Autor: Dejan, 25.Jan.2009, 13:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Geostrateska razmisljanja

Slovenija je definitivno okrenula ledja Hrvatskoj po pitanju ulaska u EU. Sama Unija ne zeli da se ponovo opece pa da prima balkanske zemlje jednu po jednu (situacija: Slovenci zajebavaju Hrvate, Hrvati nas, mi Crnogorce i tako ukrug). Dodatni problem za Hrvatsku je taj sto im i Italija pravi problem oko zasticene ekonomske zone na Jadranu.
Dakle Hrvatska mora da se okrene Balkanu (sto pokazuje i najavljeni skori dolazak premijera Sanadera u Beograd).
Realno je da nas EU sve primi u paketu, negde izmedju 2020. i 2025. godine. Dakle Srbija, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Albanija, Makedonija i Kosovo najverovatnije u vidu nekog protektorata. EU se tako teritorijalno zaokruzuje (eventualno jos Moldavija i Ukrajina ili pola Ukrajine, zavisi sta od njih ostane posle cele ove frke sa Rusima).

Dakle mi imamo do 2020. godine najkasnije da uradimo sta mozemo sa Kosovom.

A sta nam je ciniti?
Napraviti jedan sveobuhvatan i efikasan plan za cepanje severa od ostatka KiM. Trenutna situacija na Kosovu je sledeca. Severno od Ibra (severna Mitrovica, Leposavic, Zvecan, Zubin Potok i sela oko navedenih mesta) zivi oko 60 hiljada Srba. Juzno zivi vise od 80 hiljada, nemoguce je proceniti. Najvise u dve vece enklave (Strpce i Gracanica, po 10-15 hiljada), ostali razbacani u selima od 100 - 1000 stanovnika po celom Kosmetu.
Plan - intenzivno se grade stambeni blokovi na severu, ujedno se investira u poljoprivredu i industrijsku proizvodnju. Srbi iz pomenutih sela se pod drzavnim pokroviteljstvom sele i grupisu na sever i u 2 vece enklave (Gracanica i Strpce).
Tako dobijamo severno Kosovo sa preko 100 hiljada Srba + 2 enklave, jedna u sredistu (Gracanica) i druga na krajnjem jugu (Strpce), sa cca. 25 hiljada stanovnika u svakoj.
Enklave ekonomski osposobljene i organizovane za normalan zivot.

Sta nedostaje? Pa bezbednost.
Postoje indicije da ce UNMIK dozvoliti formiranje srpskih sekcija Kosovske policijske sluzbe na podrucjima sa vecinski srpskom populacijom. U severnom delu, ova srpska KPS treba da bude baza za neku vrstu prelaznih bezbednosnih snaga severa. Ucvrstiti ih i finansirati od strane Srbije, osposobiti ih da brzo deluju i dobro ih naoruzati. Kada se ukine kopnena zona bezbednosti (a to ce po svim najavama biti vrlo uskoro), rasporediti mobilne i moderne vojne snage na samu administrativnu liniju. Izgraditi vojnu infrastrukturu, mobilne odbrambene sisteme, mozda cak i neki mali aerodrom za ovih par nesrecnih aviona sto imamo. Da sve bude spremno za trenutak kada ce se sever cepati od ostatka Kosova - da se u roku od nekoliko nedelja na liniji Ibra stvori Mazino linija i da se na osnovu realne situacije na terenu trazi priznanje severa i eventualno eksteritorijalne enklave Gracanica kao suverenih delova republike Srbije (Strpce tesko da cemo dobiti u bilo kojoj varijanti, ova enklava je potpuno odsecena i uz samu granicu sa Makedonijom - ali grupisani i uz jaku podrsku iz Srbije, Srbi u toj enklavi mogu da opstanu).

Ovo nas dovodi do sledeceg pitanja, a to je - kada ovo uciniti?
Da smo normalna drzava ovakav plan (ekonomsko ulaganje + migracija stanovnistva + formiranje snaga bezbednosti) ne bi trebao da traje duze od godinu-dve dana (medjutim, normalnim drzavama se ne desava da im se deo teritorije otcepi).
Idealna bi bila neka vrsta nestabilne situacije u svetu, u kojoj bi oci sveta bile uprte na drugu stranu (Iran, Ukrajina). Zatim situacija u kojoj ne bi bili ni previse blizu datumu eventualnog ulaska u EU (dakle oko 2015. godine).
Najzad, idealno bi bilo imati neku vrstu opravdanja, dakle vestacki izazvati nemire na Kosovu, da bi mogli cepanje da pravdamo zastitom srpskog stanovnistva.

