Blog: NUNS Centar za istraživačko novinarstvo - CINS, 28.Feb.2012, 14:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriminalne grupe u rasulu

Lu­ka Bo­jo­vić – Pe­kar
Politika, 19. februar 2012 - Uhap­šen 9. fe­bru­a­ra ove go­di­ne u Špa­ni­ji. Na če­lo ta­ko­zva­nog ze­mun­skog kla­na, pre­ma op­tu­žni­ci Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, Bo­jo­vić je do­šao po­sle ubi­stva nje­go­vih vo­đa Du­ša­na Spa­so­je­vi­ća i Mi­le­ta Lu­ko­vi­ća, u mar­tu 2003. go­di­ne. Moć na če­lu gru­pe učvr­stio je po­sle hap­še­nja Mi­lo­ra­da Ule­me­ka Le­gi­je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blogovi << osu­đe­nog za ubi­stvo srp­skog pre­mi­je­ra. Bo­jo­vi­će­va gru­pa bro­ji naj­ma­nje 13 čla­no­va i osum­nji­če­na je za vi­še od 20 ubi­sta­va u Sr­bi­ji, Cr­noj Go­ri, Ho­lan­di­ji, Ru­mu­ni­ji i SAD. Čla­no­vi ove gru­pe sum­nji­če se i za tr­go­vi­nu dro­gom, oruž­jem i ukra­de­nim auto­mo­bi­li­ma.
Bo­jo­vić je to­kom rat­nih de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka bio u Srp­skoj do­bro­vo­ljač­koj gar­di Želj­ka Ra­žna­to­vi­ća Ar­ka­na. Vi­še pu­ta je bio op­tu­ži­van i osu­đi­van za neo­vla­šće­no no­še­nje oruž­ja, pri­nu­de, fal­si­fi­ko­va­nja, na­sil­nič­ko po­na­ša­nje i za na­pad na za­tvor­skog stra­ža­ra.Ho­land­ska po­li­ci­ja tra­ga­la je za njim zbog sum­nje za ubi­stvo Sr­đa­na Mi­ra­no­vi­ća u Pod­go­ri­ci 2006. go­di­ne.
Srp­sko tu­ži­la­štvo za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal op­tu­ži­lo je Bo­jo­vi­ća za or­ga­ni­za­ci­ju ubi­stva Bran­ka Jev­to­vi­ća Jor­ge, 2004. go­di­ne, kao i za po­ku­ša­je ubi­sta­va An­dri­je Dra­ško­vi­ća i Zo­ra­na Ne­do­vi­ća Šo­ka, ka­da su po­gi­nu­li nji­ho­vi te­lo­hra­ni­te­lji. Op­tu­žni­com su ob­u­hva­će­ni čla­no­vi „ze­mun­skog kla­na” – Vla­di­mir Mi­li­sa­vlje­vić Bu­da­la, Sret­ko Ka­li­nić Zver i Mi­loš Si­mo­vić, ko­ji se na­la­ze u za­tvo­ru.
Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma Cen­tra za is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo NUNS-a, Bo­jo­vić je pre­ko Cvet­ka Si­mi­ća, ko­ji je ubi­jen 2010. go­di­ne u Za­gre­bu, bio vla­snik dve kom­pa­ni­je, u Za­gre­bu i SAD, osno­va­ne na istim adre­sa­ma na ko­ji­ma Dar­ko Ša­rić, od­be­gli nar­ko-bos ima of­šor kom­pa­ni­je.
Uhap­šen je to­kom ve­če­re u re­sto­ra­nu u Va­len­si­ji, za­jed­no sa Mi­li­sa­vlje­vi­ćem, Ne­boj­šom Pe­tri­ćem, biv­šim čla­nom „Mag­di­ne gru­pe” i ku­mom Vla­di­mi­rom Mi­ja­no­vi­ćem.
Sre­ten Jo­cić zva­ni Jo­ca Am­ster­dam
U za­tvo­ru iz­dr­ža­va ka­znu zbog ubi­stva Go­ra­na Mar­ja­no­vi­ća, 1995. go­di­ne. Uhap­šen je u apri­lu 2009. go­di­ne u Be­o­gra­du zbog sum­nje da je za­jed­no sa Želj­kom Mi­lo­va­no­vi­ćem i Mi­len­kom Ku­zma­no­vi­ćem or­ga­ni­zo­vao ubi­stvo hr­vat­skog no­vi­na­ra Ive Pu­ka­ni­ća, 2008. go­di­ne u Za­gre­bu. Pre­ma op­tu­žni­ci, Jo­ci­ću je za sa­da još ne­po­zna­ta oso­ba pla­ti­la mi­li­on ipo evra za ubi­stvo no­vi­na­ra.
