Autor: Slavko Jovičić Slavuj, 18.Nov.2008, 16:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

УЧИЛИ СУ МЕ (НАС) НА ПОГРЕШАН НАЧИН

* Текстови које пишем за новине....

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Они...?! Да. Они...Претходно су фалсификовали историју и на тај монструозни идеолошки начин - избрисали су из наших сећања, кроз векове, огромно српско страдање, а посебно у Другом светском рату. Јаме напуњене српским костима су забетонирали и истину су дубоко у њима сахранили. Никада нису ни помислили да на достојанствен начин сахране српску децу, српску младост и старост, коју су, по највише, они жртвовали и убијали...Били су им важни само идеали. Једино Срби нису знали да за идеале гину будале! Сви други народи су то пре нас схватили.

И у том времену и већ тада, пре мање од пола века, паметни народи су почели са припремама за стварање сопствених националних држава, дакако за своје потомке, а нас су уљуљкивали и слуђивали "братством и јединством"!? И на крају, само су Срби остали без праве и јединствене српске државе. О боже, каква наивност и каква заблуда наших недавних предака и сународника.

У нама су, наметнутом и препарираном историјом, убијали сваку и помисао да кажемо - ко смо, да кажемо шта смо...Нестајали смо у срамним беспућима лажи. Падали смо врло лако, али смо тешко устајали. Но, ипак смо се подизали гордо и достојанствено. Никада нам у историји није било лако, али смо из огромних потешкоћа, скоро увек, на волшебан начин, успевали да прво - сами себе победимо, па онда и оне друге, многе. А, никада их није било мало...

У последњем рату су нас убијали, рањавали, затварали, силовали су нам мајке, сестре и децу и ни то им није било доста. Користили су све методе и средства да нас униште. Медијски и лобирањем покушали су нас употпуности сатанизовати. Многе светске але и лопуже су се биле уротиле против нас. Сметали смо им само зато што никада нисмо били понизни и што нисмо дозволили да у нама убију дух честитог и поносног народа.

Кроз цело наше постојање, увек смо се бранили, а они су након тога још жешће кидисали на нас. Убијали су нас, кидали су нам делове тела, развлачили су нам памет, па им је чак и то било мало. Све нас је то страшно болело, али бол пред њима нисмо показивали. Трпели смо и истрпели. Нису нас никада понизили, нити докрајчили! А, то су, у ствари, само желели.

Ето, ваљда због тога, или пак из нужде, и ја сам постао писац.

Научио сам да налазим речи. Раније, док сам био тинејџер, уххх... давно је то било, речи су налазиле мене. Речи свакакве: губаве, туђе, квргаве, убуђане . Бивало је ту и тамо и нежних речи, али су их, мени много важни људи, нестрпљиво "утрљавали" у мене. А касније, доста касније, препарирали су ми мозак и цели ментални склоп ужеглим плусквамперфектима и јаловим футурима. Речима које су ударале, заударале, које су обећавале, лагале, које би ме вређале, у типичан низ ређеле, шапатима који би шаптаче напаљивали, а мене недовољно расањивали.

Данас су много "модерне" речи: имплементација, прагматизам, реформа, комформизам, лустрација, експерти...

Кад чујем реч ЕКСПЕРТ, баш ми онако, из чиста мира, буде лоше (!?). Данас у БиХ има више тзв. експерата за све и свашта, него у целом свету заједно! Чуј експерт??? За шта? Знам само да су резултати свих тих тзв. експерата равни нули. Јер, шта су то они, сви заједно, доброг учинили да народу или народима буде боље!? Ма ништа!? Заправо, тзв. експерте су измислили само медији и те им етикете лепе као етикете на флаше "Јелен пива". А, углавном сви ти тзв. експерти, као уосталом, и булумента разних врста и фела тзв. аналитичара, скоро увек служе се само накнадном памећу и додатно сами себе промовишу у месије и спаситеље свега и свачега, уместо да спашавају јадни народ од својих небулозних изјава, коментара, потеза, идеја, идеологија и разних фразеологија...


Срећан сам што постадох писац. Што умем сам да налазим речи. Јер раније... док сам био ово што сад нисам, речи су налазиле мене... Написах, ето, књигу - најзлогласнији муслимански концентрациони логор смрти у претходном грађанском рату у БиХ од 1992 - 1996. године - "СИЛОС"...Написах је 1997. године и то на властитом и стравичном искуству сопствене патње кроз коју сам пролазио 44 месеца. Наиме, био сам у пет муслиманских логора смрти од 26. маја 1992. - до 19. јануара 1996. године... Иако сам у уводу рекао да сам постао писац, сад заиста знам да нема тих речи којима бих могао описати све патње, нити начине на које су ме мучили муслимански злочинци.

Једноставно, и да знам све то описати, сигуран сам да ме ниједан читалац не би разумео!? Тачније, нико ме не би схватио, јер људски ум још није на том степену "схватљивости", односно прихватљивости доживљеног и преживљеног страдања.... Иако имам меморисане грађе за барем још пет књига, нажалост, мало сам и превише лењ??? Али, пишем много текстова за разне новине. Објављујем ауторске текстове на многим порталима...и што би се ракло: има ме стално у новинама, у медијима.... И да закључим. Нису нас уништили иако им је то био једини циљ. А, никада и неће!!! Идемо даље...Усправно и достојанствено!!!Срећан сам што постадох писац. Што умем сам да налазим речи. Јер раније... док сам био ово што сад нисам, речи су налазиле мене... Написах, ето, књигу - најзлогласнији муслимански концентрациони логор смрти у претходном грађанском рату у БиХ од 1992 - 1996. године - "СИЛОС"...Написах је 1997. године и то на властитом и стравичном искуству сопствене патње кроз коју сам пролазио 44 месеца. Наиме, био сам у пет муслиманских логора смрти од 26. маја 1992. - до 19. јануара 1996. године... Иако сам у уводу рекао да сам постао писац, сад заиста знам да нема тих речи којима бих могао описати све патње, нити начине на које су ме мучили муслимански злочинци.

Једноставно, и да знам све то описати, сигуран сам да ме ниједан читалац не би разумео!? Тачније, нико ме не би схватио, јер људски ум још није на том степену "схватљивости", односно прихватљивости доживљеног и преживљеног страдања.... Иако имам меморисане грађе за барем још пет књига, нажалост, мало сам и превише лењ??? Али, пишем много текстова за разне новине. Објављујем ауторске текстове на многим порталима...и што би се ракло: има ме стално у новинама, у медијима.... И да закључим. Нису нас уништили иако им је то био једини циљ. А, никада и неће!!! Идемо даље...Усправно и достојанствено!!!