Izvor: Politika, 22.Okt.2012, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zgradonačelnik od ruku i znanja
Samo za njega skovanu skraćenicu zvanja predsednika skupštine zgrade, Nebojša Burović dobio je zahvaljujući petnaestogodišnjem marljivom vođenju četvorospratnice u Meštrovićevoj 29 i pokazanim političkim i ekonomskim veštinama
Neko nosi titulu predsednika, neko gradonačelnika, a šezdesetogodišnji Nebojša Burović u svom naselju Braće Jerković poznat je kao „zgradonačelnik”. Samo za njega skovanu skraćenicu zvanja predsednika skupštine zgrade dobio je zahvaljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << marljivom petnaestogodišnjem vođenju zdanja u Meštrovićevoj 29. Na toj „funkciji” u četvorospratnici nasledio je pokojnu majku. Od nje mu je ostao i talenat da, uz malo truda, voždovačku zgradu, napravljenu sredinom pedesetih godina, uvek iznova od pepeljuge pretvara u princezu.
Pohvale koje dobija od komšija i klijenata sa kojima ovaj multimedijalni umetnik radi u muzičkom studiju, uređenom u vlastitom stanu, dovoljna su mu nagrada. Ipak, ponosi se jednim nedavnim događajem.
– Organizovao sam snimanje sa grupom Engleza. Kada su ušli u zgradu, zinuli su od oduševljenja. Kažu, vidi se da je sve rađeno sa dušom i u nekom „hend mejd” fazonu. Naročito su im se svidele šare iscrtane na zidovima hodnika, ali i krugovi koje sam uz pomoć šablona obojio oko svakog prekidača, da se beli zid manje prlja. Uz pomoć mog zamenika Dragana Bulata obojio sam i stepenike, pa su Britanci prokomentarisali da tako originalno uređenu stambenu zgradu ni u Londonu nisu videli – prepričava Burović.
Ulaz na broju 29 već se izdaleka izdvaja od istih takvih komšijskih. Ne toliko zbog sveže okrečene fasade, koliko zbog nadstrešnice od pleksiglasa i vidno naznačene adrese. Nekada je, kaže Burović, sve to delovalo još reprezentativnije, sa mini bašticom pod prozorima, u hladu tri visoka četinara. Taj kutak, sa žaljenjem objašnjava, morao je da ukloni, jer je nekolicini stanara smetalo što se uveče komšije tu okupljaju na čašicu razgovora, pa remete mir onih koji na počinak kreću već u 21 sat. Zelenu oazu je ipak uspeo da očuva na međuspratu iznad svoga stana, gde ispod osunčanog svetlarnika buja tridesetak ukrasnih biljaka. Natkriljuje ih sve ogromni fikus, Nebojšina dika i ponos. O zelenilu, naglašava, brine većina komšinica, dok ostale radove uglavnom „podržavaju” samo pogledima.
Najponosniji je kaže na strujne instalacije koje su obnovili pre dve godine. Novac je složno sakupljen od svih stanara, a elektroormarići, u skladu sa standardimaEU, nabavljeni su uz pomoć „Gradskog stambenog”. Po meri Evrope su i poštanski sandučići.
– Tri puta nam je izbio požar na starim, drvenim strujomerima, a u stanovima su pregoreli svi aparati koji su bili na „stendbaj” opciji. Samo kod mog sina šteta je iznosila više od 500 evra. Sada su zamenjeni čak i zajednički kablovi u hodnicima i naravno spakovani u ukrasne lajsne. Umesto da radove EDB-u plaćamo 250 evra po stanu, sa komšijom koji ima svoju firmu sam sam to uradio, a ceh je ispao 80 evra po domaćinstvu. Nedavno nas je posetila protivpožarna inspekcija. Rekli su da smo možda i jedina zgrada u Beogradu satako sigurnim strujomerima. Oduševili su se kada su videli prozorčić za provetravanje iznad ulaznih vrata, a na krovu ventilacijski otvor, tako da kroz hodnik neprestano struji vazduh – objasnio je Burović.
--------------------------------------------------------------------------------------------
A od „Stambenog” – čistači hodnika
Dok je novac za krupnije popravke uspeo da sakupi od stanara, za sitnije intervencije, poput zamene sijalica, Burović otvara sopstveni novčanik. Ni njegov zamenik Bulat ne štedi kada su u pitanju investicije u zajedničku korist. Pre osam godina u hodniku pored podruma ozidao je česmu, da se nađe domaćinima koji tu čuvaju kace sa kiselim kupusom.
Radova i sada ima u zgradonačelnikovoj lokalnoj samoupravi. Na redu je zamena pločica u podrumu, a sledi sređivanje krova i oluka. Burović ističe da odlično sarađuje sa „Gradskim stambenim”:
– Za redovno održavanje zgrade koristimo novac koje stanari svakog meseca uplaćuju „Infostanu”. Ukoliko ga ne iskoristimo za tri godine, pare odlaze u zajednički fond, za potrebe drugih zgrada. Zato stalno šaljem zahteve „Stambenom” da nam nešto poprave. Pored predstojeće sanacije krova, oni su nam obezbedili i ulaznu nadstrešnicu i nove pločice ispod nje, a svake nedelje nam dolaze njihovi čistači i glancaju hodnike od krova do prizemlja – objasnio je Burović.
---------------------------------------------------------------------------------
Četvrtina razgrće sneg, ostali ih kuraže
– Mi smo primer zgrade gde se i bez apsolutne podrške stanara može uvesti red. U zdanju je 21 stan, a u popravkama i lickanju zajedničkih površina učestvuju stanari samo njih pet. Nije nam teško da radimo za sve njih, zgradu doživljavam kao dom, tim pre što mi u susednom stanu žive ćerka i sin sa porodicom. Zimi se dohvatimo lopata pa čistimo sneg, a sa prozora izviruju komšije i iz toplih stanova nam dovikuju „Baš ste vi vredni”. Umesto da im odbrusim ja odgovorim da znam da sam vredan i da očekujem bar jednu kafu za nagradu. Onda se komšinice utrkuju koja će da mi skuva topli napitak. Ja se okrepim, a one dobiju čist put. I tako dobrosusedski odnosi cvetaju – u šali objašnjava Nebojša.
Dragana Jokić-Stamenković
objavljeno: 22.10.2012.
