike količine podataka kroz ručno unošenje podataka u grafikone koji su sastavni dio I2. Naprimer, na vrh I2 grafikona možete staviti naziv preduzeća, a zatim, ispod toga, osobe koje imaju veze sa preduzećem i ostale poslovne veze tih osoba.
Naravno, ovo se može uraditi i u Wordu ili PowerPointu. Ali, prednost I2 je zapravo da se sav pomoćni materijal može spremiti u atribut svakog elementa. Zatim se više grafikona – grafikona sa hiljadama veza – može spojiti radi formiranja novih veza (videti poglavlje o Rafineriji nafte). Svaka ikona na grafikonu može biti podržana dokumentom i izvorom čiju jačinu u odnosu na istragu određuje novinar. Naprimer, ako podaci potiču iz zvanične evidencije preduzeća, mogu se obeležiti kao veoma jaki. Ako su podaci iz obaveštajnog izveštaja koji još uvek nije potvrđen iz drugih izvora, mogu se obeležiti slabijim pokazateljem.
Prednost I2 je još veća kada se koristi uz mreže podataka koje formiraju novinari. Može se koristiti zajedno sa softverom Groove koji omogućava saradnju i pravljenje virtualnih redakcija.
Groove funkcioniše kao most među kolegama na Internetu i omogućava formiranje sigurnih radnih prostora koje novinari mogu koristiti da bi delili podatke, fotografije, video i audio snimke. Novinari na Balkanu koji rade na regionalnim projektima takođe koriste Groove. Neki od tih projekata se mogu naći na adresi http://www.reportingproject.net. Podaci postavljeni na radnim prostorima u Grooveu se mogu pregledati uz pomoć I2 radi utvrđivanja veza među podacima dobijenim iz mnogih zemalja.
Organi za provođenje zakona koriste I2 na isti način. U knjizi o analizi podataka «Strateški obaveštajni rad» (Strategic Intelligence), koju je napisao Jay Liebowitz, opisuje se upotreba I2 u slučajevima velikih istraga, kao što su one o serijskim silovateljima, prevarama sa lekovima koji se izdaju na recept, pa čak i za poboljšanje sigurnosti Evropskog prvenstva u fudbalu. Agencije za provođenje zakona u zemljama učesnicama su koristile I2 da uporede podatke o takozvanim huliganima – osobama koje bi mogle ugroziti takmičenje. Svaka zemlja je posedovala baze podataka o huliganima i ti podaci su upoređeni putem I2.
I2, Pajek, UCInet i slični softveri predstavljaju vrhunske alate za istraživačke novinare van granica njihovih zemalja i povećavaju vrednosti novinarskih mreža koje su već formirane u mnogim delovima sveta.
Softver za analizu društvenih mreža je veoma koristan kada se upotrebljava sa drugim online i off-line alatima i bazama podataka. Celovit spisak takvih alata je priložen uz ovaj priručnik.
U 5. delu priručnika: 'Rad na terenu i prekogranična saradnja'
Pošalji/Snimi

Nastavak na NUNS Centar za istraživačko novinarstvo - CINS...