Izvor: Politika, 25.Jun.2009, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za prvu liniju metroa – 550 miliona evra
Javni sektor bi pokrivao 32 odsto troškova novog sistema prevoza, ostatak u rukama privatnika
Izgradnja prve linije lakog šinskog sistema od Ustaničke ulice na Zvezdari do Tvorničke ulice u Zemunu koštala bi550 miliona evra, procena je kanadske kompanije SNC Lavalen. U troškove su uključenekompozicije vozova koje bi trebalo nabaviti, ali nisu uračunati radovi za izgradnju podzemnih parkinga i poslovnih prostora.
Gradonačelnik Dragan Đilas podsetio je da gradska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlast intenzivno pokušava da reši saobraćajni problem koji postoji decenijama.Osim izgradnje mostova i drugih investicija, jedno od ključnih ulaganja jeste izdvajanje sredstava za nezavisni šinski sistem i gradsku železnicu.
– U gradu intenzivno radimo kako bismo prve rezultate razvoja gradske železnice osetili već sledeće godine. Treba prekinuti priču o tipu metroa koji će se graditi u glavnom gradu i kako bi trebalo da se zove: „laki” ili „teški”. Najboljeje – beogradski metro. Stručnjaci su se složili da sistem mora da bude nezavisan i da kao takav garantuje redovnost, kvalitetan prevozi brzinu. Važno je da sagledamo finansijske razmere projekta i zajedno sa Republikom vidimo šta je realno, šta bi država i grad mogli da plate – istakao je Đilas.
Džon Morison,ambasador Kanade, naglasio je da je ova zemlja uvek bila dobar partner našoj državi i da će učiniti sve da pomogne da Beograd dobije modernu i razvijenu saobraćajnu infrastrukturu.
Stefan Mer, rukovodilac studije „Mogućnost finansiranja izgradnje prve linije beogradskog metroa”, koju je finansirala Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), objasnio je da je kao model finansiranja predloženo partnerstvo, gde oko 32 odsto troškova snosi javni, a 68 odsto privatni sektor koji bi se finansiraoiz akcijskog kapitala i dugoročnog zaduživanja.
„Taj model omogućava da se ostvari optimalna raspodela rizika između javnog i privatnog sektora. Privatni sektor preuzima na sebe rizike izgradnje, eksploatacije i održavanja, kao i najveći deo rizika finansiranja”, moglo se čuti na jučerašnjoj prezentaciji studije u Starom dvoru.
Hilda Gaček, iz EBRD-a, rekla je da je ova banka spremna da razgovara o ulaganju u laki šinski metro. Ona smatra da bi on mogao da bude rešenje za saobraćajne probleme stanovnika u centru, ali i u predgrađu.
Predstavnici Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda precizirali su da je ideja da u gradu budu četiri linije lakog metroa koje bi se međusobno preplitale. Generalnim urbanističkim planom Beograda do 2021. godine planirana je izgradnja lakog šinskog sistema na linijama Ustanička – Tvornička i od Pravnog fakulteta preko Slavije do Žarkova, kao i linija koja bi povezala te dve linije, a najavljeno je i proširenje sistema do Karaburme i Mirijeva.
Predviđeno je da se oko 40 kilometara gradske železnice gradi uglavnom u nivou ulice, s tim što bi se, kada je to potrebno, gradile podzemne deonice. Za ovaj projekat trebalo bi izdvojiti manje od milijardu evra.
D. Spalović
[objavljeno: 25/06/2009]
