Izvor: Politika, 04.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja čudesa
Bogme smo se pošteno posmrzavali čekajući da „analitičari” iz „Toplana” procene kada je pravi trenutak da ozvaniče početak sezone grejanja. Postoji tu, tako kažu, nekakva procedura koju valja ispoštovati, a koja veli da nam nije hladno onda kada mi to osećamo, već kada oni kažu da jeste?! Prate migracije, ponašanje i prirodni priraštaj polarnih medveda pa stečena znanja primenjuju na nas, kanda.
Kao u onoj priči kada je čobanče prečesto vikalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „vuk” pa su seljani prestali da se obaziru na njega, tako smo, valjda i mi, previše zapevali: „Hladno nam je”, pa su nadležni okrenuli glave na drugu stranu...
No, dobro, i tome je valjda kraj?! Počele su nekakve „tople probe” hladnih radijatora, koliko god to protivurečno zvučalo. Bezmalo kao i fakat da u toku lenjih meseci uredno stižu računi za grejanje, a mi ih još urednije plaćamo?.. U to doba, vele, remontuju se toplane, a to košta, a to traje... Koliko i svojevremeno građenje orbitalne stanice „Mir” – pa još dan, dva duže.
Mada, kada se sve sabere i oduzme ima tu još i neke analogije – ne baš zdravorazumne, ali analogije u svakom slučaju, jer: ako usred leta plaćamo za grejanje, dođe mu normalno da u jesen plaćamo za hlađenje? Normalno, koliko i da se na uplatnicama Infostana nađu stavke: sređivanje priobalja Nila i gradsko građevinsko zemljište u pojasu Gaze...
E, sad, posve je druga stvar to što u nas normalno i logično ne idu ruku pod ruku. Ma, ni u istom pravcu, a ne pod ruku... Potiru se, more.
U suprotnom bi sasvim normalan protest Zvezdaraca da im se ne dira Peti parkić, rezultirao logičnim odustajanjem investitora od namere da u njemu zida. Mislim, pre svega bi normalno i logično trebalo da bude da po parkovima nema dunđerisanja, ali...
Ovako, sasvim je normalno što se vascela javnost digla i stala u odbranu parkića, a, opet, sasvim logično da to džab-džabe čine jer će, pre ili kasnije, u njemu nići zgradurina. Tako to već biva.
I to, verovatno za dva sprata veća od planiranog, kao kompenzacija za duševni nemir investitora...
Verovatno su te mučne slike „razularene” dečurlije i njihovih baka i deka kako nasrću na goloruke bagere i kinje preplašene buldožere, ostavile traga u čoveku. Samo on zna koliko se puta prenuo iz sna vrišteći: „Samo ne plastelin pod gusenice”, „Spusti tu barbiku, ubićeš kamion”... Strašno je to! A, opet, normalno i logično. U onoj disproporciji, razume se.
Dobro, da ovu priču o logičnom i normalnom zaključimo sa čajankom kod Krkobabića.
Jeste, onom na koju je kao zamenik gradonačelnika pozvao samohrane majke iz Materinskog doma u Zvečanskoj ulici, minule nedelje.
I, svaka mu čast na tome, s obzirom na to da su od njih porodice, žalosti, digle ruke i ostavile ih da se sa decom potucaju od nemila do nedraga.
Moram priznati da mi je, čuvši tu vest, prva asocijacija bila: Alisa u zemlji čuda, i čajanka kod belog zeca, ili, beše, ludog šeširdžije, ne znam?!
Jer, i to su Alise, zemlja čudesa je u svakom slučaju, a tu je i čaj. Samo da se ne završi kao u priči...
Međutim, možda i ne bude loše ako ta praksa „na čaju kod zamenika gradonačelnika” zaživi. Zašto?!
Pa, zbog prvog dela priče, uglavnom. Bude li još kakvih peripetija sa beogradskom „Nasom” i radijatori olade – svi u Stari dvor na čaj.
Kada se već pravimo Englezi, ponašajmo se tako...
Mihailo Medenica
[objavljeno: 05/10.2008.]
