Autor: Ivan, 10.Jun.2008, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Krkobabići trče počasni krug

TAMO - AMO PO KRALJEVU


KrkoBabići trče počasni krug

Vlast, kako se shvata u Srbiji, a i u Kraljevu, nije nešto što podrazumeva čestitost. Daleko od toga. Sećam se jednog svojevremeno aktuelnog gradskog kujunxije i političara koji je to objašnjavao ovako: "Prvo stanem pred ogledalo i kažem sebi: lopužo, skote, đubre i sve najgore što mi padne napamet, a onda zavežem kravatu pa pred ljude. Tako ništa ne može da me uvredi i iznervira."

Za samo jedanaest godina Kraljevo je prešlo veličanstven put od pobedničke revolucionarne euforije pristalica demokratije i Evrope, do potpunog sloma iste ove ideje i svođenja nekada opozicionog grada na nivo nekada najvećih srpskih zabiti. Prosto je neverovatno koliko nikoga nije iznenadilo ovo što se desilo posle poslednjih, ili će biti bolje da kažem najnovijih, izbora. To je samo još jedan dokaz da više ne postoji ništa što bi prekaljenu srpsku dušu moglo da iznenadi, pa čak i ono što je za i te kakvo iznenađivanje. U nekim normalnim okolnostima sigurno da bi čoveka iznenadila činjenica da u jednom opozicionom gradu kakav je bio naš, početkom trećeg milenijuma na vlast dođu isti oni koji imaju svoje fanove u sredinama kao što je Vlasotince, Crna Trava, Bela Palanka, Žitište, Leskovac, Svilajnac i drugi u ekonomskom smislu zaostali krajevi. Da nam je neko juče rekao kako će svest prosečnog Kraljevčanina, vatrenog šetača i borca za pravdu i demokratiju, krajem prve decenije trećeg milenijuma biti ista kao i svest prosečnog Vlasotinčanina, ne bismo mu verovali. A desilo se. I ne samo to. Beograđani su, po svoj prilici, dobili novog gradonačelnika - Vučića. I mada se mnogi zgražavaju nad ovom činjenicom, objektivno gledano ništa bolje nisu ni zaslužili. Naprotiv, da je neke vrhovne pravde u kabinetu prvog čoveka Beograda trebalo bi da sedi bar petnaestak vučića, čopor takoreći, mada sam siguran da će im i ovaj jedan biti dovoljan da im razbije iluziju o samobitnosti i još koječemu.

DŽABA SMO KREČILI

No, da se vratimo nama. Konačno sam odahnuo. Više me niko ne presreće sa podmukim pitanjem: "Zašto smo šetali?" ili još odvratnijom zajedljivom konstatacijom : "Sve si ove ti doveo na vlast". Naravno, da se lako zaključiti da ovo nije ni malo pohvalno. Naprotiv. A još je tužnije saznanje da u tome ima mnogo istine koja nikome, pa ni meni, ne može služiti na čast. No, valja reći i to da su demokratski protesti u Kraljevu pre dvanaest godina mogli da služe na čast svakome ko je u njima učestvovao sa kristalno jasnom idejom o tome u kakvoj zemlji i sa kakvim ljudima bi trebalo da živimo. Međutim, ispostavilo se da niti su oni stari otišli, niti su ovi novi doneli nešto novo. Pod uticajem Službe, ili državnih centara moći, takozvana nova vlast, sa svima onima koji su je do sada oličavali, ne samo da nije lustrirala nikoga od onih koje smo, kako se činilo, poslali na deponiju istorije, već je napravila takvu čistku u soptvenim redovima da su jednostavno eliminisani svi oni koji su svojim intelektom mogli da ugroze podanički palanački duh samozvanih demokrata. Kraljevačke samozvane i nabeđene demokrate, ma šta i ma ko se pod tim podrazumevao, su se tokom prethodnih desetak godina zdušno obračunale sa svima iz stare garde opozicionara koji su doprineli da Kraljevo bude grad na glasu kao opoziciona sredina poštenih, umnih i nadasve svesnih ljudi.

