Blog: Eniac, 18.Jun.2025, 07:59
Da li si ti pismen?
Ne pamtim kad sam poslednji čuo da neko ne zna da čita i piše. Poslednji popis iz 2023. i potvrđuje da ovo nije neobično – svega 0,63% stanovništva Srbije ne zna da piše. Međutim, način kreiranja i plasmana informacija se značajno promenio sa tehnologijom. Samim tim i očekivanja od krajnjih korisnika – čitalaca. Nije više dovoljno znati da čitate, već i da znate kako da pristupite, izaberete i razumete sadržaj koji vam se servira. Kao i to odakle dolazi i da li je istinit. Odavde, mislim da je fer upitati se – šta je uopšte pismenost u 2025. godini i da li se većina nas može smatrati pismenim?
Da bismo dali odgovor na ovo pitanje mislim da se treba vratiti u prošlost i bolje razumeti ulogu pismenosti kroz istoriju. Primarna uloga je bila da olakša pristup znanju i time da priliku širokim masama da steknu znanja i veštine koji bi im kreirali bolje životne prilike: bolje poslove, veća primanja i viši životni standard. Onog trenutka kada su knjige i štampa postale lako dostupna roba svima, jedina prepreka za društvo da se modernizuje i krene suludom brzinom napred bila je pismenost. Dotakli smo se malo ovoga u tekstu o veštačkoj inteligenciji.
Da li je osnovna, ili čak i funkcionalna (digitalna) pismenost nešto što u današnjem poslovnom okruženju pravi razliku? I kreira bolje životne prilike?
Mislim da je ispravno reći ne, ili ne toliko i razloga je više:
Osnovna pismenost je prestala da pravi razliku, jer se podrazumeva da su svi pismeni.
Način na koji pristupamo ovim informacijama se promenio. Funkcionalna pismenost podrazumeva da ste i digitalno pismeni, kako se većina sadržaja danas kreira i konzumira u digitalnom obliku.
Količina informacija koja se kreira u jednoj sekundi veća je nego količina informacija koja se kreirala u čitavoj godini pre 100 godina. Odavde mogućnost da čitate te informacije je sekundarna, koliko znanje da nađete one informacije koje su vam potrebne.
Slično je i sa proizvodima, hranom, sa svim stvarima koje nas svakodnevno okružuju. Živimo u dobu hiperprodukcije. Zatrpani smo izborom i zbunjeni kada trebamo da donesemo bilo kakvu odluku.
Ako ovo uzmemo u obzir, mislim da treba identifikovati i objasniti različite tipove pismenosti koji postoje u današnje vreme i mogu da nam omoguće da napravimo razliku na tržištu i tako unapredimo kvalitet života:
Osnovna pismenost (čitanje i pisanje)
Digitalna i AI pismenost (korišćenje tehnologije i veštačke inteligencije)
Informaciona i medijska pismenost (kako doći do relevantnih informacija)
Finansijska pismenost (kako upravljati novcem i učiniti da novac radi za vas)
Zdravstvena pismenost (kako unaprediti kvalitet života i produžiti životni vek)
Osnovnu pismenost ne treba previše pojašnjavati. Ona se podrazumeva i kao što smo rekli, velika većina stanovništva danas je pismena. Ako se posmatra digitalna pismenost, tu već kreće da se vidi razlika između različitih država i regiona. Eurostat tvrdi da je procenat digitalno pismenih u Srbiji oko 33%, dok je prosek u Evropi 56%. Holandija prednjači sa preko 80%.
Digitalna pismenost postaje sve kompleksnija, i sledeći korak je definitivno veštačka inteligencija (AI), odnosno kako koristiti veštačku inteligenciju. Ako provodite koliko toliko vremena na Linkedinu, sigurno ste imali priliku da čitate kako je AI pismenost veština broj jedan koja se traži kod novih zaposlenih. AI je novi Internet, novi kvantni skok u produktivnosti i efikasnosti, i poslodavci žele da budu među prvima koji će iskoristiti ovaj talas.
Fokus ovog teksta bih ostavio na informacionoj pismenosti. Za finansijsku pismenost verujem da je potrebno odvojiti ceo tekst, možda i čitavu seriju tekstova. O zdravstvenoj pismenosti mislim da je bolje da piše neko ko je više stručan da piše na ovu temu. Preporučujem Instagram nalog dragog kolege Veroljuba Zmijanca kao jedan od naloga koji može da vam otvori vrata ove teme. Sa druge strane, kao neko ko je dosta dugo u medijima, a posebno društvenim medijima verujem da je interesantno obraditi informacionu (ili medijsku) pismenost – pismenost novih generacija, neverovatno bitnoj temi o kojoj se jako malo piše.