Ovaj „kon­tro­verz­ni bi­zni­smen iz Ma­le Kr­sne”osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka oti­šao je u Ho­lan­di­ju, ko­ja je za njim ras­pi­sa­laIn­ter­po­lo­vu po­ter­ni­cu zbog sum­njeda je uče­stvo­vao u ne­ko­li­ko ubi­sta­va ta­mo­šnjih vo­đa kri­mi­nal­nog pod­ze­mlja. U Bu­gar­skoj je to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, ka­ko su me­di­ji ob­ja­vlji­va­li, ži­veo pod za­šti­tom ta­mo­šnjih slu­žbi bez­bed­no­sti. „Kralj ko­ka­i­na”, ka­ko su ga Bu­ga­ri na­zi­va­li, uhap­šen je u ovoj dr­ža­vi 2002. go­di­ne. Iz­ru­čen je Ho­lan­di­ji, gde je do mar­ta 2006. bo­ra­vio u jed­nom od naj­stro­že ču­va­nih ho­land­skih za­tvo­ra „Vuht”. Ho­land­sko tu­ži­la­štvo je sa­op­šti­lo da po­sto­je po­da­ci da je Jo­cić iz za­tvo­ra iz­re­kao smrt­nu pre­su­du nji­ho­vom kra­ljev­skom tu­ži­o­cu Ko­su Plo­ju i bu­gar­skom po­li­cij­skom ge­ne­ra­lu Boj­ku Bo­ri­so­vu, ko­ji je ru­ko­vo­dio ak­ci­jom nje­go­vog hap­še­nja u Bu­gar­skoj. Op­tu­žbe ni­su do­ka­za­ne i Jo­cić je iz­ru­čen Sr­bi­ji 2006. go­di­ne.
Iz pri­tvo­ra je iza­šao po­sle dva me­se­ca uz jem­stvo od 300.000 evra i na­sta­nio se u vi­li Mi­re Mar­ko­vić na De­di­nju u Be­o­gra­du. Iako se zva­nič­no nig­de ne spo­mi­nje kao vla­snik bi­lo kog pred­u­ze­ća, u jav­no­sti se spe­ku­li­še da je Jo­cić no­vacza­ra­đen sum­nji­vim po­slo­vi­mapo­čeo da in­ve­sti­ra u ku­po­vi­nu srp­skih fir­mi ko­je su pri­va­ti­zo­va­ne.
De­jan Sto­ja­no­vić zva­ni Ke­ka
U bek­stvu je od ubi­stva Go­ra­na Mi­ja­to­vi­ća Mi­te, pred­sed­ni­ka FK Be­ža­ni­ja, 2006. go­di­ne. Po­sled­nji po­da­ci uka­zu­juda se skri­va na te­ri­to­ri­ji Ju­žne Ame­ri­ke. Ne­ka­da­šnji vo­đa ta­ko­zva­nog no­vo­be­o­grad­skog kla­na, za­jed­no sa svo­jim čla­no­vi­ma do­vo­đen je u ve­zu sa ne­ko­li­ko ubi­sta­va, pla­ni­ra­nih aten­ta­ta, iz­nu­da, raz­boj­ni­šta­va. Ulaz u „Ke­ki­nu gru­pu” pod­ra­zu­me­vao je pret­hod­no do­ka­zi­va­nje kroz bru­tal­ne li­kvi­da­ci­je čla­no­va su­par­nič­kih kla­no­va. Sto­ja­no­vić ni­ka­da ni­je osu­đi­van, iako je pro­tiv nje­ga pod­no­še­no na de­se­ti­ne kri­vič­nih pri­ja­va.
Za sa­da za njim su ras­pi­sa­ne sa­mo dve po­ter­ni­ce – Sr­bi­je, zbog kra­đe, i Bra­zi­la, zbog or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i tr­go­vi­ne nar­ko­ti­ci­ma.Oba­ve­štaj­ne agen­ci­je i po­li­ci­je vi­še ze­ma­lja Sto­ja­no­vi­ća sum­nji­če za or­ga­ni­zo­va­nje pre­ba­ci­va­nja ve­li­kih ko­li­či­na he­ro­i­na i ko­ka­i­na iz Ju­žne Ame­ri­ke u za­pad­nu Evro­pu.
