Izvor: Večernje novosti, 03.Sep.2014, 14:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žaba u tegli kao barometar

POSTOJE ljudi koji imaju sposobnost da predvide vreme. Posmatranjem neba, čak i kroz najmanje promene na njemu, u stanju su precizno da predvide buduće vremenske prilike.O tome nam priča iskusni meteorolog Časlav Stanojević, predočavajući čitaocima „Beogradskih priča“ i detalje iz istorije meteorologije. On kaže kako „obično kod starijih ljudi, posebno onih čija aktivnost umnogome zavisi od vremena (poput ribara ili ratara), stečeno je veliko iskustvo o vremenu i njegovim promenama.Sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << druge strane, tokom prošlosti naši preci su koristili i životinje čiji instinkt i ponašanje bi nagoveštavali buduće promene. Iskusni meteorolog, posle četiri decenije različitih proučavanja, predočio nam je neka od svojih znanja, kao i narodna predanja vezana za njih.PIJAVICE - METEOROLOZI CRNA pijavica, u narodu poznata i kao konjska, bila je korišćena u prognozerske svrhe, kao i žaba gatalinka. - Pijavicu treba, baš kao i žabu, staviti u prostranu teglu, a na dnu treba da bude beli pesak ili mahovina - objašnjava naš sagovornik. - Nalije se do dve trećine čiste izvorske ili bunarske vode. Ako pijavica leži mirna na dnu tegle istegnuta ili savijena, uskoro će nastupiti lepo vreme, a ako se tako ponaša zimi - treba očekivati suvu hladnoću - golomrazicu. Ukoliko pijavica izađe iz vode i grčevito se skuplja i isteže, znači da predstoji nepogoda. Ako se zadržava u gornjem delu vode, znači da leti predstoji kiša, a zimi sneg, i da će se to dogoditi tokom naredna 24 časa. Opet, ako životinja nemirno juri kroz vodu, treba očekivati vetrovito vreme, koje će nastupiti čim se ona primiri.Pritisak iz podzemlja- PONEKAD je ljudski talenat da se predvidi vreme posledica nasleđenih znanja koja se prenose sa kolena na koleno, ali se izuzetno može kod pojedinaca ispoljiti i „instinkt za vreme“ - objašnjava Stanojević. - Čula pomažu ljudima da naslute promene. Tako, na primer, bunari i druge podzemne, kanalizacione cevi mogu da emituju buku koja se dobro čuje pre nastupajuće promene vremena. Ova buka prestaje kada se uspostavi poboljšanje. U suštini, sve je posledica izmene vazdušnog pritiska koji je u padu kao prethodnica pogoršanja.Tesno povezano sa ovakvom promenom pritiska je i priliv vode u izvorima koji daju dosta vode pre nailaska pogoršanja, dok skoro presahnu kada je vreme lepo, usled visokog pritiska vazduha.- Neugodan miris koji dolazi iz kanalizacionih i drugih podzemnih cevi takođe je u vezi sa padom pritiska. To mnogi ljudi osetljivog čula mirisa mogu da osete i pripišu nadolazećem pogoršanju.Mnoga narodna iskustva vezana za „prognozu“ vremena povezana su sa ponašanjem domaćih životinja, ptica i insekata. Na primer, porast vlažnosti vazduha jedan je od znakova približavanja kiše. Insekti i ptice najčešće to osete, pa nam svaka na svoj način to i najavljuje.