Informaciona pismenost
Informaciona pismenost mi je postala jedna od centralnih tema razmišljanja tokom korone, jer je količina netačnih informacija koja je krenula da cirkuliše po prvi put otkrila jednu drugu stranu društvenih medija. Stranu koju nisam do tada video. Postalo je jasno da vreme u kom svi imaju pravo da pišu, je ujedno i vreme gde više niko nema jasnu ideju o tome šta je istina.
Mi smo kao društvo posebno ugroženi ovom medijskom promenom jer smo preskočili jednu celu fazu razvoja interneta koja bi nas naučila kako da razlikujemo dobro od lošeg. Mi smo sa klasičnih, pažljivo uređenih medija odmah prešli na društvene medije, u kojima je ceo medijski prostor postao tabloid. Nije postojala tranzicija u kojoj je društvo iz faze državne televizije i štampanih medija sa dugo građenom reputacijom, prešlo na medije u kojima danas svako kreira sadržaje. Odavde se žuta štampa i kreatori često stavljaju i isti koš kao i ozbiljni mediji, i daje im se lažni kredibilitet koji oni vrlo vešto koriste da prodaju svoje proizvode ili promovišu nekada i vrlo opasne ideje. Prebrzo smo ušli u nešto što ne može brzo da se razume, a to je trenutno stanje informisanja.
Da stvar bude gora, otišli smo korak dalje od toga da pojedinci, ili možda bolje reći žive osobe kreiraju sadržaje. Sve je više tekstova algoritamski generisano – čitajte napisao ih je računar, iliti veštačka inteligencija. Blic je uvek nekako negativan primer promena, skoro su bili kritikovani za dva teksta koje je očigledno generisao ChatGPT. Drugi, koji je Petar danas prijavio je odličan primer ove promene. Imate nekada jako cenjeni medij koji prenosi netačne, kompjuterski generisane informacije.
Blic preneo "izveštaj" o uzrocima udesa Boinga Er Indije koji u potpunosti AI generisan.
Istraga se nije dogodila, ne postoji, sve što je ovde napisano se takođe nikada nije dogodilo. https://t.co/AM5qADSxcN
— Petar Vojinović (@petarV) June 16, 2025
Oseti (algo)ritam što te pokreće
Kao globalno društvo mi smo već neko vreme zaglavljeni u raljama algoritama. Algoritama koji nagrađuju reakciju, klik, komentar, ili vreme provedeno na videu. Sa algoritmima i obični i društveni mediji su se sveli na zadovoljavanje najnižih strasti – seksa, straha, zavisti, statusa i pripadnosti. Često sve što vidite i čitate na domaćim medijima služi isključivo u svrhu ovih primarnih potreba. Odavde nema više dečijeg programa i svaki dan nam se svodi na 24/7 Farmu i prepucavanja u privatnim medijima. Algoritam to voli, algoritmu to dajemo.
Tekstovi generisani sa ChatGPT-jem nisu više neka novost, novo je da ih koriste mainstream mediji. Zamislite kako će izgledati svet u kome je većina sadržaja tako kreirano. Kada algoritam koji nagrađuje ove niske strasti, krene i da pravi isključivo ovakve sadržaje. Uključujući video. Već sada možete videti neverovatne realistične video snimke za koje je jako teško reći da li su ili nisu pravi. Ovo samo nagoveštava da sve ide ka potpunoj automatizaciji i samo-optimizaciji. Što nas vraća na još više onoga što je loše po nas – bićemo prepušteni algoritmima koji optimizuju algoritme. I kojima nije bitna tačnost informacija. Već reakcija, odnosno engagement.
Ova promena izaziva sledeći nivo medijsko ludila, koje je krenulo sa društvenim medijima (i medijima koji su porasli na njima) i pretvorilo se u sveopšti haos, izazvan zatrpanošću poluproverenih informacija. Ulazimo u klasičan “jebe lud zbunjenog” scenario gde više niko sa potpunom sigurnošću ne može da tvrdi da je nešto istina ili nije istina. Nije ovo vezano samo za medije. Za bilo kakve informacije, čak i akademske. Onda se setite samo svih teorija zavera tokom korone. Nadrilekara koji su se pojavili u tom periodu. Poznatih ličnosti koji su odjednom poverovali da je zemlja ravna ploča. Nije bitno koja je tema ili zabluda, ako se napiše dovoljno veliki broj vesti, verovatno ćete naći jednu koja tu istu zabludu potvrđuje.
Nedostatak informacione pismenosti ugrožava sve nas
Da ne budem sad isključivo fatalističan, ovo nije univerzalno loše. Samo je drastično drugačije, i kao svaku veliku promenu, treba je razumeti i objasniti ljudima oko nas.
