Blog: Jasna Kamatović, 11.Jun.2011, 22:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Metodologija funkcionisanja poslovnog bloga

Zašto su neki korporativni blogovi uspešniji od drugih?
Pre nego što krenete da izustite: „mi smo imali (imamo) korporatvni blog ali nam nije dao nikakvih (ili jeste ali malih) rezultata“ trebali bi da se zapitate da li ste ovom poslovnom procesu pristupili:
1. sistemski i
2. podjednako mu se posvetili …kao i svakom drugom procesu unutar vaše kompanije?
Blog se ne piše sam od sebe… a angažman ili posvećenost uvek su bili ključni faktori uspeha. Šta je čiji posao, kako ga obavljamo, (ne da li već) kako merimo uspešnost? Namena ovog posta nije edukativnog karaktera sa aspekta da li treba ili ne pokrenuti korporativni blog već da ukaže na metode njegovog vođenja i funkcionisanja kroz poslovne procese.
Metodologija vođenja kompanijskog bloga
Prvi koraci:
Odluka o posvećenosti procesu od strane menadžmenta odnosno donosioca odluka: kako rešiti problematiku o podizanju svesti zaposlenih o novim, dodatnim radnim zadacima; Definisanje, usvajanje, sprovođenje novih radnih procesa; Usmeravanje i kontrola u kontinuitetu (svakodnevno); Prikaz efekata svim učesnicima kao „proof“ tog dodatnog angažmana  
Učesnici u korporativnom blogu su:
Redakcija, koju predstavljaju -> Urednik -> autori -> koautori -> zaposleni – > posetioci/čitaoci.
A) Redakcija – predstavljaju svi direktni i indirektni učesnici korporativnog bloga, ne samo oni koji pišu poslovni blog već i svi zaposleni kao i posetioci koji ostavljaju komentare i čitaoci (uglavnom samo čitaju, komentare ne ostavljaju javno, eventulano pošalju mejl ili iskažu svoje mišljenje u ličnom kontaktu).
B) Urednik – poželjno je da bude osoba koja je već uspešan bloger ili prati, podržava blog kulturu i uključuje se u blogosferu. Urednik korporativnog bloga koordinira i odgovoran je za njegovo funkcionisanje i (ne)uspešnost. Pre objavljivanja, pročita svaki post, konsultuje se sa kolegama koji su najrelevantniji iz oblasti čija je tematika post, koriguje ga, usmerava autora ukoliko nešto nije napisano kako treba, pravi listu “objava” ko piše, kada piše, da li je kvalitet postova zadovoljavajući, da li je razumljivo i jednostavno napisano, kojim tonom…
Preporuka: urednik početkom svakog meseca napravi terminski plan autorima i koautorima kada bi ko trebao da napiše post. Ukoliko ga zaposleni ne pošalje u predviđeno vreme potrebno je da ga podseti, ukoliko se autor i dalje oglušuje najbolje je postaviti neku vrstu podsetnika uz opis ili napomenu koje su “posledice” ne ispunjavanja radnih zadataka u organizaciji… I tako svaki put, uvek, jer blog traži kontinuitet. Ne često dešavalo se da stignu upiti mejlom od stane korisnika ili klijenata “zašto se kasni sa tekstom na blogu, jer se nešto desilo?”. U nedeljnom/mesečnom izveštaju opisati problematiku o ne izvršavanju zadataka i predstaviti menadžmentu.
Autor bloga, uredniku: "Daću sve od sebe"

