Izvor: Politika, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vuk na limunadi
Spava na stolici u kancelariji, ne uzima hranu, pije samo vodu obogaćenu limunovim sokom. Vuk Bojović, direktor Zoološkog vrta, nastavio je štrajk glađu koji je započeo pre dva dana zbog, kako kaže, gnusnih izmišljotina. U upravi ove institucije na Kalemegdanu smenjuju se prijatelji, poznati sugrađani i novinari. Stanje u "Vrtu" je redovno, zaposleni obavljaju posao, a posetioci obilaze njegove stanovnike. Na prvi pogled čini se da sve funkcioniše.
Prvi čovek Zoo-vrta istakao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da, bez obzira na savete prijatelja da ne posegne za ovim sredstvom borbe, neće odustati.
– Govore mi da je štrajk glađu za nemoćne i da to nije za mene. Smatraju da sam borac, ali na drugi način. Nisam se iz nemoći okrenuo ovom vidu borbe, nego zato što sam pacifista – rekao je Bojović.
Ne krije da je imao primedbe na rad gradskih vlasti, ali kaže da neće dozvoliti da se neistine šire. Tri kioska koja su uklonjena pre tri dana nisu, tvrdi on, nelegalno postavljena u "Vrtu".
– Objekti su legalni. Vlasnici kioska ispunili su sve uslove koje je grad tražio. Državi uredno plaćaju porez i od tog novca verovatno se izdržavaju i Radmila Hrustanović i Gorica Mojović. Inspekcija kaže da nedostaje dozvola. Ta dozvola ne postoji i niko je ne izdaje, jer ovo nije javna površina – objasnio je prvi čovek "Vrta".
Za dve decenije koliko je na čelu ove ustanove prebrodio je, kako kaže, hiperinflaciju, ratove, pretenzije političkih partija poput JUL-a, ali ti problemi ne mogu se porediti sa sadašnjom nedaćom.
– Nisam došao u "Vrt" da bih profitirao. Ovde sam proveo svoje najbolje godine. Ne mogu da dozvolim da neki mali bolesni umovi ovo razgrabe. Ljudi koji me podržavaju daju mi snagu da istrajem. Podržava me intelektualni krem Beograda i Srbije – kazao je direktor Zoološkog vrta, ne želeći da precizira koji su to ljudi.
U čestim međusobnim optužbama između grada i Zoo-vrta, Bojović je između ostalog isticao da, osim retkih donatora, nije bilo druge pomoći.
– Otkad sam u ovoj kući svakog gradonačelnika molio sam da postanemo javno preduzeće. Hteo sam da se posvetim "Vrtu", a nisam imao prilike, jer sam išao da prosim novac. Borio sam se sa vetrenjačama. Ja sam savremeni Don Kihot. Ovako je teško izdržavati "Vrt". Najveću dobit imamo od ulaznica, zatim od zakupaca kioska i od donatora. Uspeli smo da površinu od sedam hektara ulepšamo, a grad bi da se okiti tuđim perjem – istakao je Bojović.
D. M.
[objavljeno: ]
