Blog: Bašta Balkana, 15.Apr.2011, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Derviš i smrt Meše Selimovića
Meša Selimović * * * Kada mlad čovek stremi u nebo . Kada smo mladi, svi smo mi ponekad Ahmed Nurudin, derviš i dogmata, glavni junak romana “Derviš i smrt” velikog jugoslovenskog pisca Meše Selimovića. Roman objavljen 1966 godine je na neki način autobiografsko delo Meše Selimovića, delo u kome se on na kreativan i domišljat način obračunava sa dogmama koje oblikuju život čoveka. Iako je naizgled pisao o muslimanskom dervišu, njegov roman je zapravo osuda komunističke i svake druge dogme, žal za streljanim bratom, komunistom, koga su streljali njegovi partizani. Zatim tu je i pronicljivo seciranje Bosne i bosanskog duha kasabe i pitanje opšteg smisla života, kojim životnim putem krenuti u apsurdima stvarnosti koji nam se nameću. Podsećamo se jednog od najznačajnijih delova knjige, razgovor izmedju derviša Ahmeda Nurudina i njegovog prijatelja Hasana. Piščeva poruka kroz Hasana, jedinu osobu koja u romanu zrači iskrenošču, ljubavlju i životom, da je stremljenje u nebo, verovanje u dogme i čvrste sisteme ideologija a ne u sopstveno srce, pogubno za dušu mladog čoveka, odnosno za Ahmeda Nurudina, zbog čega i strada. Kada čovek pre vremena stremi u nebo, mlada čoveka treba tresnuti o zemlju, vratiti ga korenu postojanja, ljubavi i moralnom zakonu u njemu. . . . Razgovor Ahmed Nurudina i Hasana . Žalio sam ga u tom času, i zavidio mu. Ne mnogo ni jedno ni drugo. Žalio ga što je svjesno razrušio u sebi cjelovit i siguran način mišljenja kojim je mogao da posluži vjeri, a zavidio mu zbog nejasne slobode koju sam samo nazirao. Nije bila moja, protivna je meni, a opet je ličila na lakše disanje. I mislim tako zbog njega, činim ustupke, jer ne mogu sebi da sakrijem, drago mi je što ga vidim, drag mi je njegov laki prozračni smiješak što se rascvjetava sam od sebe, drago mi je njegovo vjetrovima opaljeno lice na kome blistaju modre oči, prijatna mi je vedrina što ga okružuje kao svjetlost,
Dalje