SLUŽBA

U to da učestvujemo u igri čija pravila određuje i diktira Služba, pod budnim okom srpskih tajkuna, više ne bi trebalo sumnjati. Valjda je to, konačno, svima jasno. Dovoljno je samo se malo prisetiti fizionomija onih koji su prodefilovali kroz naše živote i shvatiti kako su svi oni sve vreme radili za one koji sve poluge vlasti u zemlji drže u svojim rukama. Prosto rečeno, ko god je bio u bilo kakvoj situaciji da o nečemu odlučuje, bio je posredno ili neposredno pripadnik Službe. Sve ostalo je samo iluzija o demokratiji kojom se mogu zamlaćivati neupućeni. Prema tome, ako neko misli da je i vrh SRS nešto drugo osim udbaške formacije, ljuto se vara. No, ako je za utehu, ni ostali nisu ništa bolji, pa je ono u čemu takozvani građani Srbije učestvuju najobičnija smejurija koja neupućenima može da deluje veoma ozbiljno. Mnogima je davno postalo jasno da od čestitosti i poštenog odnosa prema ljudima ovde nema nikakve koristi. Najbolje ljudske vrline više se ni u crkvama ne tretiraju kao kapital kojim raspolažu božji miljenici. Biti gad u Srbiji u vreme tranzicije prvi je i osnovni uslov za opstanak, a jedini za neku funkciju. [to veći gad, to viši položaj u društvu. Naravno, to ne znači da su svi gadovi na funkcijama, ali zasigurno znači da u ovom trenutku gotovo da nema čestitih intelektualaca koji učetvuju u političkom životu. A i kako bi? Uostalom, vlast, kako se shvata u Srbiji, a i u Kraljevu, nije nešto što podrazumeva čestitost. Daleko od toga. Sećam se jednog svojevremeno aktuelnog gradskog kujunxije i političara koji je to objašnjavao ovako: "Prvo stanem pred ogledalo i kažem sebi: lopužo, skote, ćubre i sve najgore što mi padne napamet, a onda zavežem kravatu pa pred ljude. Tako ništa ne može da me uvredi i iznervira."

DA NAM POŽIVE DRUGOVI KRKOBABIĆI

Sam Bog zna gde je taj danas, ali je sigurno da mu nije loše. A na njegovo mesto su došli drugi. Nažalost, tužno je to što su ti drugi pripadnici takozvane Koalicije “Zajedno”, odnosno onoga što je od nje ostalo. A šta su i kako radili najbolje su pokazali nedavni izbori i ono što je posle njih usledilo. Jer, poznato je bilo još pre dvanaest godina da su u sam vrh ove, u narodu omiljene političke opcije, bili ubačeni pripadnici Službe, JULA i drugih tajnih i javnih samozvanih patriotskih organizacija. No, to nije bilo ništa novo, budući da se ista stvar dešavala i svima ostalima jer, kao što je poznato, Služba je i uvela višestranačje u Srbiju. Ono što je zanimljivo jeste da su i oni za koje se nije pretpostavljalo da rade za UDBU, odmah po osvajanju vlasti krenuli u obračun sa ljudima iz svojih redova. Tako danas imamo situaciju da od onih iz prve garniture boraca za demokratiju nemamo gotovo nikoga na lokalnoj političkoj sceni. A oni koji su ostali, uz one koji su pridošli, lepo su kapitalizovali svoju "borbu za demokratiju". I da nije proevropske ideje za koju se deklarativno zalažu i oni koji još isisavaju poslednje atome Đinđićeve reputacije, i oni koji koliko do juče nisu videli dalje od Ravne Gore, i oni koji su toliko šifrirani da i nemaju ključ za rešenje sopstvene idologije, sigurno je da bi na ovim izborima prošli kao bosi po trnju. No, ni ovako nisu prošli mnogo bolje. Naprotiv. I ne samo to, već su osramotili ideju za koju smo se borili i izvrgli ruglu svu onu lepotu koja je krasila proteste 96/97. Trenutni poredak u lokalnoj vlasti prava je slika stanja u gradu i jedina moguća u datom trenutku, koliko god se to nekome ne sviđalo. Ona je proizvod shvatanja građana šta se zapravo sve ovo vreme krilo iza takozvane demokratske opcije na lokalnom niovou. A to što bi neki sada da odu u znak protesta što dalje odavde i grad i građane prepuste zlehudoj sudbini sa onima koji su postali vlast samo zahvaljujući građanskom inatu, samo je još jedna potvrda o kakvim se borcima za demokratiju radi. No, kad se malo bolje pogleda, mada su već valjda definitivno otišli, i bolje bi bilo da odu ili da se više ne mešaju u ono što se ovde naziva politikom. Politička opcija, ma kako sebe nazivala, koju su na početku trećeg milenijuma u zemlji Srbiji porazili Krkobabići sa svojim penzionerima, ne bi više trebalo da se oglašava u javnosti, a o tome da jednoga dana uđemo u Evropu sa takvim ideolozima nema ni govora. Prosto rečeno, sve što su radile takozvane kraljevačke demokrate proteklih godina radile su ne da bi nas uveli u Evropu, već da bi nas doveli tu gde jesmo. Na tome bi trebalo da im čestitaju oni koji su sada na vlasti, a koji, kada se malo bolje pogleda, nikuda nisu ni odlazili, samo su se pritajili da bi nam se vratili opet u svoj svojoj čestitosti, mudrosti, lepoti i životnom iskustvu. Zanimljivo će biti videti kako će nekadašnji jurišnici na buldožerima, kombajnima, traktorima i ostalom teškom oruđu, palitelji skupštine i bacači suzavca, sedeti u koaliciji sa istim onim likovima koje su euforično, u narodnjačkom zanosu, skidali sa vlasti.

E, pa dobro vi nama došli, dragi narodnjaci i patriote, valjda će nam sa vama biti mnogo, mnogo bolje. Uostalom, narod zna, to nam je bar dobro poznato.
Ivan Rajović