Iz tog razloga je naprosto preporučljivo da urednik bude uspešan bloger ili da je iz ove oblasti postigao određene rezultate (da je najbolji u organizaciji) jer na takav način spontano i logično gradi autoritet kod drugih, jer u većini slučajeva autoritet ne znači po “defaultu” automatski dodeljenom funkcijom jer on pokriva i mnoge emotivne i subjektivne percepcije zaposlenih – pa samim tim Izveštaji i ukazivanje menadžmentu  na “problem” imaju težinu i vrednost.
Ovakav način rada zapravo znači da urednik bloga treba da bude vrlo samoorganizovan, da ima odličan uvid koje poslove obavljaju učesnici bloga i njihovu težinu, kompleksnost, važnost za funkcionisanje organizacije, uvid u akumulirana znanja svih zaposlenih i koji su to sadržaji i saznanja koji se mogu pretočiti u kvalitetne tekstove. Kvalitetan tekst izaziva pažnju i želju čitalaca da sazna ili nauči nešto novo, da dobije informacije koje ga lično zanimaju ili od kojih može imati “neku korist” (u slengu IMT faktor).
Urednik bloga je Content Marketing Manager u pravom i njegovom punom smislu. Najveći izazov urednika bloga: JE KAKO “NATERATI” druge da pišu u kontinuitetu! Iznova i iznova i iznova… Objašnjenja razloga ne pisanja se uglavnom svode da ne stižu, nemaju inspiraciju, “daću sve od sebe” jer je velika dilema da li je u redu (ili nije) pisati post na poslu pored svih svakodnevnih obaveza? Ako pišemo vikendom – spada ili ne spade u radno vreme (dnevnice)? PRIKAZATI autorima bloga ekonomsku opravdanost pisanja ukoliko je kompanija krenula sa sprovođenjem internet strategije i kreirala metriku i vrednosti praćenja ovakvih aktivnosti (jedan od primera).
C) Autori – korporativnog bloga su zaposleni iz organizacije koji su u mogućnosti da kreiraju kvalitetne tekstove (prvenstveno! i ne mora da znači da su te osobe na nekim funkcijama uopšte). Poželjno je da imaju znanja i iskustva u blogovanju (poput urednika) kao i da njihova percepcija o tome “ko su čitaoci mog teksta” bude realna. Biti autor (a ne koautor) na kompanijskom blogu je možda u neku ruku i vrsta VIP statusa jer govori i o kvalitetu te osobe, njenim akumuliranim i novostečenim znanjima i spremnosti i otvorenosti da ih podeli sa svima.
Obaveze autora bloga ne završavaju se “objavljivanjem” posta već da aktivno učestvuju i u postovima drugih kolega, da ih čitaju pre i posle, da daju sugestije, komentare i kritike, da timskim radom pomognu kompaniji u uspešnoj realizaciji social web aktivnosti, da upoznaju širu javnost o ovim aktivnostima i što je najvažnije da učestvuju na drugim njima srodnim blogovima, sajtovima, forumima, servisima i sl. Takođe da vode računa o kvalitetu komentara, o svom ličnom imidžu i imidžu organizacije koju predstavljaju.
Autori bloga treba da budu primer i ostalim zaposlenima, da pišu u kontinuitetu, da se pridržavaju „Kompanijskog Pravilnika o koroporativnom blogu”.
D) Koautori bloga – su zaposleni koji pišu „po potrebi“ ili „ad hoc“ a status autora bloga treba da zasluže kvalitetom svojih aktivnosti. Nemaju obaveze niti u toj meri tako striktno definisane opise blog zadataka ili pravila koja treba da poštuju. Da bi iz jednog statusa prešli u drugi vrlo važan faktor je (samo)inicijativa, zainteresovanost o blog aktivnostima. Urednik bloga inicira ovakve aktivnosti a redakcija na osnovu efekata i prikazanog angažmana treba da koautora stimuliše i nagradi autorskim statusom.
U svakom slučaju bez obzira da li se radi i internom ili eksternom korporativnom (kompanijskom, poslovnom) blogu, autori i koautori ne moraju biti zaposleni u kompaniji (organizaciji, udruženju…) koja je kreator ili nosilac bloga.
Penn Olson: Corporate Blogs Are Critical to Businesses

