Izvor: Politika, 22.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zeleni" policajci
Trideset šumarskih tehničara pokriva 32 šumska rejona na teritoriji grada i oni imaju obavezu da brinu o svemu
Čuvarska služba šumskog gazdinstva "Beograd" ima dva velika neprijatelja na pošumljenoj teritoriji prestonice: ljude koji bespravno seku drveće i staru gradsku boljku – bespravne građevine koje niču i na zelenim površinama.
Vladan Živadinović, direktor šumskog gazdinstva "Beograd", objašnjava kako se šumari bore protiv ovih specifičnih grana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kriminala.
– Trideset šumarskih tehničara pokriva 32 šumska rejona na teritoriji Beograda i oni imaju obavezu da brinu o svemu što se u i oko njega dešava, uključujući tu i zaštitu od uzurpacije zemljišta ili bespravne seče. Oni imaju obavezu da prijave svako kršenje zakona – objašnjava Vladan Živadinović.
Naš sagovornik kaže da šumski tehničari predstavljaju i neku vrstu policije, jer su nadležni i da reaguju u slučaju da neko pokuša da izgradi objekat na državnom pošumljenom terenu.
– Čuvari praktično imaju celodnevno radno vreme i obavezu da redovno obilaze rejon. Oni obično imaju i svoje doušnike koji im javljaju ako se nešto sumnjivo dešava. U slučaju da uhvate čoveka koji hoće da uzurpira prostor, imaju pravo da ga legitimišu i da zatim šalju izveštaj – govori Živadinović.
Prema njegovim rečima, čuvari se trude da spreče gradnju pre nego što ona počne. Međutim, često pokrenuti prekršajni postupak, kao što je poznato, traje dugo, što ljudi koji bespravno grade preokrenu u svoju korist.
– Ukoliko je neko uporan u gradnji, na kraju nemamo drugog izbora nego da ga fizički isteramo iz šume. To rade deset do 15 šumara u grupi, koji se sakupe iz okolnih rejona, da bi pomogli kolegi koji je otkrio krivca. A u slučaju da, recimo, neko već podigne ogradu ili udari temelj, imamo i mašine za uklanjanje bespravnog objekta – veli Živadinović.
Kao primer za bespravnu gradnju on navodi Stepin lug, to jest Veliki i Mali Mokri Lug, gde postoji niz bespravno izgrađenih kuća koji čekaju na legalizaciju. A za to vreme, to zemljište se i dalje vodi kao državno, u vlasništvu "Srbijašuma" i gazdinstva "Beograd" .
Što se bespravne seče tiče, Živadinović kaže da su prekršajne kazne za ovu vrstu kriminala suviše blage.
– Dve decenije sam u ovom poslu i nisam video da je neko otišao u zatvor za seču drveća. Ljudi koji seku šumu obično dobiju uslovnu kaznu i kasnije opet nastave sa svojim "poslom". U slučaju da neko iseče do 1,5 kubika drva, to se vodi kao prekršaj i kazna je oko 500 dinara, što je zaista malo. Veće količine isečenog drveća spadaju u krivično delo – objašnjava Vladan Živadinović.
S obzirom na to da šumski čuvari pokrivaju čitavih 33.000 hektara beogradskih šuma, jasno je da ne mogu u svakom trenutku da budu na oprezu. Sa druge strane, sudije, govori Živadinović, određuju i blage kazne pod objašnjenjem da su ljudi koji seku drva socijalni slučajevi, jer im je potrebno za ogrev. Ipak, tvrdi on, situacija je često mnogo ozbiljnija.
– Dovoljno je pogledati krivične prijave. Stalno se ista imena pojavljuju na spiskovima. To su ljudi koji su napravili posao od seče i šverca drveća – tvrdi Živadinović.
Osim pomenutih obaveza, čuvari šuma brinu i o sprečavanju krivolova, a sređuju i gradska izletišta, kao što je Košutnjak, Hajdučka česma i Kosmaj.
S. Stamenković
[objavljeno: 22.08.2006.]
