Izvor: Politika, 19.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatne brojke
U prestonici se ostvaruje trećina nacionalnog dohotka, a 44 od 100 najboljih preduzeća registrovano je u metropoli
Fotelja prvog čoveka prestonice, drži se na nogarima od zlatnih cifara. Nije ni čudo što se viđeniji predstavnici ovdašnjih stranaka utrkuju da u nju sednu kad bi dodavanjem titule gradonačelnika ispred svog imena imali direktnu vlast nad četvrtinom Srbije. Podaci Zavoda za informatiku i statistiku pokazuju da je u ličnoj karti svakog četvrtog građanina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naše zemlje kao mesto prebivališta upisan Beograd. Takođe, svaki treći zaposleni uhlebljenje je našao pod svetlima velegrada. Pri tom, broj zaposlenih raste, pa je tako od 2001. godine više od 50.000 žitelja Beograda dobilo nove radne knjižice.
Sa druge strane, povećao se i broj onih koji su u poslednjih nekoliko godina ostali bez posla, pa je stopa registrovane nezaposlenosti skočila sa 16 na 18,5 odsto. Već po tradiciji, prestoničke koverte deblje su od onih koje se isplaćuju radnicima u unutrašnjosti. Tako je primera radi, u februaru prosečna isplaćena zarada u republici iznosila 30.982 dinara, dok je u Beogradu prosečna plata bila za 1.600 dinara veća. Jaz između zarada u metropoli i ostatka Srbije se, izgleda, polako smanjuje, jer su pre nešto više od godinu dana plate Beograđana „bežale” za bezmalo trećinu od zarada prosečnog stanovnika Srbije. I realna kupovna moć u žitelja prestonice u poslednjih nekoliko godina porasla je za 50 odsto.
Prema rečima Miroslava Prokopijevića, direktora Centra za slobodno tržiše, oštra politička borba vodi se i za pozicije u mnogo manjim mestima.
– Politika je, izgleda, postala najprofitabilnija grana, a u Beograd se slio i domaći i strani kapital, manja je stopa nezaposlenosti, a standard je znatno viši. Ostatak Srbije je ekonomski potpuno mrtav, u mnogim gradovima se ništa značajnije nije promenilo još od sedamdesetih godina prošlog veka – uveren je Prokopijević.
Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka kaže:
– Prvi čovek prestonice je među najmoćnijim ljudima u državi. Vlast je droga najjača, a Beograd je država u državi. Ta pozicija, osim političke, nosi i ekonomsku moć. Raspolaganje tolikim novcem je, sa druge strane, veliko iskušenje za poštenje – ističe Šuković.
Dovoljan motiv da se politička borba za fotelju gradonačelnika rasplamsa je i činjenica da se više od trećine nacionalnog dohotka ostvari u Beogradu. Takođe, prema podacima Fonda za razvoj na listi od 100 najboljih preduzeća, po ostvarenoj dobiti, čak 44 njih zaradu ostvaruje u prestonici. Prema prognozama istog izvora Beograd bi sledeće godine mogao da dostigne zlatni standard iz 1989. godine. Sa druge strane, ako centralna Srbija nastavi sa dosadašnjim stopama rasta, a država ništa ne preduzme, to bi mogla da očekuje tek za 122 godine. Takođe, republički budžet iznosi 639,60 milijardi dinara i samo je 10 puta veći od beogradskog.
Istini za volju, treba reći i to sunce beogradsko ne greje sve stanovnike prestonice podjednako. Naime, najnovije analize objavljene u Zavodovom Razvojnom atlasu Srbije, govore da su četiri od 16 beogradskih opština (Barajevo, Grocka, Mladenovac i Rakovica) ispod republičkog proseka razvijenosti i da su i do šest puta nerazvijenije od najrazvijenijeg Savskog venca.
Anica Nikolić
[objavljeno: 20.04.2008]