Sto­ja­no­vić je pro­šle go­di­ne u iz­be­gao hap­še­nje u Ju­žnojAme­ri­ci. Ta­da je uhap­šen Go­ran Ne­šić Ci­ga. Pre­ma po­da­ci­ma srp­skih oba­ve­štaj­nih slu­žbi, Ne­šić i Sto­ja­no­vić su u Bra­zi­lu ima­li dva odvo­je­na kla­na, či­ji su se po­slo­vi, ali i čla­no­vi pre­pli­ta­li. Oni su sa­ra­đi­va­li ka­da je to bi­lo neo­p­hod­no i na te­re­nu su se ba­vi­li ku­po­vi­nom ko­ka­i­na i he­ro­i­na za po­tre­be dru­gih nar­ko-bo­so­va. Do­šlo se do sa­zna­nja da je jed­no vre­me i Dar­ko Ša­rić „ko­ri­stio nji­ho­ve uslu­ge”.
U srp­skoj jav­no­sti Ke­ka je po­sled­njih go­di­na spo­mi­njan uz sva­ku afe­ru či­ja je po­za­di­na or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal – pro­da­ja fud­ba­le­ra na ko­ji­ma je, ka­ko se sum­nja, za­ra­dio mi­li­o­ne evra, fi­nan­si­ra­nje ne­re­da na­vi­ja­ča u Đe­no­vi i pla­ni­ra­nje aten­ta­ta.
Go­ran Ne­šić zva­ni Ci­ga
Uhap­šen pro­šle go­di­ne u Bra­zi­lu u po­li­cij­skoj ak­ci­ji „Ni­va”, kao je­dan od vo­de­ćih nar­ko-še­fo­va na ju­žno­a­me­rič­kom kon­ti­nen­tu. Ma­lo po­znat ov­da­šnjoj jav­no­sti, Ne­šić je „na ve­zi” dr­žao ju­žno­a­me­rič­ke nar­ko-kar­te­le. Ko­ka­i­nom je snab­de­vao sko­ro sve srp­ske i cr­no­gor­ske kla­no­ve, ko­ji su dro­gu kri­jum­ča­ri­li u Evro­pu. Nje­go­vi glav­ni „kli­jen­ti” su, ka­ko se sum­nja, bi­li Dar­ko Ša­rić, op­tu­žen u Sr­bi­ji za šverc ko­ka­i­na i pra­nje nov­ca, Mi­le­ta Mi­lja­nić, vo­đa gru­pe „Ame­ri­ka”, kao i dru­gi nar­ko-bo­so­vi Hr­vat­ske, Bu­gar­ske, Ho­lan­di­je. Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma bra­zil­ske po­li­ci­je, čla­no­vi Ne­ši­će­ve kri­mi­nal­ne gru­pe de­lo­va­lisu u sa­ve­znim bra­zil­skim dr­ža­va­ma Sao Pa­u­lo i Espi­ri­to San­to, Pa­ra­na, Ama­zo­nas, Pa­ra i Ron­do­ni­ja, kao i bra­zil­skom de­lu Ama­zo­ni­je.
Sr­bi­ja je In­ter­po­lo­vu po­ter­ni­cu za njim ras­pi­sa­la 2003. go­di­ne, ka­da ga je sud u Pi­ro­tu osu­dio na osam go­di­na za­tvo­ra zbog šver­ca 24,5 ki­lo­gra­ma he­ro­i­na iz Bu­gar­ske. Dro­ga je bi­la na­me­nje­na za pre­pro­da­ju u Sr­bi­ji, Ho­lan­di­ji i Švaj­car­skoj. Ta­da je bio pod is­tra­gom Slu­žbe dr­žav­ne bez­bed­no­sti, ko­ja je uhap­si­la nje­go­ve sa­rad­ni­ke Alek­san­dra Ma­rin­ko­va, zva­nog Min­ge i Pre­dra­ga Ge­or­gi­je­va. Ne­šić je us­peo da po­beg­ne. Pre­ma ras­po­lo­ži­vim in­for­ma­ci­ja­ma, he­ro­in je ta­da na­ba­vljao u Tur­skoj pre­ko ku­ma Na­se­ra Rah­ba­ra, ro­đe­nog u Ira­nu, ko­ji je bo­ra­vio u Be­o­gra­du.
