Izvor: Kurir, 18.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZA BEOGRAD
KRALJEVO - Tek je bilo svanulo, kad su grupe radnika „Magnohroma“ počele da pristižu na Trg Jovana Sarića, pred zdanje...
KRALJEVO - Tek je bilo svanulo, kad su grupe radnika „Magnohroma“ počele da pristižu na Trg Jovana Sarića, pred zdanje SO Kraljevo. U rukama su nosili kišobrane, kese, zamotuljke, poneko je imao torbu na leđima. U kesama pokoji sendvič, flaša s vodom, suve čarape, ponegde se mogao naći i „polić“ rakije. Put do Beograda, dug blizu 200 >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kilometara, namerili su da pređu peške. Drugog izbora nisu imali.
- Tražili smo od ovih naših lopova da nam obezbede autobuse, ali nisu nam dali. Stići ćemo do Beograda, makar na kolenima - uznemireno nam je pričao radnik Đorđe Đusić.
U sedam sati na Trgu je bilo oko 500 vatrostalaca, opremljenih za dug put. Opštinski činovnici prolazili su pored njih pognutih glava. U očima mnogih videle su se suze. Oglasile su se i radničke pištaljke.
- Ljudi, ne vičite, probudićete predsednika opštine - čulo se iz mase.
Slavko Purić, predsednik Odbora za zaštitu prava radnika, s klupe se obratio kolegama.
- Molim vas da na put krenu samo zdravi. Biće naporno, ko zna šta nam se sve može desiti. Najvažnije je da svi ostanemo živi i zdravi. Živeo „Magnohrom“! - uzviknuo je Purić.
Dogorelo je kraljevačkim vatrostalcima do nokata. Godinu i po dana nisu primili plate, privatizacioni ugovor s bivšim vlasnikom, britanskom firmom „Global stil holdings“, raskinut je pred kraj prošle godine. Obećanja iz državnog vrha da će pomoći da nekadašnji balkanski gigant vatrostalne proizvodnje opstane, nisu ispunjena. Mnoge radničke porodice gladuju. Prošle nedelje obesio se „Magnohromov“ radnik Luka Grabovčić.
- Moj brajko, 36 godina sam radio u „Magnohromu“. Sad sam socijalni slučaj. Imam dve unuke. Umesto da im deda kupuje bombone i igračke, učim ih da kako da trpe gladne i što lakše podnesu nemaštinu. Isključili su mi struju, tužen sam zbog bankovnog minusa i kredita. Na sudu ću reći: „Uzmite pištolj i ispalite mi metak u čelo“. Mnogo je lakše to, nego podneti ovaj pasji život - ogorčen je šezdesetogodišnji Milutin Bukonjić.
Milutinovu ispovest dopunjuju njegove kolege. Jedan od njih priča kako mu „Magnohrom“ duguje 600.000 dinara, a njega tuže zbog dugova za komunalije.
- Što država ne juri lopove koji su nas opljačkali, a ne nas koji smo opljačkani. Većina odavde na put kreće u pocepanim cipelama - razočaran je radnik Zoran Trajanovski.
Pedesetogodišnjakinje Mara Purić i Slavica Đirković, radnice pogona za proizvodnju grejnih ploča, pritežu opanke.
- Stići ćemo do Beograda, makar bauljali. Muž i ja radimo u „Magnohromu“. Možete misliti kako i od čega živimo. Skapavamo, lipsujemo... - govori uzrujano Slavica Đirković.
Milivoje Jakovljević, jedan od radničkih lidera, objašnjava s kakvim ciljem kreću put glavnog grada.
- Tražićemo od predsednika Tadića, jer drugom nemamo kome da se obratimo, da država spase ove ljude od gladi, ispita ko je kriv za kriminalnu privatizaciju našeg preduzeća, pohapsi krivce, kao i naše bivše direktore koji su nas opljačkali - energičan je Jakovljević.
Živko Vukomanović iz radničkog odbora objašnjava marš-rutu. Kolona kreće iz centra grada, prolazi pored Okružnog suda i Doma Vojske, i ulicom Vojvode Stepe izlazi na Ibarsku magistralu.
Oni s čela kolone započinju pesmu: „Voleo bih, majko mila, da sve ovo samo snevam, jooj, joooj...“
Dok je radnička kolona prolazila Karađorđevom ulicom, posmatrali su ih, s prozora, stanari brojnih višespratnica. Mnogi od njih su plakali. Jedna baka je iznela dva đevreka. „Daleko je, deco“, prozborila je, „nemam više. I ja gladujem, to mi je bilo sve za danas“.
U selu Miločaju, desetak kilometara udaljenom od Kraljeva, radnike „Magnohorma“ zahvatio je pljusak. Put Beograda nastavili su autobusima svog preduzeća, odbivši pomoć koju im je ponudila kancelarija predsednika opštine.
Oko 200 radnika, u tri autobusa koja je pratila policija, stiglo je u Beograd oko 14.30, odakle su se peške uputili ka zgradi Vlade Republike Srbije, da predaju svoje zahteve.
- Tražićemo da nas neko primi, bilo ko! Ne interesuje nas koja vlada, da li ova koja odlazi ili neka nova, ali neko mora hitno da reši naš problem - poručio je Slavko Purić, predsednik odbora za zaštitu prava radnika „Magnohroma“. Radnici su se odatle uputili ka zgradi Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.[ antrfile ]
PODRŠKA
Predstavnica radnika iz Rakovice Jelica Kljajić najavila je da će se potruditi da se radnici „Rekord Rakovice“ pridruže ovom protestu.
- Ista situacija je i u našoj firmi i najverovatnije ćemo se pridružiti njima sutra, jer i mi devet meseci ne radimo i nemamo platu - kaže ona.
SUNOVRAT
Sunovrat „Magnohroma“ počeo je 1996. i 1997. godine, kad su jedna po jedna železara u okruženju privatizovane. „Magnohrom“ i „Šamot“ iz Aranđelovca, koje imaju gotovo identičan proizvodni program, u jednom trenutku su ozbiljne porudžbine imale jedino od smederevske železare. Nakon što je „Sartid“ prodat kompaniji „Ju-Es stil“, „Magnohrom“ se suočio sa gubitkom tržišta od skoro 90 odsto, jer nove gazde iz Smedereva slučajno, ili namerno, nisu više poručivale robu iz ove fabrike. „Ju-Es stil“ je magnezitne opeke i nakon privatizacije „Magnohroma“ radije uvozio u Srbiju umesto da ih kupuje od novih indijskih vlasnika, dok novi vlasnici i stari menadžment „Magnohroma“ nisu ni tokom 14 meseci doneli nijedan nov posao za ovog kraljevačkog giganta, tako da ne čudi što je preduzeće na kraju doživelo potpuni kolaps.
OBEĆANJA
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je, u razgovoru s radnicima „Magnohroma“ prošle godine, najavio da će u kraljevačkoj fabrici biti „imenovano novo rukovodstvo, koje će do sredine februara uraditi popis, a do kraja tog meseca sastaviti završni račun i pripremiti novu sistematizaciju, socijalni program i plan proizvodnje za ovu godinu“. On je tada naveo da će „Magnohrom“ biti privatizovan u delovima, i da će do tada biti na režimu subvencija.
.jpg)
