Izvor: Politika, 10.Jan.2013, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za stadion Tašmajdan do Brača nema dobrog kamena
Finansijer obnove, gradska Agencija za investicije i stanovanje, koja je insistirala da se isključivo koristi kamen s područja Srbije, na kraju je uvažila protivargumente. – Uprava SRC „Tašmajdan” se svesrdno zalagala protiv „bračke opcije”, ali su druga uvozna rešenja bila dvostruko pa i trostruko skuplja od dopremanja kamena iz Hrvatske
Brački kamen, vrsta krečnjaka kojim će biti obložene tribine na stadionu Tašmajdan, dovoljno je čvrst i otporan na vlagu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i mraz, a upija manje vode nego granit – potvrđeno je analizama uzoraka koje su uradili stručnjaci sa Instituta za ispitivanje materijala Srbije.
U našoj republici, tvrde geolozi s kojima smo razgovarali, nema kamena takvog kvaliteta.
– Primedbe da kamen sa hrvatskog ostrva nije najbolje rešenje za gledalište stadiona Tašmajdan nisu korektne. Pa ako je dobar za Belu kuću, Palatu „Srbija” ili Dioklecijanovu palatu, zašto da ne bude valjan i za tašmajdansko kulturno dobro – kaže geolog Zoran Đajić, predsednik Udruženja „Kamen Srbije” i član komisije koja je donela odluku da se brački kamen primeni na objektu u Ulici Ilije Grašanina, baš kao što je urađeno i pre šest decenija.
– Iako se uprava SRC „Tašmajdan” svesrdno zalagala da se u gradnji stadiona ne koristi brački, već neki drugi, takođe uvozni, gradska komisija to nije mogla da prihvati, jer bi to bilo dodatno trošenje novca. U igri je bio i granit iz Brazila, Indije i Italije, ali smo takve ponude odmah odbili kao preskupe. Cene kvadrata bile su od 100 do čak 250 evra – objašnjava Đajić i ističe da je bilo i sasvim oprečnih sugestija.
– Agencija za investicije i stanovanje kao investitor celog posla insistirala je da se isključivo koristi kamen s područja Srbije. Kada smo im predočili da je cena domaćeg kamena približno jednaka bračkom, a da pri tom tu količinu kamena, takve boje, dimenzija, debljine i kvaliteta u našoj zemlji nije moguće naći, priklonili su se krečnjaku iz Hrvatske – navodi Đajić, ne okolišajući da kaže kako je prilikom ispitivanja uzoraka primećena „sklonost” bračkog krečnjaka prema habanju.
– To nije nepremostiv problem. Bračkim kamenom biće obložena samo sedišta stadiona, a po njima se neće šetati dan-noć. Zato je verovatnoća da će se brzo pohabati veoma mala – ističe predsednik udruženja „Kamen Srbije”, podsećajući da je pre ove odluke investitoru predloženo, što je i prihvaćeno, da se obiđu sve lokacije u Srbiji gde se eksploatiše ukrasni kamen kako bi se i sami uverili u kvalitet domaćeg proizvoda.
Među stručnjacima ima i onih koji smatraju da odluka o korišćenju bračkog kamena nije najbolja zbog njegove nepostojanosti. Pre nego što su majstori zasukali rukave i ušli na gradilište omeđeno Tašmajdanskim parkom, Aberdarevom i Ulicom Ilije Grašanina, stadion je gotovo dve decenije bio zapušten, dok su tribine obložene ovim krečnjakom propadale munjevitom brzinom.
– Ako tribine, pa i čitav kompleks, ne budemo valjano zaštitili i redovno održavali, sigurno će doživeti istu sudbinu. Jer, stadion izgrađen pre šest decenija nije propao tek tako, već je za to kriva uprava sportskog centra, koja je trebalo da zna da je zaštita kamena veoma važna – uveren je Đajić, dodajući da je komisija predložila investitoru da se kamen dodatno testira, odnosno utvrdi kako reaguje na zaštitna premazna sredstva.
– Takva sredstva, koja kamen štite od vlage i smanjuju mu poroznost, imaju garanciju od deset godina. Bez obzira na to, predložiću gradu da se svake druge godine stadion ponovo „preprska” istim izabranim sredstvom. Uz takvu negu, kamen bi mogao da potraje stotinama godina – ističe predsednik „Kamena Srbije”, podsećajući da i jedno jedino polenovo zrno može da razori strukturu svakog kamena.
– Takvo zrnce može da nađe put, pusti koren i proklija. S vremenom koren će da razori kamen, a tada dobijamo ono što ne želimo, pukotine. Tako je bilo na starom stadionu, jer o njemu niko nije valjano vodio brigu – zaključuje Zoran Đajić.
----------------------------------------
Srpski protivkandidati
Bukovički granit
Na lokalitetu na Bukulji više se ne vadi ovaj kamen. Firma „Lalović graniti” ponudila je Gradskoj upravi da za potrebe obnove stadiona Tašmajdan oživi taj kamenolom. Kada im je predočeno da je potrebno da izvuku najmanje 400 kubika blokova, koliko je neophodno za pokrivanje 8.000 kvadrata tribina – odustali su, svesni da ni tehnički ni finansijski ne mogu da iznesu toliki posao.
Glavni nedostatak ovog kamena, od kojih se prave kocke za popločavanje i ivičnjaci, jeste što u sebi sadrži pirit, jedinjenje gvožđa i sumpora, koje u dodiru sa vodom rđa, što dodatno razara strukturu kamena.
Cena kvadratnog metra: 45–60 evra
---------------------------------------------------------------------------------------
Kamen iz Skržuta, Zlatibor
Ovim mermerom u Beogradu je popločano šetalište od Save do Dunava, pored hotela „Jugoslavija”, a svako ko je prošao tuda mogao je da se uveri u kako lošem stanju su kamene ploče. U praksi se pokazalo da lako pucaju, pa je „zlatiborska opcija” odbačena. Ovaj mermer bio je u žiži pažnje javnosti pre četiri godine, kada je objavljeno da ga je za svoja zdanja pazarila kompanija „Microsoft”.
Cena kvadratnog metra: 45–60 evra
--------------------------------------------------------------------------
Dacit iz sela Slavkovica kod Ljiga
Ova vrsta granita dokazala je postojanost svuda gde je primenjena, pa je bez polemike prihvaćeno da njome bude popločano 4.000 kvadrata centralnog „podijuma” stadiona Tašmajdan. I on se koristi za izradu kamenih kocki i ivičnjaka.
Cena kvadratnog metra: do 60 evra
M. Brakočević
objavljeno: 10.01.2013.