Zasto sve ovo ciniti?
Situacija na terenu je takva, da ako se ovo ne uradi i budemo i dalje zahtevali celovito Kosovo nazad, a ne budemo mnogo radili povodom toga - celo ce nam pobeci. Drugi vec pomenuti faktor je EU. Kada udjemo u EU, usli smo takvi kakvi smo, nerealno je ocekivati promene granica.
Treci faktor je gubitak srpske populacije. Situacija je takva da nam demografska slika ne ide u korist i da, ako ovo ne budemo sada ucinili, moze se desiti da kroz 20 godina i na severu Kosova Albanaca bude vise od Srba.
Dakle vreme je protiv nas. U srcu ovog potonjeg pitanja nalazi se problem Bosnjacke mahale. Radi se o naselju u severnoj Mitrovici u kome ima nekih 3 hiljade Albanaca. Albanci su ovde napravili bazu za dalje sirenje na severu. Koliko god to okrutno zvucalo, ako se nastoji uzeti sever, Mahala se mora eliminisati. Kupovinom nekretnina, delovanjem tajnih sluzbi, destabilizacijom, bombama, pozarima... Cime god. Ako ne - doci cemo u situaciju da za 20 godina tu zivi 10 hiljada Albanaca, a onda smo i Mitrovicu izgubili.
Dalje, na Kosovu i dalje vlada relativno bezvlasce i dezorganizacija. KFOR ovu anarhiju drzi na tankoj uzici koja se s vremena na vreme otrgne. Stanje haosa nece potrajati zauvek i treba ga iskoristiti.

Naravno sve ovo treba da prati jaka i argumentovana diplomatska ofanziva po svetu, uz odrzavanje dobrih odnosa sa svim postojecim partnerima i posebno poboljsanje odnosa sa SAD kao najveceg globalnog aktera koji u krajnjoj liniji moze da aminuje ovakav rasplet. Da se razumemo, i pored Obame i novog kursa americke politike, i pored Rama Emanuela (osnivaca srpskog kokusa) visoko pozicioniranog u novoj americkoj administraciji, SAD nece povuci priznanje Kosova. Supersile retko priznaju svoje greske, a priznanje greske znaci slabost i tumaci se kao opadanje moci; Americi ne treba jos jedna slabost u situaciji ekonomske krize, problema na Bliskom istoku i narastanja konkurencije za vodece mesto u svetu. Na stranu to sto oni smatraju da priznanje Kosova uopste nije bila greska. Ali sa druge strane, mogli bi se sloziti sa ovakvom izmenjenom situacijom, drugim recima - i vuk sit i ovce na broju (doduse svaka bez po jedne noge, ali sta je - tu je).
Vazno je napomenuti da nista od ovih akata ne bi trebalo da znaci i formalno priznavanje Kosova (ili ostatka Kosova). Jednostavno mi to ne trebamo da ucinimo.

Da se vratim na pitanje EU i ulaska Srbije.

EU ce, po mnogim predvidjanjima, biti jedan od 3 globalna aktera u 21. veku (uz SAD i Kinu). EU se zaokruzuje, teritorijalno ponajpre (sa Balkanom i mozda jos pokojom zemljom bivseg SSSR-a) a kada stvori svoje vojne snage i NATO izgubi funkciju - bice potpuno zaokruzena. NATO je svoju funkciju protivteze istocnom bloku vec odavno izgubio; nova misija severnoatlantskog pakta - borba protiv terorizma - nema veliku podrsku; a onog trenutka kada se formiraju evropske vojne snage ili bar njihova zdruzena komanda - NATO gubi svoju ulogu u Evropi.
Pored tri globalna aktera, postoje i tzv. zemlje drugog sveta - to su zemlje koje imaju geografski polozaj, prirodne resurse (naftu pre svega) ili jaku ekonomiju (uz poveliko trziste) - ili kombinaciju jednog od ova 3 faktora. Takve zemlje su npr. Rusija, Pakistan, Indija, Iran, Arabija, Brazil, Japan itd.
Srbija nema potencijal da bude zemlja drugog sveta. Nismo vise raskrsnica drumova, put za Bosfor i Carigrad nas je zaobisao preko Rumunije i Bugarske, izlaz na more nemamo. Resursi su nam mizerni, a ekonomska snaga i velicina trzista zanemarljiva. Neulaskom u EU, kada udju svi nasi susedi, rizikujemo da postanemo zemlja u okruzenju - oni koje je Bog zaboravio.

Otvara nam se sansa da postanemo prvi svet. Da integracijom u Evropsku uniju uzmemo ucesce u jednom od tri najmocnija entiteta 21. veka.
A to se moze desiti kada pitanje Kosova i Metohije bude reseno. Totalnom nezavisnoscu, vracanjem u okrilje Srbije, protektoratom, podelom.
Neko je rekao: "najbolje je resenje kojim nije zadovoljna ni jedna strana". To je verovatno podela.
Ipak imam osecaj da bi mi bili malo zadovoljniji u slucaju ovakvog resenja. Jedino je pitanje - hoce li ga biti?