E) Postovi (ili tekstovi) na blogu – prvenstveno bi trebali da budu kvalitetni (compelling content) u skladu sa tematikom poslovanja organizacije i njenom poslovnom politikom. O čemu se piše? Tematike mogu biti različite: razmišljanja, saveti, iskustva u radu, ideje, inicijative, predlozi… zapravo sve ono što je u skladu sa ciljevima samog bloga i organizacije ali je podjednako važno da postovi sadrže notu poslovnosti, ozbiljnosti ali i ličnog (može i emotivnog) pečata osobe koja ga je napisala.
Kvalitet postova – tekst na blogu koji ima cilj da klasično promoviše ili plasira korporativne poruke, koji je dugačak, npr nije odvojen pasusima, pratećim fotografijama, grafikonima, relevantnim linkovima… koji čitaocima dodatno mogu da pojasne šta je autor hteo reći ili kao dokaz o tačnosti neke tvrdnje – neće dobro proći kod auditorijuma.
Čitaoci nisu došli na blog „zato što seku vene“ na vašu firmu već imaju određena očekivanja koja ukoliko, prvo ne prepoznamo a drugo ne ispunimo, blog će nam biti kratkog daha. Postovi treba da budu relevantni, argumentovani, da imaju različitost ili vrednost, jedinstvenost u moru svih drugih informacija koje možemo pronaći na webu. I nikada nećete pogrešiti ukoliko je osnovna tema: iskustvo – ono što ste vi doživeli niko vam ne može osporiti. Držite se činjenica i argumenata, realno prikažite situaciju, pojavu, razmišljanje. Eventualno, poželjno je da post bude takav da izazove konstruktivnu diskusiju i da svi učesnici iz nje izađu bogatiji za mnoga znanja.
Zbog svih ovih aspekata, važno je da ga pre postavljanja na blog više različitih osoba pročita, da da predloge, ukaže na nejasnoće… takvom koordinacijom sigurno da ćete moći približnije da se stavite u ulogu čitaoca i doprinesete kvalitetu u njegovim očima.
F) Komentari – ne reagujemo svi na komentare isto. Ponekada nas “ponesu” onako emotivno bez obzira da li su pozitivni ili negativni i u takvim situacijama važno je da budemo odmereni. Ponekada naši komentari više govore o nama nego čitavi tekstovi.
Urednik bloga prati sve komentare na blogu, daje inpute autorima o poželjnosti načina ponašanja i maksimalnog uvažavanja tuđeg mišljenja – da komuniciraju sa čitaocima/dijalog! Često se dogodi da posetioci ostave neprimereni komentar bez imena i potpisa (ili linka koji ukazuje na autentičnost) i u takvim situacijama autor teksta bi trebao da se konsultuje sa redakcijom u pisanoj formi da se ne bi stvorila takva “atmosfera” koja se može negativno odraziti na buduće poslovanje kompanije.
Indikativno je da kvalitet samog bloga (autora, postova…) direktno utiče i na kvalitet komentara, diskusije, načina komuniciranja… i posetilaca/čitaoca bloga.
G) Kompanijski Pravilnik o korporativnom blogu – poželjno da se kreira sa svim inputima oko osnova blogovanja i namenjen je zaposlenima u organizaciji. Taksativno opisati koja su poželjna ili nepoželjna ponašanja, obaveze, dužnosti svih učesnika iz organizacije. Na taj način uvrštavate ove nove poslovne procese i zadatke na nivo svih drugih procesa kao sastavni deo poslovanja a zaposleni u svakom trenutku mogu imati uvid i pogledati ih.
Ovakav pravilnik u velikoj meri utiče na podizanje svesti svih zaposlenih o važnosti korporativnog blogovanja ne samo kao kanala za komunikaciju Marketing i PR sektora.
eMarketer

 
H) Izveštaji – važan deo procesa. Urednik (ili tehnički administrator bloga) bi trebao da nakon svakog posta pošalje e-mail ili interni newsletter sa kratkim tizerom svim zaposlenim u organizaciji o novom postu. Na taj način unapređuje se poslovanje, zaposleni mogu imati bolji uvid u rad ostalih kolega, saznati nešto novo…
Izveštaj o efektima posta/bloga je ključan korak u poboljšanju ili kreiranju realne percepcije svih učesnika bloga (redakcija, čitaoci). Nakon svakog posta pošaljite autoru teksta i redakciji siže o efektima: koliko je bilo poseta, provedeno vreme, udeo šeringa sa soc weba (skrin šotujte ili stavite linkove ka Facebook i Twitteru) – da, treba da imaju uvid u efekte svog rada, to ih može dodatno motivisati a kompaniji olakšava uvid u metriku ili izazvati neku vrstu konkurentnosti ili izazova među autorima bloga (ko je “bolji”).
Izveštaji mogu biti u bilo kojoj formi – ono što je važno je da se na osnovu podataka mogu izvući korisne informacije i pravi, konkretni zaključci koji menadžmentu mogu ukazati na sledeće korake u blog ili poslovnim aktivnostima.
Sistemsko vođenje korporativnog bloga utiče na unapređenje kompletnog poslovanja i offline i online – definisanjem i razvijanjem poslovnih procesa (logična podrška u izgradnji sistema poslovanja).

Nastavak na Jasna Kamatović...