Izvor: Politika, 05.Jul.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život bez kanalizacije
Stanovnici Krnjače kubure sa nedostatkom škola i obdaništa, vodovod im je loš, a u 21. veku koriste – septičke jame
Predgrađa koja su dobro povezana sa centrom u većini gradova predstavljaju atraktivnu lokaciju o koju se otimaju kupci i investitori, ali u Beogradu izgleda to nije slučaj. U Krnjači, na svega desetak minuta od epicentra prestonice, preko Pančevačkog mosta, nalazi se kraj u koji većina Beograđana izbegava i da zalazi. Razlozi su nerešeno pitanje kanalizacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << divlja gradnja, nedostatak objekata za kulturu i obrazovanje, a neprijatan miris otpadnih voda i fekalija oseća se svuda.
Prema rečima Miodraga Ivetića, bivšeg predsednika Mesne zajednice u Krnjači, bilo je pokušaja da se reše problemi ovog dela grada, ali malo toga je završeno do kraja.
– Ovo područje ima sve predispozicije da se razvija, ali ljudi izbegavaju da ulažu zbog loše infrastrukture. Kanali u kojima smo se nekad kupali i lovili ribu sada su u katastrofalnom stanju. Oko 30.000 stanovnika Krnjače nema kanalizaciju i uglavnom koriste septičke jame, čiji sadržaj izlivaju u kanale i tako ih zagađuju – istakao je Ivetić i dodao da žitelji koji tu imaju bašte često koriste zagađenu vodu iz kanala za zalivanje povrća, koje posle prodaju na gradskim pijacama.
Da bi močvarno zemljište, koje je idealno za razvoj komaraca i širenje zaraze, bilo isušeno, neophodna je izgradnja takozvane drenažne zavese. Stručnjaci Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi” kažu da se ovom izvoru problema, ipak, može doskočiti izgradnjom dubokih bunara u koje će se slivati voda iz zemlje, a odatle će se pumpama i mrežom kanala izbacivati u Dunav. Mile Božić, iz Instituta za vodoprivredu, objašnjava da bi izgradnja drenažnih bunara koštala tri miliona evra i da bi trajno rešila taj problem.
U Direkciji za gradsko zemljište i izgradnju Beograda kažu da kanalizacija na levoj obali Dunava pripada banatskom kanalizacionom sistemu, koji je jedan od pet u gradu, a da probleme rešavaju najpre na onim mestima za koja je urađen plan.
– U toku više decenija došlo je do neplanskog naseljavanja ovog područja, što planirana infrastruktura nije mogla da izdrži, pa smo bili prinuđeni da uradimo dodatne intervencije. Do sada je izgrađena kanalizacija na pančevačkom i zrenjaninskom putu, a potrebno je izgraditi još neke kolektore, kanalizacione crpne stanice i fabriku za prečišćavanje vode, koje ćemo nadamo se uskoro podići – rekao je Nenad Bajić, predstavnik za odnose sa medijima Direkcije za izgradnju.
Lista problema stanovnika Krnjače tu se ipak ne završava. Za ovo područje karakterističan je i problem vodovoda. Oko 20 kilometara cevi napravljeno je od azbesta, a na njih je priključeno više potrošača nego što je bilo planirano, pa zbog toga često dolazi do pucanja.
Kako kaže Miodrag Ivetić, sem problema tehničke prirode, omladina posebno oseća nedostatak sadržaja za zabavu i obrazovanje.
– Ovde imamo jednu osnovnu i jednu srednju školu, ali to nije dovoljno da se zadovolje želje i potrebe ovdašnjih mladih ljudi. Srednju poljoprivrednu školu, koja je poznata kao škola sa najvećim budžetom u gradu, upisuje dosta ovdašnjih adolescenata, ali većina ipak nastavlja školovanje s one strane Pančevačkog mosta – kazao je Ivetić i podvukao da situacija nije ništa bolja ni kada je reč o obdaništima, kojih takođe nema dovoljno.
D. Vukotić
[objavljeno: 05.07.2008]
