Autor: famcare, 02.Nov.2008, 15:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Promocija knjige “PIŠEM TI PISMO PO ISTINU- DELFINA“

Promocija knjige “PIŠEM TI PISMO PO ISTINU- DELFINA“ u okviru projekta pod nazivom „Afirmacija talentovanih mladih Roma i njihovo uključivanje u civilno društvo“, čiji su autori defektolozi Nestorov Violeta i Nestorov Stevan, je održana u ponedeljak 27.10.2008. godine u Domu kulture „Studentski grad“ Novi Beograd .Promocija knjige je održana u okviru večeri forum književnost.Na promociji su kao gosti govorili Olivier Bovet, prof.dr Zorka Kašić, prof.dr Slavica Golubović, mr Petar Lađević, Dejan Marković.
Na samom početku brojnim zvanicama se obratio u ime Doma kulture gospodin Miloš Knežević koji je rekao par reči o knjizi i o problemima Roma kao ozbiljnog društvenog fenomena i problema.
Prateći zvaničan program promociju knjige je otvorila gospođa dr Ljiljana Abramović Savić, predsednik Nevladine organizacije „Pomoć porodici“, udruženja koje je nosilac ovog projekta: „ Srećna sam što smo večeras zajedno. Osećam blagost ovog susreta i ove večeri. Sveta Petka je današnji dan obojila i to nije slučajno. Onaj ko nas je okupio je jedna blaga devojačka duša, puna ljubavi za svoj grad i za svoje bližnje. Nadam se da ćemo večeras svi osetiti taj talas ljubavi iz Delfinine duše i da ćemo obogaćeni time otići kući. Delfina je stvorila knjigu, to su njena pisma njenom pomoćniku u razvoju, njenom terapeutu defektologu Stevi. Tako je i nastala ova lepa knjiga koja nas je sve obogatila. Knjiga je nastala zahvaljujući radu Steve i Violete koji su to sve stvorili... Pomoć porodici je nevladina organizacija koja postoji već petnaest godina. Ja sam predsednik ove organizacije dr Ljiljana Abramović Savić, pedijatar i mogu reći da je 15 godina u ovoj organizaciji proteklo delujući u ratnoj zoni i u izbegličkim kampovima, da bi se sada bavili prvenstveno porodičnim zdravljem... Mi smo sada jedna velika porodica i zahvaljujemo se svima koji nam pomažu, a pre svega tu je naš otac Vukašin Milićević.
Još jednom ističem da je naša Delfina postala pravi ambasador dece oštećenog sluha i romske dece. Zaista treba imati ogromno srce za tako nešto.
Knjiga je izdata zahvaljujući podršci Švajcarske agencije za razvoj i saradnju na čemu se neizmerno zahvaljujemo. Sa nama je večeras i zamenik direktora Švajcarske agencije za razvoj i saradnju gospodin Olivije Bove (Olivier Bovet) koji želi da nam se obrati. Izvolite gospodne Bove...“
Gospodin Olivije Bove se obratio skupu, na srpskom jeziku, sledećim rečima: “ Draga Delfina, dragi prijatelji! Teško je biti gluv, teško je biti siromašan, teško je biti Rom, teško je biti pisac. Sve si to ti Delfina. Ti si u tome uspela, tvoja knjiga je dokaz da talenat raste uprkos teškoćama i uslovima života. Kancelarija Švajcarske agencije za razvoj i saradnju u Srbiji postoji već više od 15 godina i oko 150 puta je pomogla da se urade projekti kao što je i ovaj. Izdvajamo projekte koje smo ove godine uradili: Izložba fotografija o Romima u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, Osmi međunarodna likovna kolonija u Trsteniku sa koncertom grupe Kal, Video klipovi o Romskoj deci u okviru dekade Roma... SDC takođe ima sveobuhvatne programe u domenima infrastrukture, privatnog sektora, lokalne uprave u šta je uloženo 150 miliona eura. Veliki projekat za podršku obrazovanju dece, pomoć romskoj deci zajedno sa našim partnerima Unicef i Crveni krst... Nadamo se da će Delfinina knjiga skrenuti pažnju na svu talentovanu decu, bez obzira iz kog okruženja dolaze... Hvala
Nakon govora gospodina Bovea prikazan je kraći film koji je prisutnima pružio slike o životu u romskom naselju ispod mosta „Gazela“, kao i razvojni put Delfine i stvaranja projekta.
Zatim je dr Savić nastavila da vodi program promocije prema predviđenom planu: „ Nalazimo se u dekadi Roma, period od deset godina. Radilo se i mnogo se radi. Nadamo se da će nehigijenska romska naselja nestati i da će Romi živeti i rađati se u kućama kakve dolikuju čoveku. Među nama su ljudi koji se time bave, gospodin mr Petar Lađević, bivši direktor direkcije za ljudska i manjinska prava u vladi Republike Srbije i gospodin Dejan Marković, bivši savetnik direktora za ljudska i manjinska prava u vladi Republike Srbije.