- Povećanje vlažnosti tera insekte da se spuštaju sa većih visina. Komarci i muve osećaju da im krila postaju sve teža, a let naporniji. Kada se oni spuste nisko, to učine i laste, koje se njima hrane, a otud i jedna od najpoznatijih narodnih prognoza: Kada laste lete nisko, biće kiše!ZALAZAK SUNCA POSEBNA pravila koja su zaživela u narodu odnose se na najave vremena na osnovu izgleda neba pri zalasku i izlasku sunca. - Ako na zalasku postoji večernje rumenilo, ne treba očekivati pogoršanje vremena za naredni dan - predočava nam Stanojević narodna predanja. - Ali, ako je nebo pri zalasku sunca prljavo-žućkasto narednog dana treba očekivati pogoršanje. Jutarnje crvenilo, naprotiv, ukazuje na pogoršanje još istog dana.Prognozer na dobrom glasuPosebno je zanimljiv slučaj žabe gatalinke, koja je kao prognozer na dobrom glasu. Još besmrtni Aleksandar Deroko piše o tome kako su ugledne beogradske apoteke često u izlogu imale žabu u tegli, koja je, penjući se na merdevine postajala živi barometar i sjajan prognozer vremena.- Žaba gatalinka kao „senzor“ obavezno je mužjak, i što je stariji to je bolje - nastavlja Stanojević. - Potrebno je da bude što tamnije zelene boje, jer to potvrđuje njegovu starost, a crna crta preko očiju razlikuje ga od ženke. Ovako odabrana žaba stavi se u veću staklenu teglu, u kojoj se na dnu postavi busen mahovine ili trave, nalije se više od dve trećine tegle čistom kišnom ili rečnom vodom. Unutar tegle se ukoso postave male drvene lestvice. Tegla se poveže pelirom, a na njemu se napravi otvor veličine novčića, kroz koji će se spuštati zalogaji hrane (žive muve, malo hleba, suve šljive...). Preostala hartija na otvoru tegle se izbocka šilom, da bi životinji ostalo dovoljno vazduha.Tako su stari Beograđani znali da će biti lepo vreme dokle god žaba boravi na lestvicama iznad vode. Ako se spusti na travu na dnu tegle izvesno je da će doći do meteorološke promene. Ili će se lepo vreme preobratiti ka pogoršanju, ili će od kišovitog uslediti stabilizacija.- Postojala su i dodatna opažanja. Ako je žabac van vode i pritom krekeće, lepo vreme će potrajati. Ali, ako u tom trenutku pada kiša ili duva vetar, i takvo vreme će se nastaviti. Ako žaba krekeće noću, znači da će uslediti kišni dan.Naš sagovornik podseća da su ovi „predskazivači vremena“ pre Drugog svetskog rata, ali i dugo posle njega, bili česti u znamenitim apotekama, knjižarama, ali i stanovima uglednih Beograđana i bolje opremljenim školskim biološkim kabinetima.- Jedan od dobrih predskazivača vremena je i vrabac, koji je, uostalom, i simbol Beograda - zaključuje Stanojević.- Vrapci se najčešće zadržavaju u granatim stablima, a posebno u žbunovitim zasadima. Ako, dok traje ružno vreme, pre svega kišovito, počnu veselo i u horu da cvrkuću, uskoro će nastupiti stabilizacija i lepo vreme. DRŽAVNICI - DOMAĆININAJVAŽNIJE kiše za poljoprivredu su „đurđevdanske“ za ozime useve i „svetoilijske“ za prolećne. Ukoliko one izostanu ili zakasne, mogu da uslede značajni problemi, a državi preti nedostatak hrane.- Moj profesor Đura Radinović, inače tvorac jednog od najboljih modela za dugoročnu prognozu ispričao mi je istinitu priču o kojoj se malo zna - kaže Časlav Stanojević. - Tokom jedne od predratnih godina, kada je predsednik vlade bio Nikola Pašić, a ministar finansija Laza Paču, zima je bila sa malo padavina, a prolećne, „đurđevdanske“ kiše su kasnile. Pašić nalaže Pačuu: „Idi kod onih tvojih u Pariz i pregovaraj o kreditu iz predostrožnosti, da se obezbedimo u slučaju slabe godine“.Lazu su ondašnji bankari dobro poznavali i verovali su mu.Paču je pregovarao par dana i gotovo da je završio posao, ostalo je samo da papiri budu potpisani. U tom času iz Beograda od Pašića stiže kratka depeša: „Lazo, ne potpisuj, ovde je pala dobra kiša!“Ta godina je bila spasena, jer su prinosi bili dovoljni za prehranu stanovništva.

Nastavak na Večernje novosti...