Izvor: Politika, 29.Dec.2009, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za kratere na ulicama kriva podloga, a ne asfalt
Zaleđena voda u površinskim pukotinama se širi i lomi gornji sloj saobraćajnice. – Deformacije nastaju zbog neplanskog opterećenja na putevima čija je podloga dotrajala, kažu u „Beograd putu”
Nedavno zahlađenje krunisano jakim mrazevima i snežnim smetovima ostavilo je dubok trag na gradskim ulicama. Jedanaest ekipa JP „Beograd put”, od trenutka prestanka padavina, radi kako bi saniralo stotine rupa na prestoničkim kolovozima, pri čemu putari prioritetno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izlaze na saobraćajnice kojima prolaze vozila javnog prevoza. Dragan Milošević, direktor sektora za građevinsku delatnost „Beograd puta”, istakao je da sredstava za sanaciju udarnih rupa ima dovoljno i da radnici, po nalogu nadzornog organa Instituta za puteve, popravljaju najrizičnija oštećenja.
– Prethodnih dana sanirani su asfaltni zastori u Mije Kovačevića, Bulevaru kralja Aleksandra, Ulici neznanog junaka, Bulevaru vojvode Putnika, Sretena Mladenovića Mike, Ulici 17. oktobra, Patrijarha Joanikija, Geteovoj, Krajiškoj, Bačvanskoj, Pilota Mihaila Petrovića... Većih problema ima u ulicama koje nisu rekonstruisane poslednjih sedam ili osam godina, poput Bulevara despota Stefana koji je „hronični bolesnik” u zimskom periodu. Imali smo ideju da nasipanjem stotinak tona asfalta ovoj saobraćajnici pružimo „prvu pomoć”, ali Direkcija za puteve planira kompletnu rekonstrukciju kolovoza i trotoara u narednoj godini, pa nemamo dozvolu za veće intervencije – rekao je Milošević.
Zreo za ozbiljniju obnovu, koja se očekuje na proleće, jeste i asfalt na novobeogradskom kružnom toku gde je „Beograd put” okrpio udarne rupe. Stanje na Slaviji Milošević ocenjuje kao „dosta bolje nego lane” kada su iza smrznute vode ostajali krateri.
Padavine u zimskom periodu izazivaju „otvaranje” puteva jer se voda u asfaltnim rupama ledi i širi pa dolazi do pucanja površinskih slojeva. Malo oštećenje, uz dovoljan broj ciklusa odmrzavanja i zamrzavanja, raste u dubinu jer padavine prodiru do podloge, ali i u širinu jer automobili krune obode pukotina.
Branko Marković, direktor asfaltne baze „Beograd puta”, ističe da suštinski krivac za oštećenja nije asfalt već dotrajala podloga ispod puta.
– U Beogradu ima ulica koje ispod asfalta kriju slojeve stare po 100 ili 200 godina. Projektanti su ih svojevremeno dizajnirali za mala saobraćajna opterećenja koja su u međuvremenu porasla, i naslage drobljenih materijala su se pod pritiskom izdeformisale. Asfalt ima malu ulogu u nosivosti i on je tu da zaštiti podlogu od trošenja i prodora vode. On se na lošoj podlozi deformiše i mrežasto puca pa ga smrznuta voda lako polomi – istakao je Marković.
Na rekonstruisane ulice sa zamenjenom podlogom poput Nemanjine, Savske, Glavne u Zemunu, Bulevara umetnosti, Omladinskih brigada ili Španskih boraca, stavljen je asfalt tipa SMA. To je kvalitetniji i izdržljiviji asfalt koji ima veću otpornost na deformacije. On bolje izdržava teška vozila, i zemlje poput Nemačke obavezno ga ugrađuju u sve puteve.
– Ugradnja ovog asfalta zavisi od projekta i cene rekonstrukcije ulice. Standardni asfalt isti je u celom svetu i mi koristimo materijale koji su u skladu sa međunarodnim normama. Naš SRBS standard usklađen je sa evropskim tako da tu nema problema. Stvar je u podlogama i nenamenskom opterećenju saobraćaja – zaključio je Marković.
M. Luković
[objavljeno: 29/12/2009]