Skupu se zatim obratio mr Petar Lađević: „ ...Kada sam pozvan znao sam da će se desiti stvar koja je unapred problematična. To je stručno književna stvar, a zaista je teško govoriti bez političkog konteksta kada je u pitanju staranje o romskoj deci i o deci sa hendikepom...Sve ovo je jedno političko pitanje, zatim kulturno istorijsko, pa zatim i socijalno pitanje.... Političko je jer se tiče države i odnosa prema ovim društvenim grupama...kulturno istorijsko je pitanje jer Romi žive sa nama ali su različiti od nas. Imaju posebnu kulturu, jezik, običaje...Socijalno je pitanje jer su Romi najugroženija grupa u Evropi, nekad i sad...Pomenuta dekada Roma je tip akcije da se objedine zemlje u kojima su Romi u respektabilnom broju, a to je jugoistočna Evropa...“
Nakon ovog izlaganja skupu se obratio i gospodin Dejan Marković: „...Naziv za Rome je do skoro bio „ciganin“ što je u prevodu ne dirati ili ne pipati, neko ko je loš, zao ili prljav... U svetu se ranije koristio i naziv „Egipčanin“, što potiče od Engleza koji su smatrali da su Romi došli iz Egipta (Gypsy)... U Evropi danas ima više od 12 miliona Roma, a kada bi se svi našli u jednoj državi, na jednom mestu, taj prostor bi bio veči od npr. Austrije... Prema istraživanju koje je sproveo Save the Children, podaci su frapantni. Oko 70% romske dece ne završi osnovnu školu, srednju školu završi oko 8%, a samo 2% fakuletete. Romi u Srbiji žive ispod granice siromaštva, a 60% njih živi u nehigijenskim naseljima. Životni vek Roma je kraći 10-12 godina nego kod ostalih stanovnika.... Romi su u opasnosti da će potpuno izumreti...“
„Sa nama su večeras i naši stručnjaci, redovni profesori Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju prof.dr Zorka Kašić i prof.dr.Slavica Golubović“, rekla je dr Savić i najavila izlaganja u sledećem delu promocije knjige pod nazivom“ iz mog ugla“.
Skupu se prvo obratila prof.dr Zorka Kašić, profesor lingvistike i fonetike na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju: „...Osećam ljudsko divljenje nad Delfininim talentom, hrabrošću i snagom, ali i svoj ogroman ponos nad svojim studentima Stevanom i Violetom Nestorov koji su se uhvatili sa nečim ozbiljnim, a to su predrasude; predrasude protiv hendikepa a to je profesionalna i ljudska borba protiv te vrste različitosti, borba protiv predrasuda prema drugačijima, protiv siromaštva i sa našom ljudskom predrasudom prema Romima... Zbog toga osećam ponos što sam njihov profesor... Knjiga u kojoj Delfina kaže da je to knjiga koja je spomenik onom ko je čita, je veoma neobična i kada je uzmete u ruke videćete da su ova Delfinina pisma njena knjževna forma. Delfina svoj književni talenat izražava u formi pisma, a ta pisma ne bi došla do ovde da nije bilo Stevana i Violete, koji su omogućili da se knjiga objavi. Knjiga u svom prvom delu govori o Romima, a naročito o hendikepu. Ovde imamo jedan veliki talenat i zato molim sve prisutne da budu promoteri ove knjige, jer kada čovek odluči da pročita ovu knjigu od početka pa do kraja neće biti više onaj isti čovek jer će u sebi sigurno identifikovati neku predrasudu i čim je identifikuje on će se boriti protiv predrasuda, pa će samim tim postati tolerantniji i srećniji čovek...“
Zatim se skupu obratila prof.dr Slavica Golubović, profesor logopedije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju: „...Danas sam ovde među vama zatečena dubokom iskonskom istinom, veoma uzbuđena i skoro na ivici da zaplačem, zbog toga što sam se suočila sa jednom neverovatnom istinom i činjenicom a to je da jedno dete, protiv koga je sve u životu, na ovakav način ima snagu, sposobnost, želju i ljubav da voli ljude, da piše, da bude srećna, da se raduje, da nikoga ne mrzi i da u ovom svetu koji je apsolutno protiv nje piše o laži i poštenju i kaže – Mi treba da budemo pošteni ljudi, a ne da lažemo. Naprimer ako pitamo roditelje da nas puste da se igramo sa drugovima i kažemo da ćemo doći u tačno vreme i ako zaboravimo i dođemo kući kasno roditelji sigurno mnogo brinu jer nismo pošteni. Ko nas prevari znači da taj laže! Ko laže znači da je lopov. Sigurno se pitaš šta je lopov? U celom svetu ljudi su lopovi i tako dalje. Ljudi su lopovi jer imaju kriminalni dosje iks. Toje opasno po život. Svaki pošteni ljudi rade za svoju porodicu...