Dar­ko Ša­rić
Srp­sko Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo op­tu­ži­lo ga je za or­ga­ni­zo­va­nje kri­mi­nal­ne gru­pe od naj­ma­nje 19 čla­no­va, ko­ja je pre­ko­o­ke­an­skim bro­do­vi­ma pro­kri­jum­ča­ri­la vi­še od dve to­ne ko­ka­i­na iz Ame­ri­ke u Evro­pu. Reč je o jed­noj o naj­or­ga­ni­zo­va­ni­jih gru­pa, ko­ja je de­lo­va­la na te­ri­to­ri­ji Ar­gen­ti­ne, Bra­zi­la i Uru­gva­ja. Gru­pu je od­li­ko­va­la stro­ga po­de­la ulo­ga me­đu čla­no­vi­ma, ve­li­ka bez­bed­no­sna di­sci­pli­na, iz­u­zet­na teh­nič­ka opre­mlje­nost i lo­gi­sti­ka, ve­li­ko bo­gat­stvo i eko­nom­ska moć, ši­rok pro­stor de­lo­va­nja i ve­ze sa vo­de­ćim nar­ko-kar­te­li­ma.
Kao or­ga­ni­za­to­ri op­tu­že­ni su i Go­ran So­ko­vić i Želj­ko Vu­ja­no­vić. Pro­tiv čla­no­va Ša­ri­će­ve kri­mi­nal­ne gru­pe po­dig­nu­ta je i op­tu­žni­ca za pra­nje vi­še od 20 mi­li­o­na evra. Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo na­ve­lo je da je pr­ljav no­vac pre­ko of­šor kom­pa­ni­ja pre­ba­ci­van u Sr­bi­ju i upla­ći­van na ra­ču­ne do­ma­ćih pred­u­ze­ća, a deo pa­ra je u go­to­vi­ni po­lo­žen u no­vo­sad­sku Me­tals ban­ku. No­vac od dro­ge ko­ri­šćen je i za iz­da­va­nje ban­kar­skih ga­ran­ci­ja, ko­je su upo­tre­blje­ne u pri­va­ti­za­ci­ji dru­štve­nih pred­u­ze­ća.
Ša­rić je ro­dom iz Plje­va­lja u Cr­noj Go­ri. Pre ras­pi­si­va­nja me­đu­na­rod­ne po­ter­ni­ce zbog šver­ca ko­ka­i­na, osu­đi­van je zbog ugro­ža­va­nja bez­bed­no­sti na ra­du iz ne­ha­ta, uni­šte­nja apa­ra­ta u rud­ni­ci­ma, uni­šte­nja po­slov­nih i stam­be­nih pro­sto­ri­ja, ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja. Pr­vi put je osu­đen kao ma­lo­let­nik, 1988. go­di­ne.
Na­la­zi se u bek­stvu. Na­vod­no lo­ci­ran je u Ju­žnoj Afri­ci.
An­dri­ja Dra­ško­vić
Tu­ži­la­štvo u ita­li­jan­skom gra­du Ba­ri­ju op­tu­ži­lo je An­dri­ju Dra­ško­vi­ća da je bio or­ga­ni­za­tor i vo­đa kri­jum­ča­re­nja ci­ga­re­ta i he­ro­i­na u Ita­li­ju i pred­stav­nik ru­ske ma­fi­je u za­pad­noj Evro­pi. Dra­ško­vić je na­vod­no imao ulo­gu še­fa u kri­mi­nal­nom kar­te­lu, ko­jeg su či­ni­li kri­mi­nal­ci iz ita­li­jan­skih re­gi­o­na Pu­lje i Kam­pa­ni­je. Pre­ma op­tu­žni­ci iz Ba­ri­ja, gru­pa či­ji je Dra­ško­vić bio vo­đa i or­ga­ni­za­tor, šver­co­va­la je iz Cr­ne Go­re ci­ga­re­te, dro­gu i oruž­je u Ita­li­ju. Zbog to­ga je uhap­šen 2007. go­di­ne na frank­furt­skom aero­dro­mu u Ne­mač­koj, po po­ter­ni­ci ko­ju je ras­pi­sa­la Ita­li­ja.
