Blog: NUNS Centar za istraživačko novinarstvo - CINS, 24.Feb.2012, 17:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bojović dve godine nije viđao porodicu

Tokom 20 meseci, koliko je prismotra trajala, Luka Bojović nije obilazio ženu i decu, koji su mirno živeli u Benidormu
LUKA Bojović, iz predostrožnosti, gotovo se dve godine nije viđao sa ženom i decom, koji su živeli u selu u blizini Benidorma u Španiji. Koliko su članovi ove grupe bili spretni u skrivanju, govori i to što je španska policija tokom dvadeset meseci nekoliko puta pokušavala da prati članove bande za koje je smatrala da će ih odvesti do Luke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blogovi << ali su oni spretnim manevrima uvek uspevali da ih se 'otresu'.
Agentima koji su razvijali mrežu u koju je posle dvadeset meseci upornog praćenja, snimanja i prisluškivanja najzad upao srpski kriminalac, nije bilo teško da nađu polaznu tačku - adresu Lukine žene i dece. Španski mediji prenose priče iz policijskih izvora da su oni bez ikakvog skrivanja i pod svojim pravim imenima vodili sasvim normalne živote nedaleko od Benidorma. Deca su odlični đaci, dobri sportisti, a porodica potpuno integrisana u život zajednice. Niko od komšija nije ni slutio da je ova porodica za primer pod prismotrom najsposobnijih agenata Španije.
Policija nije imala mnogo sreće sa ovim tragom. Luka Bojović dobro je znao da bi porodica mogla da bude najslabija karika u njegovom skrivanju. Zato tokom svih dvadeset meseci, koliko je prismotra trajala, nijednom nije prišao kući u kojoj su živeli njegova deca i supruga, niti se sa njima nalazio na drugim mestima. Ili je u tome bio toliko vešt da ga policajci nisu primetili.
Mreža koju je postavio šef specijalne jedinice Serafin Kastro ipak se širila. Na osnovu podataka srpske policije, Španci su uspeli da pronađu i identifikuju neke od članova Bojovićeve grupe. I oni su stavljeni pod prismotru. Pratili su ih i fotografisali. Nadali su se da će ih neko od njih odvesti do vođe, ali su se brojni pokušaji da ih prate završavali neuspehom. Grupa nikada nije izneverila stroga i detaljna pravila bezbednosti. Nikada nisu koristili privatne automobile, već su se uvek vozili taksijem. Stalno su menjali raspored zakazanih sastanaka i dogovore. Uvek bi se vozili nekoliko krugova oko bloka pre nego što dođu na dogovoreno mesto i nikada se nisu kretali duže od 100 metara ako nisu apsolutno sigurni da im niko nije za petama. Ovakve mere opreza čuvale su ih mesecima. Sve do prošle nedelje.

Tada je u mrežu upao Vladimir Mijanović - Bojovićev kum i desna ruka. Jedini od uhapšenih za kojim Srbija nije raspisala poternicu. Policija ga je pratila i ranije, ali mu se trag uvek gubio u poslednjem tenutku. Prošle nedelje, policija je došla do informacija da je na svoje ime rezervisao kartu za let između Las Palmasa i Madrida.
Krenuli su za njim. Mijanović je na aerodromu uzeo taksi do centra Madrida. Ručao je u 'Hard rok kafeu', tik uz zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova. Odatle je otišao na železničku stanicu i uhvatio voz do Valensije. Tamo je opet uzeo taksi i otišao do stana u kojem se našao sa Sinišom Petrićem. Odatle su otišli do stana u ulici Nino Bravo, gde su proveli noć. Sutradan, oko 15.30 izašli su iz stana. Odvojeno, jedan pa drugi. A onda se pojavila treća osoba - na glavi je imala šešir i naočare. Ponovo su se sreli u restoranu u centru grada. Tamo je bio i Vladimir Milisavljević. Više nije bilo sumnje - ispod naočara i kape bio je Luka Bojović.
Sačekali su da završe ručak i da se gužva u restoranu smanji, a onda je osam agenata ušetalo u restoran.
- Ustani, Luka - rekao je jedan od njih, a osoblje restorana zaledilo se u strahu da je reč o obračunu bandi.
Uskoro, sve je bilo jasno. Posle kratke gungule i malo vike na srpskom jeziku, sva četvorica imali su lisice na rukama.




OPTUŽBE I IZRUČENJE
Bojović, Vladimir Milisavljević, Siniša Petrić i Vladimir Mijanović, koji su uhapšeni prošlog četvrtka, u Španiji su optuženi za nedozvoljeno držanje oružja, falsifikovanje dokumenata i opiranje hapšenju. Srbija je poslalala zahtev za izručenje prve trojice, a čitav proces ekstradicije mogao bi, ako sve prođe bez komplikacija, da bude završen već za mesec dana. Dokumentacija o njihovim zločinima koju Srbija priprema ima više od 1.700 strana.
   
