Izvor: Politika, 22.Feb.2011, 23:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život skuplji za trećinu

Hrana i dalje dobija više cene. – Efekat poskupljenja u našoj zemlji je drastičniji jer najveći deo zarade odlazi na prehrambene proizvode, ocenjuju u PKS-u

Kada je pre nešto više od dve godine dvadesetsedmogodišnji Lazar K. za 200 evra iznajmio jednosoban stan u Žarkovu, kiriju je plaćao oko 16.000 dinara. Ovaj izdatak sada „se popeo” na više od 21.000 dinara. Živi sam pa je za hranu mesečno izdvajao desetak hiljada dinara. U toku januara ove godine je, samo kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi napunio frižider, potrošio oko 14.000. Komunalije je plaćao oko 4.000 dinara, a sada više od 6.000. Nije njemu potrebna statistika da bi mu pokazala da živi lošije. Svakodnevni život bolje odslikava pad standarda – ovom mladiću je pre dve godine za kiriju, hranu i račune bilo dovoljno 30.000 dinara, a sada ove troškove ne može da pokrije ni sa 41.000 dinara. Siromašniji je 30 odsto!

Situacija je utoliko gora što nema naznaka da će, barem ne u prvoj polovini ove godine, talas poskupljenja biti zaustavljen. Hrana svakodnevno poskupljuje, a od prvog marta najavljuje se i povećanje cena struje. Često to bude okidač za nova poskupljenja...

Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, kaže da je efekat poskupljenja hrane u našoj zemlji drastičniji nego u drugim državama jer najveći deo zarade odlazi baš na prehrambene proizvode.

– Srbija ne može van sveta jer je i na svetskom tržištu sve poskupelo. Ali, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama na hranu potroši deset odsto zarade, a u zemljama Evropske unije između deset i 15 procenata, kod nas je to više od 40 odsto – ocenjuje Prostran.

Zbog stalnih poskupljenja hrane u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) čak su zatražili od Vlade Srbije da primora tržišne takmace da smanje marže za osnovne životne namirnice.

– To je jedini način da se spreče poskupljenja. Mi ne pričamo o maržama za koje svi znaju i koje se u maloprodaji kreću do 20 odsto, već o prikrivenim nametima. O tome koliko proizvođač mora da plati da bi ušao u neki lanac. To su ogromne cifre koje se na kraju preliju na potrošače – kaže Goran Papović, predsednik NOPS-a, dodajući da je priča o tome koliko smo iz meseca u mesec siromašniji postala deo naše svakodnevice.

– Pogledajmo cene tri proizvoda – ulja, šećera i brašna. Jeftiniji su u Nemačkoj gde je prosečna zarada višestruko veća. Kada to uvidimo, svaka druga priča je deplasirana – ističe Papović.

A nedavno spekulisanje oko više cene bele vekne počelo je da se obistinjuje. U Valjevu je beli hleb poskupeo deset dinara i sada košta 50, a osnovna namirnica ponela je višu cenu i kod privatnih pekara u Sremskoj Mitrovici. U Beogradu cenovnici hleba još miruju, ali cene hrane u glavnom gradu otkrivaju Beograđanima da su siromašniji čak 30 odsto nego pre godinu dana. Trn u oku svakom potrošaču je to što nema prehrambenog proizvoda koji nije dobio višu cenu. Zato i ne primećuju da su kozmetika i kućna hemija još drastičnije poskupele. Cene stranih dezodoransa premašile su 300 dinara, a losioni za posle brijanja postali su luksuzni artikli.

U takvoj situaciji i onaj ko nikada nije odlazio u minus sada prelazi crvenu liniji posle dvadesetog u mesecu, a tu su i stari-novi načini zaduživanja.

– Broj čekova ispisanih u toku protekle godine uvećan je 30 odsto, sa 600.000 na više od 800.000. Njihovo učešće je sa osam odsto u toku 2009. godine poraslo na 14 procenata u 2010. godini – navode u agenciji GFK koja se bavi istraživanjima tržišta.

S. Despotović

---------------------------------------------

Rafovi i dalje čekaju šećer

U trgovinama i dalje nema dovoljnih količina šećera. Bolja snabdevenost očekuje se kada ova namirnica dobije više cene ili kada Vlada Srbije odluči da intervencijom iz Republičkih robnih rezervi ublaži nestašicu. Situacija sa brašnom nešto je bolja i ova namirnica može da se nađe, mada je izbor manji nego ranije.

objavljeno: 22.02.2011.

Nastavak na Politika...