Izvor: Blic, 22.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajednica za novi početak
U stanu u ulici Stevana Filipovića broj 29, živi pet osoba koji su po mnogo čemu posebniji od ostalih stanara te zgrade. Bili su zatvoreni u instituciji zajedno sa još 500 ljudi sa kojima su delili istu sudbinu, bez prilike da se obrazuju, rade, druže i žive jednim normalnim životom. Zidovi koji su ih delili od potisnutih snova, danas, posle četiri godine, daleko su iza njih.
Uručena pomoć
Predstavnici opštine Savski venac uručili su pomoć domaćinstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u kome samostalno živi pet osoba sa intelektualnim teškoćama. Oni su dobili od 200 kilograma životnih namirnica. U pet stanova u Beogradu, na Savskom venacu, Voždovacu, Čukarici i Novom Beogradu, živi 23 obolelih od Daunovog sindroma. U planiranu je da se obezbedi još 20 stanova za ovaj program.
U našoj zajednici postoje brojne predrasude o licima koja su ometena u razvoju. To se moglo videti i u pogledima komšiluka, kad se u julu 2004. u zgradu doselilo pet osoba sa teškoćama u razvoju. Nije potrajalo dugo, kad ih je pridošla grupica osvojila. Sredili su i očistili celo dvorište oko zgrade. Na prvi pogled, nesposobni da se brinu sami o sebi, dokazali su da to mogu i žele.
Vrata ekipi „Blica" nam je otvotila nasmejana Danijela Jovanović (40), koja je samostalan život započela upravo u ovom stanu. Rođena je bez obe šake i oba stopala. Uprkos svom hendikepu Danijala poslednjih godina postiže izvanredne sportske rezultate u planinarstvu, tenisu, atletici i plivanju. Ova uporna i hrabra žena državna je prvakinja u plivanju i atletici, a bavi se još i košarkom, odbojkom i stonim tenisom. Prošle godine je proglašena za najboljeg sportistu Beograda sa invaliditetom.
- Putujem u Rusiju 25. jula da bih osvojila najviši vrh Evrope „Elbrus" (5.642 metara). Nadam se da ću istrajati i postići najbolji uspeh u karijeri - pohvalila se Danijela Jovanović (40), dok je spretnim pokretima pomagala našem novinaru da stavi mobilni telefon na punjač.
Za kuhinju je zadužena Nada Grujičić (58). Gostima rado kuva kafu i pravi kolače, koja su joj uska specijalnost, a ovaj hobi je otkrila tek po dolasku u zajednicu. Kako kaže, uživa kad joj drugi poklone osmeh zahvalnosti i daju reč pohvale za kulinarska umeća. Nedavno se ponudila da komšiji koji, zbog starosti i bolesti nije u stanju da vodi računa o sebi, pomogne bez materijalne nadoknade.
U stanu je sve „pod konac". Sobe su uredne i čiste, a o higijeni se pored njih brine i domaćica koja sa njima provodi osam sati dnevno. Pravedno su rasporedili zaduženja. Nikada ne dolaze u konflikte i presrecni su kad mogu da pomognu i dokažu da nisu beskorisni članovi ovog društva. Čini se da idu i preko svoje snage.
Dragan Životić (27) oboleo od Daunovog sindroma, izrazio je želju da se obrazuje.
- Uspeo sam. Završio sam osnovnu školu prošle godine i najviše volim matematiku. Uživam u dugim šetnjama, ispijanju kafe na splavovima i mnogo volim muziku. Pevam svaki dan - rekao je Dragan, ne skidajući osmeh sa lica.
Većina njih radi nekoliko sati dnevno, a ako posla kojim slučajem nema, sami ga traže. Uštedeli su pare za DVD i televizor. Presrećni su zbog prilike koja im je pružena, večiti optimisti, osmehom se brane od ljudi i okolnosti, a izvan svega, čuvaju jedni druge, jer drugu porodicu nemaju.
- Program smo pokrenuli u martu 2004. godine, kad je oformljena grupa stručnjaka koji čine Stručnu službu podrške u zajednici. Povezali smo se stručnim timom Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Sremčici. Organizovan je razgovor sa većim brojem korisnika kojima smo ponudili mogućnost da iskorače iz institucije zatvorenog tipa u neizvestan, ali slobodan život u iznajmljenom stanu u gradskom životu - kaže Dragan Lukić, vođa ovog programa.