Istina je da novi mediji moraju bolje, i budu obazriviji sa prihvatanjem svake promene koja podrazumeva smanjivanje troškova. Jer biti medij bi trebalo da podrazumeva određenu odgovornost. Ali isto tako je i činjenica da oni nemaju posebnu motivaciju da budu bolji. Jer žive i navučeni su na te iste algoritme. Ovde krivica jeste dobrim delom na nama jer smo mi ti koji reaguju i koji su pustili stvari da odu predaleko niz stranputicu idiokratije. Jedno rešenje je da krenemo da ignorišemo jeftine zamke i nagrađujemo zdravije stvari. Od medija i sajtova koje pratimo do deljenja videa u Telegram i Whatsapp grupama. Ovi videi su posebno interesantni jer nas, naše roditelje i našu decu čine aktivnim delom ideoloških propagandi. Svaki put kada vam neko prosledi neki video o vakcinama, ratu u Izraelu, bombardovanju Ukrajine, 5G antenama, ili beskućnicima na ulicama San Franciska, taj neko je nesvesno aktivni deo te propagande. Vrlo često su ovi videi godinama stari i oportunitetno iskorišćeni u novom kontekstu. Nije bitno na čijoj ste strani, bitno je da ste deo sistema koji sam sebe hrani. Sistema koji nas ujedno namerno suprostavlja, jer je polarizacija, odnosno podela na strane isto tako nešto što algoritam voli. Suprostavljanje izaziva burnu reakciju i drži nas konstantno na telefonima.
Pod nagrađivanjem zdravijih stvari mislim na podršku medijima koji iza sebe imaju kredibilne i školovane novinare. Podršku malim i lokalnim medijima. Pretplatite se na Patreon podkasta koji volite jer je to jedini način da ti sadržaji opstanu. Nije jeftino, ali je neophodno. Kao kada birate između povrća i brze hrane. Zdravi mediji su povrće za mozak.
Na nama je i da vršimo pritisak na postojeće medije da prestanu da šire paniku i hrane anksioznost. Kao i da politički lobiramo na društvene medije da regulišu svoje algoritme i filtriraju određene teme koje ugrožavaju društvo. Oni će se, poput Elona Maska, pozivati na slobodu govora, ali da li su teme poput nacizma i rasizma zaista nešto što treba dopustiti pod izgovorom slobode govora? Pogotovu ako ih propagira neko ko ima 33 miliona pratilaca poput Kanye Westa?
Informaciona pismenost jeste veština budućnosti
Nažalost, sve je manje vremena da edukujemo ljude oko nas, pogotovu one koji nisu preživeli rane dane Internet forumima u 2000tim i znaju šta je trolovanje, širenje lažnih informacija i traženje pažnje. Trolovanje je danas omiljena strategija svih političara, kako bi skrenuli pažnju sa realnih problema dok vi komentarišete trivijalna dešavajnja. Poput ćacija i studenata koji vole da uče. Ako vam neko od bliskih prosledi informacije i vesti koje su netačne ili opasne, probajte da objasnite zašto je to pogrešno. Gotovo sigurno nećete uspeti, ali ćete makar navesti nekoga da misli drugačije. Makar na trenutak.
Edukujte vašu decu i mlade, da malo šire gledaju na situaciju u svetu i informacije koje im se serviraju, van tog začaranog kruga algoritama. Izaći van okvira algoritma i medija biće neophodno da biste razumeli širu sliku i napravili razliku u društvu koje će sve više biti zavisno od tog jednog odgovora koji im ponudi veštačka inteligencija. Imaćemo armiju ChatGPT pametnica, koje zdravo za gotovo uzimaju sve što im AI servira i odmah se hvataju za neke brojke koje bez toga da ih provere. Ovo kreira priliku, na isti način na koji su i knjige kreirale priliku pre par stotina godina.
Koji sadržaj konzumirati, i kako izvući informacije koje vam trebaju postaje najvažnija veština za mlade ljude.
Razaznati šta je bitno, šta je istinito a šta ne postaje ključno; znati koji sajtovi, mediji i koji pojedinci su relevantni i kako da iskoristite veštačku inteligenciju da koristi te izvore. Isto tako kako da od pretraživača dobijete mnogo više, a ne samo rezultate koji su optimizovani za pretraživače. To je veština budućnosti. Odabir, korišćenje i uređivanje (curation) informacija, a ne pamćenje.
Kada se sve ovo uzme u obzir, pitanje da li smo pismeni postaje pitanje – da li je naš nivo pismenosti dovoljan za vreme u kome živimo? Vreme zatrpanosti – informacijama, savetima, slikama, očekivanjima. Za odgovor ćemo se još jednom vratiti na početak i upitati – koja je uloga svega ovoga? Knjiga, interneta, zdravstvenih i životnih saveta. Uloga nije da nas nauči sve o svemu, već da nas dovoljno opismeni da bolje razumemo promene i društvo oko nas. U vremenu sa previše, prebrzih promena moramo da radimo pametnije, pismenije. Odavde nova pismenost postaje prioritet, a sve sa namerom da tehnologija i promene rade za, a ne protiv nas.