   
   
   
SINIŠA PETRIĆ OSUMNJIČEN I ZA RATNI ZLOČIN
U ZAHTEVU za izručenje Luke Bojovića, Vladimira Milisavljevića i Siniše Petrića iz Španije naći će se dokumentacija i dokazi koji Petrića terete i za ratne zločine. Među dokaznom dokumentacijom biće i materijali na osnovu kojih se vodi pretkrivični postupak protiv Petrića, zbog sumnje da je predvodio vod koji je 1999. godine u vreme NATO bombardovanja likvidirao više od 90 albanskih osuđenika u zatvoru Dubrava.
Petriću se izgubio trag 2003. godine, a pretkrivični postupak za ovaj zločin pokrenulo je Tužilaštvo za ratne zločine na osnovu krivične prijave Fonda za humanitarno pravo. Pretkrivičnim postupkom obuhvaćen je i tadašnji ministar pravde Dragoljub Janković. Poternica srpskog Interpola po kojoj je uhapšen u Španiji raspisana je zbog odsluženja kazne od 15 godina zatvora, pošto je izdržao manje od pet godina.
Petrić je osuđen na smrtnu kaznu u Srbiji, kao pripadnik kriminalne grupe Marinka Magde, zbog ubistva tročlane porodice, 1994. godine. Kazna mu je, međutim, preinačena na 15 godina zatvora, posle čega je poslat na izdržavanje u požarevački zatvor Zabela. Odatle je sa još 11 osuđenika za najteža krivična dela 1999. godine prebačen u zatvor Dubrava kod Istoka na Kosovu i Metohiji, a kako se sumnja, s njima je u kosovski zatvor stiglo i oružje. Tužilaštvo ispituje sumnje da su ubistvo albanskih zatvorenika počinili pošto im je u zamenu bila obećana sloboda.
*****
KAKVE JE SVE PODATKE O LUKI BOJOVIĆU USPELA DA PRIKUPI ISTRAŽIVAČKA ORGANIZACIJA OCCRP

TUKAO I U ZOOLOŠKOM VRTU
REPUTACIJU žestokog momka Luka Bojović počeo je da gradi još devedesetih godina. Do sada, Bojović je osuđivan četiri puta - tri puta zbog nedozvoljenog držanja oružja i jednom zbog napada na čuvara u zatvoru. Svaki put uslovno. Policijske prijave, optužnice i presude protiv njega sakupila je i na svom sajtu objavila istraživačka mreža OCCRP.
l U novembru 1996. godine tadašnji Prvi opštinski sud osudio ga je na kaznu od šest meseci, uslovno dve godine. Kod njega su krajem avgusta 2005. godine, kada je imao 23 godine, pronađen pištolj CZ M-57 i devet metaka.
l U decembru iste godine osuđen je na tri meseca, uslovno godinu dana zbog napada na zatvorskog čuvara. Godinu dana ranije u prostoriji za posete Okružnog zatvora u Beogradu, gde je bio u pritvoru, odgurnuo je stražara koji ga je upozorio da sa verenicom ne sme da priča o detaljima slučaja koji se vodi protiv njega. Čuvar je prošao sa lakim povredama jer je prilikom pada udario glavom u štok vrata, ali je Bojović prošao - gore. Posle intervencije čuvara koji su želeli da 'spreče napad na službeno lice' Bojović je u nesvesti završio u Urgentnom centru.
l Aprila 2001. godine Treći opštinski sud osudio ga je na godinu dana, uslovno pet godina, jer je za pojasom neovlašćeno nosio revolver 'smit veson'.
l Novembra 2008. godine Prvi oštinski sud odbacio je tužbu za prinudu zbog zastarelosti krivičnog dela. U optužnici je stajalo da je Bojović sa još trojicom prinudio M. E. da povuče tužbu koju je podneo protiv jednog njihovog prijatelja. Tvrdi se da su ga sačekali ispred njegovih poslovnih prostorija i zatim ga odvezli u restoran u beogradskom zoološkom vrtu. Tamo su ga 'ubeđivali' udarajući ga bejzbol palicama po glavi i telu. Potom su ga, navodno, stavili u automobil i rekli mu da ga vode u njihov privatni zatvor. Na kraju je nesrećni M. E. obećao da će povući tužbu.
l Maja 2005. godine tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv Bojovića zbog falsifikovanja dve lične karte.
l Široj javnosti Luka Bojović postao je poznat posle hapšenja 2007. godine. Policija je sumnjala da je skrivao odbegle pripadnike 'zemunskog klana'. Tadašnji ministar policije Dragan Jočić označio ga je kao novog vođu 'zemunskog klana'. Kako za to nije bilo dokaza, 2008. godine osuđen je na 15 meseci zatvora za nezakonito posedovanje oružja i falsifikovanje dokumenata. Tada je i putšen na slobodu do pravosnažnosti presude.
Tekst objavljen na sajtu www.novosti.rs

Tweet

Nastavak na NUNS Centar za istraživačko novinarstvo - CINS...