Svo­je­vre­me­no je bio vla­snik di­sko­te­ke „Ma­že­stik”, „Zve­zde”, a za­tim i po­pu­lar­nog „Ha­va­na klu­ba”. Dra­ško­vić jeoštro de­man­to­vao da ima ve­ze sa dro­gom i šver­com ci­ga­re­ta.
Svo­je­vre­me­no se spe­ku­li­sa­lo da je ra­dio za Dr­žav­nu bez­bed­nost Sr­bi­je, a biv­ši mi­ni­star po­li­ci­je Du­šan Mi­haj­lo­vić je u svo­joj knji­zi „Po­vlen­ske ma­gle i vi­di­ci” pru­žio i do­kaz za to. Na­i­me, Mi­haj­lo­vić je ob­ja­vio do­ku­ment RDB-a u ko­jem se od voj­nog od­se­ka Vo­ždo­vac tra­ži da oslo­bo­di Dra­ško­vi­ća oba­ve­ze ja­vlja­nja na po­ziv to­kom NA­TO bom­bar­do­va­nja 1999. zbog to­ga što je „an­ga­žo­van na po­slo­vi­ma RDB”.
Dra­ško­vić se do­vo­dio u ve­zu i sa or­ga­ni­za­ci­jomli­kvi­da­ci­je Želj­ka Ra­žna­to­vi­ća Ar­ka­na 2000. go­di­ne, ali to ni­ka­da ni­je do­ka­za­no.
U za­tvo­ru je zbog ubi­stva Zvon­ka Ple­ći­ća, čla­na ne­ka­da­šnjeg „sur­čin­skog kla­na”, 2000. go­di­ne.
Mi­le­ta Mi­lja­nić – gru­pa „Ame­ri­ka”
Jed­na od naj­ja­čih kri­mi­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja sa ovih pro­sto­ra je gru­pa „Ame­ri­ka”. Bro­ji naj­ma­nje 17 čla­no­va. Sum­nja se da je vo­đa gru­pe Mi­le­ta Mi­lja­nić, je­dan od naj­ve­ćih di­le­ra nar­ko­ti­ka iz Ju­žne Ame­ri­ke u Evro­pu.
Mi­lja­ni­će­vi naj­o­da­ni­ji sa­rad­ni­ci su, ka­ko se sum­nja, Zo­ran Jak­šić, ro­dom iz Zre­nja­ni­na, Želj­ko Mak­si­mo­vić Ma­ka, na po­ter­ni­ci zbog op­tu­žbe za ubi­stvo po­li­cij­skog ge­ne­ra­la Bo­ška Bu­he, Slo­ba Šo­la­ja, po­mi­njan kao je­dan od vo­de­ćih lju­di za­du­žen za šverc ko­ka­i­na, i Ivan De­lić iz Bu­dve.
Pri­ča­lo se da je gru­pu svo­je­vre­me­no osno­vao Re­sor dr­žav­ne bez­bed­no­sti, sa ci­ljem da eli­mi­ni­še sve one ko­ji su po­če­li da ra­de „na svo­ju ru­ku”. Pr­vi vo­đa kla­na bio je Vo­ji­slav Ra­i­če­vić, zva­ni Vo­ja Ame­ri­ka­nac, ko­ji je ne­stao 1997. go­di­ne. Ova me­đu­na­rod­na kri­mi­nal­na gru­pabi­la je naj­ja­ča u Be­o­gra­du upra­vo to­kom dru­ge po­lo­vi­ne de­ve­de­se­tih. Eki­pu su či­ni­li kri­mi­nal­ci ko­ji su pre ra­to­va na ovim pro­sto­ri­ma ra­di­li u SAD, gde su pod okri­ljem ma­fi­je, či­ji je vo­đa bio Džon Go­ti, iz­u­ča­va­li „za­nat”.
Gru­pa „Ame­ri­ka” do­vo­di se u ve­zu sa vi­še od dva­de­set li­kvi­da­ci­ja u Be­o­gra­du. Osim po­je­di­nih kri­mi­na­la­ca, sum­nja se da su čla­no­vi ove gru­pe ubi­li i mi­ni­stra od­bra­ne Pa­vla Bu­la­to­vi­ća, Ra­do­va­na Sto­ji­či­ća Ba­džu, ta­da­šnjeg pr­vog čo­ve­ka MUP-a Sr­bi­je, Zo­ra­na To­do­ro­vi­ća Kun­da­ka, ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra JUL-a, kao i po­li­cij­ske in­spek­to­re Dra­ga­na Ra­di­ši­ća, Dra­ga­na Si­mi­ća i Mi­lo­ra­da Vla­ho­vi­ća.
