Izvor: Politika, 07.Jan.2015, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za jubilej – obnova kuće Jovana Cvijića
Muzej geografa i naučnika u Ulici Jelene Ćetković 5 dobiće grejanje, novu fasadu i krov u godini kada se obeležava vek i po od rođenja jednog od najznamenitijih Srba
„Ja nikad ne zaboravljam ovo: kada se uzmu dugi razmaci vremena, sve su istine privremene”, zapisao je Jovan Cvijić u knjizi „Govori i članci”. Ovaj citat deo je izložbene postavke muzeja našeg najpoznatijeg geografa i naučnika svetskog glasa, u Ulici Jelene Ćetković 5, koju posetioci po svemu sudeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neće moći da vide u ovoj godini, kada se obeležava vek i po od rođenja znamenitog Lozničanina. Razlog je obnova kuće, sagrađene 1905. po Cvijićevim planovima, a koja bi trebalo da počne na proleće i završi se za devet meseci. Biće to najveći građevinski zahvat otkako je 1968. godine zdanje adaptirano u memorijalni muzej. Pet kaljevih peći i dalje će krasiti izložbene prostorije, ali će oko 120 kvadrata prvi put biti zagrevano daljinskim grejanjem. Fasada, krov i instalacije biće zamenjeni, podrum u kome je nekada živela Cvijićeva posluga biće pretvoren u galerijski prostor sa čitaonicom. Sanacija će obuhvatiti i nekadašnju vešernicu u dvorištu, baštu gde se nalazi Cvijićeva bista, a iza nje raskošni japanski bagrem.
– Neophodno je zaustaviti propadanje zgrade i prilagoditi je savremenim tehničkim standardima koji važe za zdanja ovakve namene. Iako će obnova koju smo dugo čekali biti u godini jubileja, on će biti obeležen međunarodnim skupom u SANU i izložbom, 12. oktobra, na dan Cvijićevog rođenja – kaže Tatjana Korićanac, direktorka Muzeja grada Beograda, pod čijim okriljem je i Muzej Jovana Cvijića.
Gotovo četiri decenije putovao je Cvijić Balkanskim poluostrvom pešice, na konju i magarcu, proučavajući prirodne pojave, tragove starih lednika na balkanskim planinama, tipove kuća i privrednih zgrada, psihološke tipove i varijetete, narodnu nošnju, a najvrednijom baštinom opremio je svoj dom. U duhu secesije karakteristične za početak 20. veka, uređenje enterijera i nacrt nameštaja poverio je Dragutinu Inkiostriju Medenjaku, slikaru dekorateru. On je vešto uklopio motive faune, stilizovane glave jarca na čiviluku i flore, leptire na tavanici i lusteru od kovanog gvožđa, sa narodnim motivima izrezbarenim u drvenom nameštaju, poput čiče sa šajkačom. Pirotskim ćilimima zastrti su podovi, a stolice i sofe u salonima presvučene delovima narodnih tkanica. U tako opremljen dom ušla je 1911. godine gospođa Ljubica Krstić, Cvijićeva supruga. Pozivnica za venčanje na francuskom i fotografije sa svadbenog putovanja u Rimu takođe su deo postavke. Nju čini više od 200 eksponata sa kratkim presekom naučnog rada: Cvijićeva torba, kofer, sat, okovratnik, pasoši supružnika, kišna kabanica, štap, merač nadmorske visine, beležnice i sveske. Tu su i brojne fotografije: sa Mirovne konferencije u Versaju 1918. godine na kojoj je Cvijić učestvovao kao ekspert za određivanje granica nove države, sa ekskurzija sa studentima, u društvu Branislava Nušića i Gece Kona, pisma Mihajla Pupina iz 1925. godine, Isidore Sekulić...
Da je Cvijić bio cenjen naučnik svetskih razmera svedoči i obaveštenje da će predavati na Sorboni, original njegovog najznačajnijeg dela „Balkansko poluostrvo”, čije je prvo izdanje štampano 1896. na francuskom. Na komodi ispod ikone svetog Đorđa nalazi se dopis kojim kralj Aleksandar Karađorđević obaveštava Cvijića da će mu doći u goste 15. decembra 1911. U tom salonu čuvaju se telegram saučešća i venac od srebra koje je kralj poslao za Cvijićevu sahranu 1927. godine. Ove predmete godišnje vidi samo 800 posetilaca, a vodiča u muzeju Danicu Vugdragović obično pitaju od čega je Cvijić bolovao, da li je imao dece i kakve je bio naravi.
– U kući je kratko živeo jer je u toku Prvog svetskog rata bio u Solunu, Rimu, Švajcarskoj i Parizu, a dosta vremena proveo je i na ekskurzijama. Bio je zahtevan, poštovao je rad i red, i od drugih je tražio isto. Strastveni pušač, ali je duvan zbog astme i problema sa srcem morao da ostavi. Mučio ga je i visok krvni pritisak i kamen u žuči i mnogo toga se odrekao, osim da ide na fakultet i bavi se naučnim radom – kaže Vugdragovićeva.
Bolest nije uspeo da pobedi, ali je u amanet budućim generacijama ostavio i misao „Pobediće onaj koji bude kulturniji”.
----------------------------------
Kulturno dobro od velikog značaja
Obnova Muzeja Jovana Cvijića vredna je 22 miliona dinara i biće finansirana iz budžeta. Investitor je Agencija za investicije i stanovanje, a projekt je uradio Saobraćajni institut CIP. Rok za završetak posla je devet meseci. Sve radove u kući nadgledaće gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture jer je 1979. muzej proglašen kulturnim dobrom od velikog značaja.
Daliborka Mučibabić
objavljeno: 07.01.2015.
