Izvor: Blic, 15.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zarada bez puno muke
Sve češće se dešava da delovi grada ostanu bez telefonskog signala. Poslednji slučaj, ne zna se koji po redu, krađe telefonskih kablova dogodio se u noći između petka i subote. Tada je više od 500 domaćinstava i firmi iz Bloka 45, tokom vikenda, bilo bez telefona. Lopovi su obili dva okna sa klupkom bakarnih kablova u Ulici Jurija Gagarina.
Ekipe „Telekoma Srbija" odmah su izašle na lice mesta da bi promenile čak 250 metara bakarnog kabla. Još uvek nije poznato kolika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je materijanla šteta naneta ali se radi o višemilionskom iznosu.
Metode krađe
Kablove „Telekoma", naročito bakarne, najčešće kradu sakupljači sekundarnih sirovina koji ih potom prodaju na crnom tržištu. Neki od njih su se toliko izveštili da bez velike buke, koristeći testere, bez napora seku snopove kabla. Kradljivci najčešće ulaze u podzemna okna i koja se ne mogu razvaliti samo sa alatom.
Na udaru lopova najviše su telefonski kablovi u Novom Beogradu jer se tamo nalazi i najveći broj šahtova, kojh samo u okolini autoputa ima više od 15. Međutim, dešavalo se da budu skinuti i provodnici sa bandera, koji imaju bronzano-silicijumske žice, ali i kablovi slične strukture, postavljeni na banderama. Zbog „lopovske neobaveštenosti", pored bakarnih, često „stradaju" i optički kablovi jer spolja i jedni i drugi izgledaju isto. U aprilu ove godine dogodilo se da je grupa obesnih kradljivaca, verovatno primetivši da kablovi nisu bakarni, zapalila optičke u jednom od podzemnih okna kod mosta „Gazela" i Centra „Sava".
Poreklo bakra nije vaŽno
Lopovi kradući bakar vide priliku za dobru zaradu, premda na crnom tržištu on ne košta više od 400 dinara po kilogramu. Bakar uglavnom otkupljuju privatna preduzeća ili topionice, ali i JKP „Gradska čistoća".
- Otkupljujemo i bakar. Ako nam neko donese šaht, naravno da ćemo pitati za njegovo poreklo. Ukoliko ne dobijemo valjano objašnjenje slučaj prijavljujemo policiji - kaže Dragan Ignjatović, direktor „Gradske čistoće" gde otkup bakra po kilogramu košta od 295 do 300 dinara.
Međutim, na nekoliko mesta u gradu koja se bave otkupom ove i sličnih sirovina, moguće je prodati bakar i bez „pedigrea".
Cene se kreću od 260 do 400 dinara po kilogramu, u zavisnosti od vrste i kvaliteta, a kada prodajete od dokumenata je potrebno priložiti samo ličnu kartu.
U jednom metru telefonskog kabla ima oko osam kilograma bakra, a dobro uigrana ekipa, tokom jednog „izlaska na teren", može da ukrade i više od 150 metara.
Kradu ukrase, poklopce i saobraćajne znake
Pored bakarnih telefonskih kablova na meti lopova su i bakarne žice sa bandera, ukrasi sa javnih česmi, table sa natpisima institucija, bakarna jezgra iz transformatora za struju, ali i biste i ograde na grobljima, napravljene od ovog materijala. Kradu i saobraćajne znake, stubiće pored puta, aluminijumske i bakarne žičice iz semafora, žičane ograda pored puta, kandila i mesingana slova sa spomenika, kao i delove kontaktne mreže na železnici.