Uhap­šen je 2010. go­di­ne u Ita­li­ji zbog šver­ca ko­ka­i­na
Želj­ko Mak­si­mo­vić zva­ni Ma­ka
U bek­stvu je od ju­na 2002. go­di­ne. Op­tu­žen je za ubi­stvo po­li­cij­skog ge­ne­ra­la Bo­ška Bu­he za­jed­no sa čla­no­vi­ma gru­pe Ni­ko­lom Malj­ko­vi­ćem, Dra­ga­nom Jak­ši­ćem Kar­lo­som, Dra­ga­nom Ili­ćem Li­ma­rom i Dra­ga­nom Ali­je­vi­ćem.
Me­di­ji su pi­sa­li da je Mak­si­mo­vić de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka sa­ra­đi­vao sa srp­skom i cr­no­gor­skom dr­žav­nom bez­bed­no­sti, zbog če­ga na­vod­no ni­je osu­đen za ubi­stvo po­li­caj­ca Go­ra­na Ra­du­lo­vi­ća, 1995. go­di­ne.
Po­li­ci­ja je ima­la in­for­ma­ci­je da su Mak­si­mo­vić i nje­go­va gru­pa po­či­ni­li vi­še od 20 ubi­sta­va. Po­sto­je in­di­ci­je ko­je do­du­še ni­ka­da ni­su do­ka­za­ne da je Mak­si­mo­vić ubio Mi­o­dra­ga Sto­ja­no­vi­ća Gi­dru, osni­va­ča „ul­ti­mat faj­ta”, 2001. go­di­ne.
Sa­da je ka­ko se sum­nja, je­dan od čla­no­va, gru­pe „Ame­ri­ka”.
Zvon­ko Ve­se­li­no­vić
Zvon­ko Ve­se­li­no­vić je čo­vek sum­nji­ve pro­šlo­sti, ma­da te sum­nje ni­ka­da ni­su pot­kre­plje­ne kon­kret­nim do­ka­zi­ma ko­ji bi re­zul­ti­ra­li pra­vo­sna­žnim pre­su­da­ma. U ne­ko­li­ko na­vra­ta bio je hap­šen, ali ni­ka­da i osu­đen za naj­te­ža kri­vič­na de­la. To­kom 1999. hap­šen je zbog or­ga­ni­zo­va­nog kri­jum­ča­re­nja auto­mo­bi­la. U ju­nu 2003. uhap­šen je u No­vom Pa­za­ru sa vi­še od tri ki­lo­gra­ma he­ro­i­na. U apri­lu 2004. uhap­šen je u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci zbog sum­nje da je ubio Sla­vi­šu Mak­si­mo­vi­ća. Me­di­ji su pi­sa­li da su ne­ke oso­be iz Mi­tro­vi­ce pro­te­sto­va­le zbog to­ga što su Sr­bi pre­ba­če­ni u al­ban­ski za­tvor. U no­vem­bru 2005. u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci ga zbog kra­đe auto­mo­bi­la hap­si UN po­li­ci­ja. U to­ku 2006. na­vod­no je pri­vo­đen zbog šver­ca ro­be iz Sr­bi­je. Nje­go­vo ime se spo­mi­nja­lo i u is­tra­zi po­ku­ša­ja ubi­stva bi­zni­sme­na iz Ra­ške, či­ja je li­kvi­da­ci­ja spre­če­na ak­ci­jom ope­ra­ti­va­ca MUP-a Sr­bi­je. Ve­se­li­no­vić je ta­da spo­mi­njan kao na­ru­či­lac ko­ji je u bek­stvu, ali nje­go­vo ime ni­ka­da se ni­je na­šlo na kri­vič­noj pri­ja­vi, što bi prak­tič­no na ne­ki na­čin po­tvr­di­lo ta­kve jav­no iz­re­če­ne sum­nje.
Uhap­šen je u de­cem­bru pro­šle go­di­ne na Ko­pa­o­ni­ku.
Tweet

Nastavak na NUNS Centar za istraživačko novinarstvo - CINS...