Izvor: Blic, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za pešake pet opasnih tačaka
Na ulicama u užem centru Beograda najugroženiji su pešaci koji stradaju u najmanje 50 odsto saobraćajnih nesreća. Saobraćajni fakultet je nedavno završio projekat koji predlaže niz mera koje bi trebalo preduzeti kako bi bezbednost u saobraćaju u najprometnijim ulicama bila udvostručena.
Istraživanje je obuhvatio pet zona i to Bulevar oslobođenja (potez od Autokomande do Slavije), Ruzveltovu ulica, Bulevar kralja Aleksandra (kod Cvetkove pijace), Savsku ulica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Zeleni venac. Za vozače je najkritičniji pravac od Autokomande do Slavije, jer na ovom potezu postoje dve kružne raskrsnice, pa često dolazi do saobraćajnih nezgoda jer vozači ne poštuju propise. Nesavesni pešaci u ovim delovima grada često pretrčavaju kolovoze na svoju ruku ili se kreću u neposrednoj blizini saobraćajnica, pa sami sebe dovode u opasnost. Profesor na Saobraćajnom fakultetu Milan Vujanić kaže da je istraživanje pokazalo da su pešaci u 50 odsto slučajeva krivi za nezgode u kojima učestvuju.
- Da bi se smanjila ugroženost pešaka predložili smo niz mera, od potpunog odvaljanja pešaka od kolovoza, smanjenja dozvoljene brzine kretanja u nekim deonicama, do promene lokacija autobuskih stajališta koja su često toliko nelogično postavljena da ugrožavaju bezbednost građana koji koriste Javni prevoz - kaže Vujanić.
Ukoliko predložene mere zažive, uskoro bi na nekim lokacijama u centru grada mogle da se pojave i zaštitne ograde koje će potpuno odvojiti pešake od kolovoza.
- Veoma efikasno rešenje je postavljanje ograde u Bulevaru oslobođenja, kod Franša. Međutim, mnogi pešaci i dalje pretrčavaju ulicu zaobilazeći ogradu, što ugrožava njihovu bezbednost. Ograde bi trebalo postaviti sa jedne strane ulice, i učiniti da budu visoke onoliko koliko je dovoljno da se spreči njihovo preskakanje - kaže Vujanić.
Mesta na kojima se događa najviše saobraćajnih nezgoda trebala bi da budu označena kao „crne tačke", kako bi se pešacima ukazalo na rizik pretrčavanja ili kretanja u blizini saobraćajnica na tim mestima
- Osnovni cilj istraživanja je da se bezbednost u saobraćaju poveća za oko 50 odsto u odnosu na trenutnu situaciju - kaže za „Blic" saobraćajni inžinjer Vladimir Simidžija, saradnik na izradi projekta.
Činjenica je da pešaci ponekad ne mogu slobodno da se kreću trotoarima od velikog broja kioska, kontejnera, parkiranih automobila, i drugih prepreka koje su prinuđeni da zaobilaze. U Beogradu se svakodnevno dogodi između 60 i 110 saobraćajnih nezgoda, a u najmanje 70 odsto slučajeva žrtve su pešaci.
U studiji postoji niz predolga kako poboljšati uslove u kojima se odvija saobraćaj u prometnim ulicama u centru grada kao što je postavljanje brojača koji će pokazivati koliko je sekundi preostalo do uključenja zelenog svetla na mestima gde oni još uvek ne postoje ali i niz drugih propisa za vozače, povećanje broja saobraćajnih traka za vozila Javnog prevoza, smanjenje ograničene brzine kretanja vozila...
Propisi za „crne tačke"
Kod nas još uvek ne potoje propisi na osnovu kojih se jedno mesto može obeležiti kao „crna tačka".
- U Norveškoj, na primer, propisi kažu da se mesto na kome se dogodi četiri ili više saobraćajnih nezgoda automatski označava kao crna tačka. Ukoliko se nezgode dešavaju na određenoj - kaže saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija.
Kritično za pešake
1. Bulevar oslobođenja ( kod Veterinarskog
fakulteta, Infektivne klinike, Franša)
2. Bulevar kralja Aleksandra - Cvetkova pijaca
3. Brankova - Stajalište zeleni venac
4. Savska - kod Palate pravde i Savskog trga
5. Ruzveltova - kod Vukovog Spomenika
