Izvor: Politika, 18.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoološki vrt kao posebna država
Ukoliko ne bude rešen problem kanalizacije na "Tvrđavi", ogromna ulaganja u bedeme biće uzaludna, jer sada fekalije odlaze u temelje
"Beogradska tvrđava" dobiće za pet godina izgled svetskog spomenika kulture ukoliko se sređivanje ovog kulturnog dobra nastavi sadašnjim tempom, smatraju čelnici nadležnog javnog preduzeća. Međutim, nerešeni status pojedinih korisnika, problemi oko plaćanja zakupa i nesređena, pre svega, kanalizaciona infrastruktura objekata ugrožavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uspešnost obnove bedema. Prema rečima Ljiljane Obradović, direktorke JP "Beogradska tvrđava", ovo gradsko preduzeće želi da u potpunosti uredi odnose sa svim korisnicima na "Tvrđavi".
– Sa ugostiteljima smo rešili probleme i oni sada plaćaju zakup i to funkcioniše besprekorno. Međutim, sada pokušavamo da rešimo odnose sa ostalim korisnicima, ali tu postoje problemi – od toga da su predstavnici Opservatorije pokrenuli medijsku kampanju do predstavnika Partizana koji uopšte ne žele da pregovaraju. Oni i Zvezda su nezakonito ogradili terene i, budući da zarađuju na njima, moraju i da plaćaju zakup. Oni kažu da je to otvoreno za sve Beograđane, ali to nije tačno, jer korišćenje, na primer, teniskog terena naplaćuju i to bez izdavanja računa – kaže Obradovićeva i dodaje da će se obratiti Sekretarijatu za sport da organizuju sastanak kako bi ovaj problem bio rešen.
Zoološki vrt je, zasad, izuzet iz kulturnog dobra nad kojim se stara JP "Beogradska tvrđava" i, kako kaže Marina Andrić, zamenica direktora, predstavlja državu u državi.
– Zoološki vrt je uzrok 50 odsto svih problema na "Tvrđavi", od kanalizacije do pacova i brojnih insekata. Predložićemo gradonačelniku da se i zoo-vrt uvrsti u našu nadležnost, jer sada s njima nemamo nikakvu saradnju. Budući da Srpska pravoslavna crkva brine o svojim objektima, njima nismo izdali profakturu već ćemo se dogovoriti da učestvuju u sređivanju kanalizacije, koja je kod njih jedini problem. Doduše, postoje i problemi što ne dozvoljavaju da se pored izvora Svete Petke postavi tabla da je voda zagađena, jer je utvrđeno da u njoj postoji ešerihija koli – kaže Andrićeva, dodajući da je pitanje plaćanja zakupa moralo biti pokrenuto pre svega zbog problema neuređene kanalizacije.
JP "Beogradska tvrđava" ispostavila je profakture svim korisnicima, pa je Vojni muzej dobio da mesečno plaća zakup od oko 2.677.000 dinara za 5.800 kvadratnih metara, Odbojkaški klub "Partizan" oko 1.375.000 dinara za 4.438 kvadrata, FK "Polet" 882.000 za 1.300 kvadrata, a Crvena zvezda 366.000 dinara za 766 kvadrata. Streličarski klub je za 4,5 kvadrata dobio mesečni račun od 3.000 dinara, a Astronomsko društvo "Ruđer Bošković" više od 138.000 dinara za 615 kvadratnih metara.
Budući da bi Vojni muzej morao da plaća veliku zakupninu, prema rečima Ljiljane Obradović, grad pregovara sa Vojskom oko tog problema.
– Nadam se da će taj problem biti rešen sledeće godine i da će Vojni muzej morati da racionalizuje svoj prostor, odnosno da se povuče sa određenog prostora. Na primer, postoje vojni kazamati u koje mi nikada nismo ušli, a prazni su i u njima ništa nije izloženo – kaže direktora "Beogradske tvrđave" i dodaje da presedan od obaveze plaćanja zakupa mogu samo da naprave grad ili Republika.
Ukoliko se ne urede odnosi sa korisnicima "Tvrđave" tako da bude popravljena sva infrastruktura, naročito kanalizacija, prema rečima Marine Andrić, doći će do teške havarije.
– Ovo je jedinstveni spomenik koji predstavlja najveće očuvano vojno utvrđenje u Evropi i jedinstveni spoj austrougarske i turske vojne doktrine. Da je ovaj spomenik u nekom drugom evropskom gradu, mi bismo sanjali da ga posetimo. Međutim, ovde čak ima bunkera koje je Vojska sagradila 1963. godine tako da zbog toga što nije demilitarizovana, "Beogradska tvrđava" nije ušla u baštinu Uneska. Ukoliko ne rešimo probleme zakupa, nećemo znati ukoliko gori Dizdareva kula da li u njoj ima aparata za protivpožarnu zaštitu. Ako ne regulišemo problem kanalizacije, ne vredi da obnavljamo bedeme ukoliko će fekalije odlaziti u temelje – objašnjava Andrićeva i dodaje da se nada da će ove probleme rešiti do juna 2007. godine.
Budući da čelnici JP "Beogradska tvrđava" i dalje ne znaju na osnovu kojih dokumenata je ko i kako dobijao pravo da se useli na kulturno dobro, zasad je neizvesno kada će biti u potpunosti uveden red na turističkoj atrakciji koju godišnje poseti oko 3.150.000 ljudi, od kojih milion i po turista.
Inače, ovo preduzeće juče je dobilo eko-vozilo na električni pogon koje će doprineti mnogim potrebama korisnika "Tvrđave", jer je ulaz automobilima zabranjen. Osim toga, ove godine grad je u "Tvrđavu" ove godine uložio 202.000.000 dinara, a sledeće godine ulaganja narašće na oko osamsto miliona dinara.
--------------------------------------------------------------------------
Đerićevih 27 kvadrata
Velizar Đerić, bivši savezni ministar sporta, jedina je osoba koja zvanično poseduje parče "Beogradske tvrđave". Prema rečima Ljiljane Obradović, u toku bombardovanja 1999. godine Vlada Srbije je iz kulturnog dobra izuzela 27 kvadratnih metara restorana "Mala Snežana" i time omogućila Đeriću da je kupi 2000. godine.
– On ima validan ugovor o vlasništvu nad 27 kvadrata, tako da na njih ne plaća zakup, dok uredno plaća za preostali deo do 216 kvadrata, koliko je sad restoran sa baštom. Ukoliko iskrsne još neki takav ugovor, bićemo u velikom problemu koji će moći da reši samo Narodna skupština – kaže Obradovićeva.
Nenad Radičević
[objavljeno: 18.11.2006.]
