Izvor: Politika, 24.Jan.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živeli bismo u Srbiji, ali prvo da naučimo jezik
„Naoružani” prvim znanjima o našem jeziku četvoro francuskih studenata iz Poatjea i njihov radoznali drug koji studira biologiju u poseti Srbiji, o kojoj nisu znali ništa izuzev da je u istočnoj Evropi
Kada je u septembru prošle godine počela nastava na njihovom fakultetu u Poatjeu, nisu znali ni reč srpskog jezika. Znatiželja začinjena upornošću i predanošću njihove profesorke Sanje Bošković-Danojlić omogućila im je da brzo savladaju prepreke. „Naoružani” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvim znanjima o našem jeziku, četvoro francuskih studenata avanturističkog duha, sa filološko-umetničkog fakulteta iz Poatjea, ali i njihov radoznali drug koji studira biologiju, odlučili su da prvi put posete Srbiju, o kojoj nisu znali ništa izuzev da se nalazi u istočnoj Evropi.
– Odlučila sam se da počnem sa učenjem srpskog kako bih saznala nešto više o slovenskoj kulturi i načinu života na ovim prostorima – objašnjava Matild Tajo (18), dok Lusi Ta (19) dodaje da je nju pre svega zanimalo da otkrije specifičnosti nepoznatog jezika.
Od septembra do danas vredni visokoškolci iz Poatjea naučili su pozdrav na srpskom, kako da zatraže nešto, kako da se snađu na ulici...
– Iznenadila sam se kada sam otkrila da u srpskom jeziku ima samo pet vokala. Mnogo ih je manje nego u francuskom – kaže Matild na druženju u Francuskom institutu, sa kog je zbog obaveza izostala njihova vršnjakinja Zoe Arno.
– Nije nam bilo baš lako da savladamo izgovor reči „prrrst”, „crrrn” ili „krrrst” – kroz kikot se prisećaju Matild, Lusi i Florijan Drinal (18) dok uvežbavaju problematično „r”.
– Ja nisam učio srpski jezik, ali sam pošao jer sam čuo da je ovde lepo. Rešio sam da jezik uvežbam na licu mesta – uz osmeh otkriva Luka Brison (18), kolega sa univerziteta, dodajući da je uz jezik za desetak dana naučio i mnogo zanimljivosti o srpskoj prestonici.
– Saznao sam da su na ovim prostorima svoje tragove ostavili i turska i austrijska vladavina, kao i da srpska prestonica ima veliki univerzitet – navodi Luka.
Studente iz Francuske privukli su Kalemegdan, provod u kafanama i način igre uz našu muziku. Poseban utisak, ipak, na njih je ostavio Hram Svetog Save.
– Oduševilo ih je kako je osmišljen, ali i iznenadilo što takva građevina nije završena. Tražili su da im objasnimo šta je karakteristično za pravoslavlje i koliko su vernici posvećeni, a zanimala ih je i razlika između mise i liturgije – objašnjavaju Milana Vojnović, Jovana Milovanović, Marijana Obradović i Aleksandra Ivanović, studentkinje francuskog jezika sa Filološkog fakulteta i domaćini kolegama iz Poatjea.
– Iznenadila nas je i otvorenost ljudi koji lepo dočekuju goste i od kojih smo dosta saznali o srpskoj kulturi – objašnjavaju francuski akademci, dok uz smeh slušaju Florijana kako pokušava da otpeva prvi stih naše nacionalne himne.
Matild je pored Beograda i stanovnika prestonice oduševila i „srpska Atina”, koju su obišli u toku jednodnevnog izleta.
– Naročito mi se dopala arhitektura Novog Sada i austrougarski uticaj na ovaj grad. Dosta se razlikuje od Beograda, ima šarma – kaže Matild
– Mogli bismo da živimo ovde. Svi su ljubazni, a pored toga i grad je aktivan i danju i noću. Samo... prvo treba dobro da naučimo srpski jezik – uglas komentarišu studenti iz Poatjea.
Trudili se da ispoštuju domaćine
Francuski akademci i njihovi domaćini u hodu su osmišljavali maršrutu. Uživali su u znamenitostima ali nisu propustili ni da svrate na ćevape, odu na klizanju, ali i na pozorišnu predstavu.
– U svakoj situaciji su se trudili da ispoštuju nas i našu kulturu. Predstavljali su se i upoznavali na srpskom, a na našem jeziku su i želeli da naruče u kafićima i da zahvale na usluzi – napominju Milana, Marijana, Jovana i Aleksandra.
Novi kontakti i prijateljstvo
Posle desetak dana boravka u srpskoj prestonici mladi Francuzi su poželeli da se što pre vrate. U međuvremenu, krajem juna oni bi trebalo da uzvrate gostoprimstvo kolegama iz Srbije u Poatjeu. Pored toga, dva fakulteta su uspostavila i saradnju, pa je u planu i da tridesetak studenata osnovnih i master studija ovog leta učestvuje u desetodnevnoj letnjoj školi.
D. A.
objavljeno: 25.01.2014.