-, ovako piše Delfina u knjizi na srani 78. I još mnogo tekstova koji su mene jako impresionirali, zapanjili i iznenadili činjenicom da i pored toga što je slušno oštećena, što se školuje koristeći znakovni jezik i što joj maternji jezik nije srpski jezik, ona može da bude promoter ljubavi, radosti i sreće, da ne kuka nad sobom i nad drugima, da se raduje, da nikog ne mrzi i da svima želi dobro.Ovo treba da bude primer svima nama a posebno mladima kako da se ponašaju, kako da gledaju na život, jer je danas veoma teško živeti i bogatijim i srećnijim na neki način nego što je Delfina. Mi smo obavezni da pomognemo Delfini i svim Romima i ljudima koji žive kao i Delfina, bez obzira na nacionalnost, jer ja mislim da postoje samo dobri i loši ljudi, ne postoje nacije i ljudi koje treba gledati drugačije...“
Prisutnima se zatim obratila autorka projekta defektolog -logoped Violeta Nestorov: „...Kao što je rekla profesorka Kašić, cilj nam je da srušimo neke duboko ukorenjene predrasude prema hendikepiranim osobama i prema Romima, odatle i proizilaze ciljevi ovog projekta ,a to je pre svega borba protiv predrasuda, onda afirmacija Delfine kao mladog pisca i zatim motivacija hendikepirane i romske dece da pokažu svoj talenat. Cilj nam je da skrenemo pažnju javnosti na mlade talente u ovoj populaciji, koji teško dobijaju priliku da pokažu svoj talenat. Aktivnosti predviđene projektom su usmerene na javnost, a sadržaj knjige informiše i doprinosi senzibilizaciji lokalne zajednice da prihvati ovu decu koja su često odbačena...“
Autor projekta Stevan Nestorov defektolog- surdolog je dalje nastavio:“... Nakon predhodnih govornika teško je bilo šta reći. Kao što reče profesorka Golubović -Violeta i ja smo izabrali put kojim se ređe ide, a naši i Delfinini putevi su se ukrstili u ustanovi u kojoj radim kada je Delfina bila treći razred osnovne škole i od tada mi ona skoro svakog dana piše pisma koja sam ja čuvao jer je svako bilo posebno na svoj način. Život je Delfini puno toga uzeo, ali je dobila nešto drugo što se najbolje vidi u ovoj knjizi. Njena velika želja da se knjiga objavi se ostvarila a to je jedan od najvažnijih ciljeva ovog projekta, da zanemarimo sve ostale ciljeve koje smo pomenuli. Neopisiv je osećaj kada znate da ste pomogli da se nečija želja i životni san ostvari. Projekat je predstavljen u jednoj opširnoj medijskoj kampanji, vama prisutnima se zahvaljujemo što ste došli i poručujemo vam da ste vi oni koji će nastaviti ovaj projekat i preneti Delfininu poruku u svom okruženju. Pozdravljamo Delfinine ponosne roditelje koji su večeras sa nama, kao i Delfinine drugove i drugarice iz škole za decu oštećenog sluha i govora „Radivoj Popović“ u Zemunu, koji joj večeras pružaju podršku. Sada ćemo dati reč Delfini koja želi da vam se obrati u svom stilu, tako što će pročitati pismo koje je napisala za ovu priliku...“
Delfina se obratila svima sa sledećim rečima : „ Večeras pišem pismo ne samo Stevi i Violeti, nego i svima vama mojim prijateljima koji ste večeras sa nama. Kada sam bila mala imala sam veliku želju da se knjiga objavi. Steva mi je obećao i imam poverenje u njega. Sada kada je knjiga gotova ja sam presrećna jer se moj san konačno ispunio. Nije potrebno da kažem kako se zovem, mene svi znaju jer sam postala popularna. Nije lako kada nemaš kuću, privatnu sobu ili toalet. Teško je živeti u naselju ispod mosa Gazela. Dolazi jesen i padaju kiše, a kuće će se otopiti u blato. Dolazi zima i biće hladno u ledenoj kući, a ja ću biti romska ledena kraljica. Nema veze što je hladno, meni je srce toplo kao žarka ljubav.Voli vas Delfina! Uz vas sam svakog časa! NEMOJTE ME ZABORAVITI!
Ovde se program promocije završio ogromnim aplauzom, a druženje je nastavljeno na predivnom koktelu u holu ispred sale.