Blog: Eniac, 29.Jul.2013, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam siguran
Dana kada je ubijen Taton bio sam kao retko kad razočaran time ko sam i odakle dolazim i ako nisam inače takav. Volim svoj grad i nisam previše imao potrebu da tvrdim da sam iz “kruga dvojke”. Poreklo me čini onim što jesam i nemam razloga da ga krijem. Ali, ovo ubistvo je, kao nijedno dešavanje pre toga, izazvalo ogromno nezadovoljstvo zbog kog se nisam baš najbolje osećao u svojoj koži. Nemam problema da se poistovetim sa neuspehom. Ili da shvatim da smo kao država u lošoj fazi i da nam trenutno ne ide. Čak i da naivno verujem da nas niko ne voli. Ali imam sa činjenicom da ljudi koji sa mnom dele istu zemlju rođenja ubijaju ljude koji nisu njima slični. Iznad svega, bio sam uplašen i nesiguran u gradu u kom živim i koji volim.
Nisam sam
Dok sam tako nepomično zurio u ekran pokušavajući da shvatim šta se desilo, video sam da nisam sam. Da u zemlji koje sam se najednom sramio ima mnogo više onih koji misle slično kao ja. Koji veruju da je život najveći dar koji možete da imate, i da niko nema pravo da vam ga oduzme – koliko god bili drugačiji od drugih. Pokušavao sam to da shvatim sa pričom o noćnom prevozu gde se od 50 ljudi uvek nađe jedna osoba koja neće da plati kartu, a koja je obično glasna i spremna da se za nešto novca svađa ili potuče ne bi isterala svoje. Bahatost te osobe nadjačala bi tišinu ostalih 49. Oni bi trebalo da nas predstavljaju a ne ovi drugi. Na kraju oni su većina. Za baš te koji poštuju pravila i predstavljaju zemlju kakva zaista jeste napravio sam malu akciju za Facebook i Twitter i podelio u znak nezadovoljstva. Ubrzo smo napravili i Facebook stranu. Do jutru nas “tihih” bilo je 25.000.
Bilo mi je lakše i ako i dalje nisam bio srećan. Pritisak javnosti ali i Francuske učinio je da se ovom slučaju narednih meseci prida puno pažnje i “konačno” stavi tačka na sve ono što je izazivalo moj strah. Uhvaćeno je nekoliko njih, ali daleko od toga da je ovo bio kraj. Insajder je krajem te iste godine pokazao zašto, a neki od tada prikazanih pojedinaca još par puta imali naslovne strane u godinama koje su došle. Navijači, neonacisti, ultra desnica. Ljudi sa leđima većim od zakona nastavili su dalje da sude onako kako to njima odgovara.
Ubiše Feku…
Pre tri dana mi stiže mejl sa ovim naslovom. Od ljudi koje volim i koje poštujem, koji mi objašnjavaju kako im je ubijen ortak. Knedla u grlu i pogled u pod. Zašto opet…O dešavanju i posledicama verujem da ste imali gde da pročitate poslednjih par dana. U odnosu na Tatona, dečko koji je ubijen nije ništa drugačiji od bilo koga od nas. Dečko iz kraja koga svi znaju i vole, koji je verovatno isto tako znao da ovde nije sjajno, ali tražio način da to učini drugačijim. I najvažnije, dečko, koji će zbog toga što nije bio drugačiji ili imao celu zemlju iza sebe da brani njegove interese biti brzo zaboravljen. A oni koji su ga ubili posećivati naslovne strane i u godinama koje dolaze.
Ljudi na vratima
Postoje i oni koji će pokušati da opravdaju ovo. Ni ja ne znam šta se sve desilo, ali znam da nije smelo da se završi smrću. Ako je razlog koškanje, svađa, gledanje devojke, postoje načini da se to sredi. Pogledajte ovaj video. Verujem da nisu svi šampioni sveta u kik bosku, ali pogledajte i ovu pretragu na naslovima. Evo par vesti:
TUČA OBEZBEĐENJA: Krvoproliće zbog Ane Nikolić
Posle svađe pucao na obezbeđenje ‘Blej voča’
Operativac Granične policije, zavšio je u Urgentnom centru posle sukoba sa obezbeđenjem „Rivera“
Trend je vrlo jasan. Verovatno najbolji komentar o svemu sam dobio od Strongmena, koji je neko ko je bio sa druge strane vrata.
Ono što se meni lično ne sviđa što su kod nas ekipe obezbeđenja rukovođene idejom da treba da prebiju a ne da spreče, suzbiju, poreduprede, izbace… Normalno ima slučajeva kada se stvar otrgne kontroli ali zato i postoje rigorozne procedure i treninzi kako da se ne dođe u takvu situaciju.
Postoje načini. Ali kada si svestan da za tebe nema posledica, zašto bi uopšte brinuo…
Nagrađivanje negativnog
Problem sa pasivnim sistemom poput našeg je što se odluke donose i pored toga što zvanično nisu donete. Kao što je ćutanje jednako odobravanju, tako je i neosuđivanje negativnog jednako njegovoj podršci. A sistem koji podržava ljude koji sami donese odluku o tome ko treba da živi a ko ne, je na klizavoj stranputici koja ne vodi nigde nego u provaliju u kojoj nas čeka ono što smo ne tako davno imali prilike da proživimo. Umesto Dr Igija čekaju vas Elitni odredi.
Nisam siguran
Nisam siguran da sam spreman da se vratim u zemlju u kojoj i dalje važi zakon fizički jačeg ili psihički luđeg. Kao i većina vas koja ovo čita – ja nemam leđa. Niko sam i ništa, i ne treba mi da budem napadnut od nekog neiživljenog i divljeg da bih to shvatio. Nesigurnost se poput zaraze širi i na sve drugo. Pogledajte Maslova. Posle hrane i vode tu je odmah sigurnost. Kada kukate kako ljudi odlaze pitajte se da li postoji još neki razlog osim ekonomije i nezaposlenosti.
Zaista nisam siguran. Ostaje da prođe neko vreme da razmislim o svemu. I nada da će se makar za Feku pronaći istina. Kao što rekoh, momak je predstavnik bilo koga od nas. Dečko iz kraja koga svi znaju i vole, koji je verovatno isto tako znao da ovde nije sjajno, ali tražio način da to učini drugačijim. I najvažnije, dečko, koji će zbog toga što nije bio drugačiji ili imao zemlju iza sebe da brani njegove interese biti brzo zaboravljen. Ne bih voleo da se to stvarno i desi. Kada stanete u cipele nekog od njegovih prijatelja shvatićete i zašto… Potrudimo se da se to ne desi.
