Blog: PartyClips.net, 06.Okt.2010, 21:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEZAVISNA KULTURNA SCENA U REGIONU – POČETAK BUNE PROTIV DAHIJA
1-3. oktobar 2010. Ohrid, Makedonija. Hotel Rivijera. Sunce, predivno jezero, nasmejane devojke, kvalitetno vino. Dvodnevna konferencija vaninstitucionalnih kulturnih organizacija iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, uz goste iz Hrvatske i Slovenije.
U subotu sam se probudio rano – na vreme da stignem na konferenciju u 10h. U sali hotela bilo je pedesetak ljudi, uglavnom mladih dobro raspoloženih ljudi iz nevladinih organizacija koje deluju van državnih kulturnih institucija. (broj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blogovi << anketiranih: 60 u Srbiji, 25 u Makedoniji i 15 u Crnoj Gori.) Nezavisnu kulturnu scenu (NKS) čine organizacije koje: a) nisu osnovani od strane države; b) samostalno definišu vlastitu organizacionu strukturu, procese odlučivanja i upravljanja; c) ne zavise finansijski i programski od države ili od nekog trećeg subjekta; d) njihovo delovanje je neprofitnog karaktera; e) bave se prvenstveno savremenom umetnošću.
Uvodno izlaganje Predraga Cvetičanina (OGI, Niš) „skeniralo“ je položaj NKS u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori, iznoseći neverovatne podatke koji su šokirali vašeg izveštača: 2012. godine počeće rapidno smanjenje evropskih investicija za kulturu u regionu. Dakle, nezavisne kulturne inicijative moraće mnogo više da se okrenu državnim, a manje evropskim fondovima za kulturu. A svi dobro znamo koliko su države na Balkanu spremne da ulažu u kulturu; omaleno područje borbe će se naglo sužiti... Ako tome dodamo i činjenicu da, na primer, država Srbija nema kulturnu strategiju (a teško da će je uskoro imati), i da su dugogodišnji kriterijumi zasnovani na principu „svakome ko konkuriše po malo“, jasno je šta će dogoditi narednih godina. Na kraju, čak i u retkim situacijama kad je država spremna da izade u susret NKS-u, niko iz institucija ne proverava da li se namenski troši novac. Rasulo u državi implicira rasulo u kulturi.
Takođe, evo još jednog apsurdnog statističkog podatka: 90% ljudi koji deluju na NKS-u ima završen fakultet. Šta nam to govori? Pa, govori nam da država uglavnom finansira neobrazovane amatere i priučene poslušnike koji preko partijskih veza dobijaju najveći deo finansija i istaknuta mesta u kulturnim institucijama (npr. sadašnji direktor beogradskog SKC-a je kadar Socijalističke partije iz devedesetih). Ne znam za vas, ali ja bih to nazvao NELEGITIMNOŠĆU i KORUPCIJOM. Neko će reci, pa dobro, ima korupcije i u drugim oblastima društva. Ali moj odgovor je: KULTURA PROSVETLJUJE ČOVEKA, a ako je kultura ozbiljno korumpirana, znači da kultura na prostoru ex-YU prvenstveno zavisi od političara (onih koji su nas uvukli u ratove i siromaštvo.) Brodski je rekao da se etika plaća JEDINO ISKUSTVOM, a moje pitanje je: koliko godina iskustva nam je potrebno pre nego što odlučimo da se OZBILJNO pozabavimo ovakvim problemima?
Ove stvari su me prilično uzrujale i iznervirale. Ja sam čovek koji lako plane. Bile su mi potrebne dodatne informacije. Na prvoj pauzi odradio sam intervju sa Cvetičaninom. Rekao mi je da je jedan od osnovnih problema što Ministarstvo kulture nema revizora, tako da izjednačava sve organizacije koje dobiju bilo kakvu finansijsku ili neku drugu podršku. Jednostavnije rečeno, u godišnjem izveštaju ministarstva, organizacija A koja namenski potroši sredstva, isto se kotira kao i organizacija B koja dobijenim sredstvima npr. plati svojim clanovima letovanje. U tom kontekstu, donacije ministarstva nisu ništa drugo nego socijalna pomoć za siromašne i šlag na mogući kapric za bogate.
Ovo me stvarno ražestilo. Dok su učesnici konferencije ručali, rešio sam da nešto preduzmem. Izašao sam ispred hotela i otišao do prve govornice. Telefonirao je plavokosi klinac (ne stariji od 10 godina). Kupio sam mu dva sladoleda u zamenu za telefonsku karticu (kasnije sam saznao da je protivvrednost kartice pet sladoleda). Pozvao sam ministarstvo i tražio PR-a koji je naravno bio odsutan (sa isključenim mobilnim). Onda sam pozvao neke poznanike iz medija, prijatelje, pa čak i bivšu devojku da im se iskreno požalim. Njihov zajednički zaključak bio je da nema potrebe da se uzbuđujem jer se na ovim prostorima nikad nije previše ulagalo u kulturu, pa neće početi ni sad.
Međutim,...
