Izvor: Politika, 21.Apr.2014, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog Draškovog atlasa i kola su obijana
Za vreme četvorodecenijskog kartografskog staža Draško Apostolović stvorio je prvi globus na srpskohrvatskom jeziku i iscrtao brojne vazdušne puteve, a njegova povelja uzidana je u temelj Aerodroma „Nikola Tesla”
„Radovi na izgradnji beogradskog aerodroma otpočeli su godine 1958. na inicijativu druga Josipa Broza Tita, pretsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije i generalnog sekretara Saveza komunista Jugoslavije, organizatora svih pobeda bratskih jugoslovenskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naroda u Narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji 1941–1945. godine i u socijalističkoj izgradnji njihove otadžbine...”
To je deo poruke u boci koja je, umesto da bude porinuta u vodu, ostala usidrena u luci. I to – vazdušnoj, onoj u Surčinu, u čiji je temelj uzidana pošto je urolana i ubačena u flašu. Sačinio ju je, u vidu povelje na pergamentu, Draško Apostolović, koji je te 1960, kada je položen kamen temeljac sadašnjeg Aerodroma „Nikola Tesla”, bio kartograf-redaktor u Upravi civilnog vazduhoplovstva.
Putnici koji hitaju kroz surčinske terminale ne slute da je ova povelja, na čijem je vrhu nacrtan grb „Fenereje” a na dnu srp i čekić, i danas na tom mestu. Ali, to je samo detalj iz bogate četvorodecenijske kartografske karijere osamdesetčetvorogodišnjeg Draška, okončane penzionisanjem 1986. godine. Ne samo da je iscrtao bezbroj vazdušnih koridora, već je bio i tvorac prvog globusa na srpskohrvatskom jeziku i autor čuvenog „Auto atlasa Jugoslavije”.
Draško, rođen 1930. u Kratovu, u današnjoj Makedoniji, preselio se s porodicom u Kruševac kad je izbio Drugi svetski rat. U Beograd je došao 1947. i sa 17 godina prijavljuje se da radi u „Geokarti”.
– Imao sam u školi dobru ocenu iz crtanja pa sam dobio posao da senčim reljefe. U toku rada završio sam Geodetsku školu i stekao dve diplome visokokvalifikovanog majstora – kaže Draško.
„Geokartu” je napustio 1957. kada mu nije odobren premeštaj u bolji platni razred. Zaposlio se u Upravi civilnog vazduhoplovstva pri Sekretarijatu Saveznog izvršnog veća za saobraćaj i veze kao kartograf-redaktor. Radio je mape za zbornike vazduhoplovnih podataka koje je Uprava imala međunarodnu obavezu da priređuje.
Beogradski aerodrom tada je bio u Zemunu, a ubrzo se rodila ideja da se novi izgradi u Surčinu. Drašku ne samo da je tad povereno da sačini pomenutu povelju, već je 1962. postao vođa grupe za dekoraciju pri odboru za otvaranje aerodroma.
– Moj posao je tada bio da nadzirem da li se enterijer vazdušne luke postavlja u skladu sa planom. Grupa za dekoraciju bila je jedna od šest radnih grupa odbora, a ostale su bile zadužene za „parking i ozvučavanje”, „platformu”, „ugostiteljstvo”, „red i bezbednost” i „propagandu i goste” – navodi naš sagovornik.
Crtao je Draško uporedo i mape vazdušnih koridora koje i danas čuva, kao i karte za „pilotske procedure” namenjene pilotima pri uzletanju i sletanju na aerodrom.
Pre penzionisanja, posvetio se i kopnenim mapama. Da bi sačinio „Auto atlas Jugoslavije sa daljinarom” objavljen 1979 – koji je dostigao 40.000 primeraka – kolima je prošao celu zemlju kako bi utvrdio tačnu kilometražu između svih mesta. Tako je nastala publikacija izdeljena u sekcije uz mogućnost računanja razdaljine između bilo koje dve ucrtane lokacije. Sadržala je i spiskove graničnih prelaza, železničkih linija auto-vozova, trajektnih veza, auto-kampova... Ne čudi onda da su se, kaže Draško, zbog ovog atlasa u mirnoj Jugoslaviji – kola obijala.
-------------------------------------------------------
Fotolaboratorija u kući
Draško Apostolović bavio se i fotografijom. Šezdesetih je godinu dana radio za Galeriju fresaka, za čiju je arhivu fotografisao slike u srpskim manastirima. U svojoj kući u Ripnju, gde danas živi, napravio je fotolaboratoriju. Pojedini stari primerci aparata koje poseduje daju njegovoj zbirci muzejski karakter.
-------------------------------------------------------
Pomoć Dida Demaja
U želji Draška Apostolovića da neprestano stiče nova saznanja o svojoj struci, pomogao mu je prijatelj Dido Demajo, akademski slikar jevrejskog porekla, predratni član KPJ koji je zbog navodne podrške rezoluciji Informbiroa robijao na Golom otoku.
– Demajov brat imao je štampariju u Londonu i preko njega sam nabavljao literaturu iz oblasti štampe i fotografije. Te knjige prevodio mi je Demajo, koji je znao nekoliko svetskih jezika – kaže Apostolović.
D. Bukvić
objavljeno: 21.04.2014.
