Izvor: Politika, 29.Okt.2009, 02:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtva sam nasilja – šta sve mogu da uradim
Na adresu voždovačkog odeljenja pri Gradskom centru za socijalni rad od početka godine do 30. septembra stiglo 169 prijava porodičnog nasilja nad ženama. – Sudske mere zaštite traju najduže godinu dana – ističe Sanja Bukva, sudija Petog opštinskog suda
Sve ružne scene iz braka čiji je kraj na pomolu pokušaće da zaboravi. Svaku masnicu, kožni podliv, počupanu kosu, sve pogrdne reči, psovke... Dvadesetdevetogodišnja K. P. iz Voždovca jedva je, kaže, „stisla >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << petlju” i izvukla se iz začaranog kruga nasilja u kojem je provela bezmalo godinu dana.
– Brojne predrasude, stid od toga šta će ko da mi kaže ako „otvorim” dušu, strah od novih bezrazložnih udaraca mog supruga, ostavljanje prljavog veša po celom stanu, neučestvovanje u zajedničkoj komunikaciji, odbijanje da se podeli plaćanje računa za komunalije... Sve ovo je breme koje na svojim plećima nosim već izvesno vreme. U početku nisam znala kome treba da se obratim za pomoć, pa sam samo podnela zahtev za razvod braka. Srećom, decu nemamo, a najbliže članove familije nisam opterećivala problemima koji me tište, jer sam se pribojavala njihove reakcije. A onda sam shvatila da zapravo uopšte ne znam koja su moja prava kao zlostavljane žene i kome sve mogu da se obratim za pomoć – objašnjava jedna od brojnih žrtava porodičnog nasilja.
Gradski centar za socijalni rad, policijske stanice, Peti opštinski sud, brojne nevladine organizacije, opštinski zaštitnici građana, nekoliko sigurnih kuća i skloništa – neke su od ustanova u kojima žrtve nasilja mogu da prijave porodične probleme ili pronađu utehu na kratko vreme. Zbog sve većeg broja sugrađanki koje nadležnim službama prijavljuju seksualno, fizičko, ekonomsko ili psihološko zlostavljanje, juče je u opštini Voždovac održana tribina „Nasilje nad ženama – žrtva sam, šta sve mogu da uradim?”
U voždovačkom odeljenju pri Gradskom centru za socijalni rad napominju da je od početka godine do 30. septembra na adresu ove ustanove stiglo 169 takvih prijava. Mobilnom timu, koji je namenjen deci, ženama i starijima koji su žrtve nasilja, u istom periodu upućeno je 59 poziva.
Kako kaže Mirjana Veljović, rukovodilac voždovačkog odeljenja, treba prijaviti nasilje, a mobilni tim osnovan pre dve godine, koji čine vrhunski profesionalci, ima veliko iskustvo u radu sa nasiljem.
– Dostupni smo 24 časa, 365 dana u godini. Kada nas policija pozove na brojeve mobilnih telefona, dolazimo u najkraćem mogućem roku i zajedno reagujemo kako bismo zaštitili žrtvu – objašnjava Veljovićeva.
Na adresu ovog centra je u 2006. godini stiglo svega 14 prijava, pre dve godine ta cifra se „podigla” na 44, dok je 2008. godine 126 osoba prijavilo nasilje u porodici. Otkako je mobilni tim počeo da radi, najviše poziva, njih 173, stiglo je u prvoj godini rada ove ekipe. Veljovićeva je najavila da će iduće godine u sastavu voždovačke opštine biti otvorena i kancelarija za pružanje psiho-socijalne pomoći kao vid podrške zlostavljanim osobama.
Žrtve nasilja najviše zanima šta sve mogu da urade kada dođu u sud i podnesu tužbu koja, kako objašnjava Sanja Bukva, sudija Petog opštinskog suda, treba da zaštiti oštećene.
– Obratite se policiji, tužilaštvu, centru za socijalni rad, ali i sudu. Za to nije potrebno ništa, sem vašeg iskaza na parčetu hartije, s tim što treba da navedete vaše, kao i ime nasilnika, ali i adresu stanovanja. Tek na taj način možemo da zakažemo ročište i pokrenemo parnični postupak – ističe Sanja Bukva. Svaka žrtva nasilja koja nije materijalno obezbeđena biće pošteđena plaćanja takse od 1.900 dinara koliko košta podnošenje tužbe, a angažovanja ličnog advokata nije neophodno. U Petom opštinskom sudu čak postoji prostorija namenjena ženama žrtvama nasilja, da ne bi morale da budu u istom hodniku sa nasilnikom pred početak davanja iskaza. Svedoci nasilja mogu da budu i maloletna deca, dodaje sudija.
– Mere zaštite žrtve, tačnije iseljenje nasilnika iz kuće ili stana, zabrana pristupa podnosiocu tužbe i zabrana drskog ponašanja nasilnika izriču se najduže na godinu dana, iako postoji mogućnost produženja roka – priznaje sudija Petog opštinskog suda. Ona, ipak, ističe da u praksi nasilnici najčešće poštuju meru zaštite koja se odnosi na iseljenje iz stana. U protivnom, žrtva ima mogućnost da pred Četvrtim opštinskim sudom pokrene postupak prinudnog izvršenja iseljenja.
– U proseku mesečno izreknemo tri mere zaštite, a imamo i oko 15 predmeta nasilja nad ženama – zaključuje Sanja Bukva.
M. Brakočević
[objavljeno: 29/10/2009]
.jpg)
