Izvor: Politika, 29.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zmije na topčiderskoj Letnjoj pozornici
Opština Savski venac planira da obnovi zaboravljeno i zapušteno kulturno-istorijsko zdanje površine 800 kvadratnih metara, sa 1.800 mesta za gledaoce
Kroz veliki kameni luk na Topčiderskom brdu u blizini „Miloševog konaka” nekada su prolazili brojni posetioci koji su uživali u koncertima na Letnjoj pozornici. Odavno zaboravljena scena danas je obrasla u korov, a slučajni prolaznici mogu videti stare, pokvarene reflektore, istrulele daske na klupama u gledalištu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa čak verovali ili ne i – zmije.
Prema priči alpinista, koji ovde redovno vežbaju penjanje po stenama, nekoliko puta im se dešavalo da u travi spaze zmije. Oni, doduše, nisu sigurni o kojoj je vrsti reč, ali su saglasni da nimalo nije prijatno da ugledaju, možda, otrovnog gmizavca poput šarke usred metropole.
Šarke, međutim, žive na planinskim pašnjacima, na velikoj nadmorskoj visini, a njihovo stanište najbliže Beogradu je Obedska bara, gde se ponekad mogu videti, objašnjava Rastko Ajtić, herpetolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
– Na Topčiderskom brdu sigurno nema šarki, a njeno pojavljivanje na toj lokaciji nije zabeleženo u poslednjih 100 godina. Nije retkost da laici pomešaju šarku sa nekim neotrovnim vrstama kao što su smuk, belouška, ribarica ili smukulja. Pretpostavljam da se ovde radilo o smukulji, jer ona hoće da se uvije, šišti, pa čak i ujede ako joj čovek priđe, ali nije otrovna – kaže Ajtić.
Pre desetak godina pokrenuta je inicijativa da se obnovi Topčiderska letnja pozornica koja bi u glavnom gradu, ne baš bogatim sličnim prostorima, poboljšala kulturni život. Ovaj kulturno-istorijski spomenik, značajne turističke vrednosti, podignut je 1947. godine. Pozornica površine 800 kvadratnih metara, sa gledalištem od 1.800 mesta, smeštena je u krečnjačkim stenama, na mestu gde se nekad nalazio „Mašin majdan”, odnosno kamenolom iz kojeg je vađena građa za prve dedinjske i topčiderske vile, ali i za ovu, danas zaboravljenu i pustu scenu.
– Mnogima izgleda potpuno neverovatno da je tada neko imao sluha da se izgradi tako grandiozan objekat, koji je trebalo da radničkoj klasi i narodu pruži vrhunske kulturne sadržaje. Tu nisu održavane estradne manifestacije nego koncerti ozbiljne muzike, operske, baletske i pozorišne predstave – kaže Duško Antonić, urednik i priređivač brošure „Kulturna baština Savskog venca”.
Rađena prema projektu čuvenog arhitekte Rajka Tatića, koji je ideju o pozornici imao još pre Drugog svetskog rata, Topčiderska letnja scena sa prostorom za orkestar i izvođače, bila je samo deo celine u kojoj je kasnije trebalo izgraditi upravnu zgradu sa garderobama, galeriju sa još 700 mesta, hotel za gostujuće umetnike. Međutim, posle samo nekoliko sezona, zbog letnjih kiša i činjenice da ovaj prostor nije održavan, pozornica je polako počela da odumire i zarasta u korov da bi, izuzev nekoliko tehno-žurki, u njoj opstao samo restoran „Topčiderska noć”. Na ovom mestu je i čuvena „Korni grupa” 70-ih godina prošlog veka snimila spot.
– U kamenu ovih stena sačuvani su fosilni ostaci riba iz doba mezolita, pa je ovo mesto i arheološko nalazište. Takođe, publika je na ovoj sceni prvi put uživala u izvođenju opere „Aida” – kazuje Tomislav Đorđević, predsednik opštine Savski venac.
On objašnjava da se opština već 10 godina sudi sa zakupcima restorana „Topčiderska noć”. Cilj opštinara je da povrate stari sjaj Pozornice, ali to će biti ostvarljivo tek kada se završi sudski spor.
Međutim, Vladan Milić, menadžer restorana „Topčiderska noć”, ističe da sa opštinom Savski venac ne vode nikakav sudski spor.
– Još kada je Nebojša Čović bio gradonačelnik planirana je obnova Pozornice i od tada ništa po tom pitanju nije urađeno. Prostor oko nje zasad održavamo samo mi – objašnjava Milić.
Predsednik opštine kaže da je u planu obnavljanje scene, za koju je pripremljen i urbanistički plan.
– Kako do Letnje scene nema dobrih saobraćajnih veza, predviđeno je da uvedemo minibus liniju 49 a, koja bi iz Ulice Teodora Drajzera saobraćala do Lisičijeg potoka podno Dedinjskog brda, a imala bi i autobusko stajalište baš ispred scene – kaže Đorđević.
Ova scena na otvorenom je kao stvorena za koncerte jer je akustika na pozornici uklesanoj u krečnjačke stene takva da se zvuk nesmetano čuje do poslednjih redova.
U saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda, opština Savski venac radiće na tome da ovaj prostor pod otvorenim nebom postane posećeniji, jer ga za sada najviše koriste alpinisti „friklajmberi”, budući da su stene pogodne za njihove treninge.
J. Beoković - J. Lucić
[objavljeno: 30/04/2008]
