Izvor: Politika, 05.Avg.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život na poček
Potrošači u supermarketima i prodavnicama bele tehnike sve češće robu plaćaju čekovima. – Većina trgovinskih lanaca odobrava odloženo plaćanje i do 90 dana
Ekonomska kriza, prosečna plata koja je jedva dovoljna za minimalnu potrošačku korpu i stalna poskupljenja ponovo su primorali mnoge da počnu da žive na poček. Plaćanje čekovima, veoma popularno devedesetih godina, ponovo je u modi.
Na odloženo se mogu pazariti namirnice, garderoba, obuća, nameštaj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bela tehnika... I dok trgovci potvrđuju da se sve više kupaca odlučuje da kupljenu robu plati čekom na odloženo, ekonomisti podsećaju da valja biti pažljiv i ne prezaduživati se. Jer, neće se desiti da inflacija „pojede” cifru sa čeka dok on dospe za naplatu, kakav je bio slučaj pre petnaestak godina.
Da se ček na poček ponovo koristi potvrđuju i u vodećim trgovinskim lancima. U „Delta maksiju” kažu da u njihovim prodajnim objektima plaćanje robe čekovima stalno raste.
– Potrošači imaju mogućnost odloženog plaćanja na 90 dana čekovima. Kako bi mogli da plaćaju čekom u „Maksi” supermarketima račun mora da bude veći od 2.000 dinara, dok je u „Tempo” hipermarketima taj limit 5.000 dinara – objašnjavaju u kompaniji „Delta maksi”.
I u „Idei” građani mogu da plaćaju čekovima račune veće od 5.000 dinara odloženo do 90 dana, i to bez kamate. U „Merkatoru” čekovi učestvuju deset odsto u ukupnom prometu, a potrošačima se nudi mogućnost odloženog plaćanja do 60 ili 90 dana.
– Račun do 9.000 dinara može da se plati odloženo na dva meseca, a preko te cifre na 90 dana – objašnjavaju u slovenačkom trgovinskom lancu.
I u prodavnicama bele tehnike je slična situacija. Daju na odloženo, samo da se izbore sa krizom i privuku mušterije. U „Tehnomaniji”, na primer, primaju čekove, ali zaračunavaju dva odsto kamate mesečno. Pojedini trgovci, ipak, ne prate ovaj trend. U „Super Veru” je moguće izmiriti račun čekovima, ali bez odloženog plaćanja.
Veliki trgovci su se prilagodili mogućnostima prosečnog potrošača. Izgleda da je kriza učinila svoje i da su trgovinski lanci iz straha od pada prometa odlučili da vrate ovaj zaboravljeni način plaćanja. U malim radnjama iz komšiluka nikada nisu ni prestajali da primaju čekove, dok je u supermarketima ovaj vid izmirivanja računa proteklih godina potpuno zamro.
A da je trgovce kriza, a ne simpatija prema kupcima privolela da se okrenu prodaji na rate pokazuje i to što pristajući na plaćanje čekovima oni zapravo kreditiraju potrošače. Trgovac često mora da plati državi PDV ili robu dobavljačima pre nego što čekovi građana dospeju za naplatu.
Potrošačima ovakav način plaćanja itekako odgovara, jer većina trgovinskih lanaca ne obračunava više cene robe, dok kupovinom na odloženo kreditnim karticama bankama plaćaju paprene kamate. Poček je i znatno jeftiniji i od korišćenja dozvoljenog minusa na tekućem računu.
Banke nastoje da izdaju što više kreditnih kartica i tako zarade na kamatama ili da klijente privuku „povoljnim” kreditima, ali mnoge odobravaju i čekove kako bi se prilagodile potrebama klijenata.. Inteza, Komercijalna banka, Rajfajzen, Pireus, Srpska banka, Privredna banka Beograd" samo su neke od onih koje klijentima izdaju vredne papire.
– Maksimalan iznos po čeku je 5.000 dinara, a banka najčešće daje onoliko čekova koliko raspoloživih sredstava ima na računu. Ukoliko neko, na primer, ima 20.000 dinara na računu, dobiće četiri čeka – objašnjavaju bankari.
Pojedine banke broj čekova usklađuju sa visinom mesečne zarade klijenta, dok, na primer, u „Srpskoj banci” posle prve uplate zarade vlasnik računa dobija pet čekova, a dalje izdavanje zavisi od visine plate ili penzije.
S. Despotović
[objavljeno: 05/08/2009]
.jpg)
