Izvor: Politika, 26.Nov.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zgasnula zelena zvezda esperanta
U godini kada se obeležava 125 leta od utemeljenja univerzalnog jezika, grupa entuzijasta pokušava da kursevima i predavanjima reafirmiše esperanto, koji je svojevremeno bio fakultativni predmet u beogradskim školama
Poštovaoci jedinog jezika na svetu iza kojeg ne stoji nijedna država niti etnička grupa – esperanta, ove godine obeležavaju vek i četvrt postojanja. Među gradovima u kojima je proslavljen jubilej bio je i Beograd. Osim prigodnih svečarskih skupova, objavljene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su i četiri knjige napisane na esperantu – „Svetac u mozaiku”, Senke Tomić, „Dobrodošli u Srbiju” Bojane Alfirević, „Negde o nečemu” Tereze Kapiste i „Zrela razmišljanja” Dimitrija Janičića.
– Osim toga, naše društvo „Novo osećanje” organizuje kurs u Ulici maršala Birjuzova 58, svakog četvrtka od 16 do 19 sati. Za predavanje je na svakom času zadužen neko od 20 predavača, koliko ih je danas u Srbiji, a svi imaju licencu Svetskog esperantskog saveza. Konačno, proglasili smo i Godinu Tibora Sekelja, jednog od naših najpoznatijih poklonika univerzalnog jezika koji je rođen pre tačno jednog veka – naglašava Dimitrije Janičić, predstavnik Saveza esperantista Srbije i društva „Novo osećanje”.
Ovaj književnik sa žaljenjem priznaje da je interesovanje za esperanto danas daleko manje nego u vreme SFRJ. Na kursu u Beogradu svega je dvoje mlađih od 30 godina, a najveći broj polaznika prevalio je šezdesetu. Za razliku od doba kada je u prestoničkim školama postojala fakultativna nastava esperanta, sada izostaje pomoć države i lokalnih samouprava.
– Nije lako naći ni prostorije. Jedino nam je u susret izašla opština Stari grad i dala na raspolaganje nekadašnje kancelarije mesne zajednice u Maršala Birjuzova – kaže Janičić.
Prema procenama upućenih, jezik koji je 1887. utemeljio poljski lekar iz Bjalistoka Ludvig Lazar Zamenhof, esperanto danas u Srbiji tečno govori, čita i piše stotinak ljudi, dok oko hiljadu razume osnovne reči i sentence. Kako bi reafirmisali ovaj univerzalni jezik, njegovi domaći pobornici su u novembru prošle godine u Kolarčevoj zadužbini organizovali seriju predavanja.
Janičić kaže da veruje u svetliju budućnost esperanta, jer se taj jezik uči relativno lako – za tri meseca moguće je savladati osnove, a za godinu dana redovnog rada i potpuno ga usvojiti.
– Esperanto se danas najviše govori u Kini i Japanu. Procena je da ga u svetu oko 3.000 ljudi smatra maternjim, jer su im roditelji sa različitih kontinenata, pa u kući koriste ovaj univerzalni jezik – zaključuje Janičić.
----------------------------------------------------
Tito ga je tečno govorio
U Zagrebu je 1953. održan Svetski kongres esperantista. Prilikom sastanka sa gostima skupa, predsedniku Titu su ponudili prevodioca, ali je on tu asistenciju odbio i sa zvanicama tečno komunicirao na esperantu.
Internacionalni skupovi esperantista održavali su se i u Beogradu, bila je to u neku ruku i preteča pokreta nesvrstanih, a na taj jezik prevođena su dela Nušića, Domanovića, Kočića...
----------------------------------------------------
Latinski jezik proleterijata
Reč esperanto doslovno znači „onaj koji se nada”. Opisuju ga kao spoj romanskog i germanskog vokabulara i slovenske fonologije. Simbol ovog jezika je zelena petokraka koja predstavlja nadu na pet kontinenata. Među najpoznatiji citatima koji se povezuju sa Zamenhofovim izumom jeste Lenjinov zaključak da je „esperanto latinski jezik proleterijata”.
N. Belić
objavljeno: 26.11.2012.
.jpg)
