Izvor: Politika, 15.Jul.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrućina „obarala” građane
Veliki broj ljudi potražio pomoć lekara svih zdravstvenih ustanova zbog malaksalosti, vrtoglavice i nagle promene krvnog pritiska
Vreo dan, vruć vazduh i temperatura koja je juče prešla 37 podeljak Celzijusove skale juče je loše uticala na hronične bolesnike, ali i na zdravlje ljude koji su potpuno okupirali lekare u zdravstvenim ustanovama tražeći pomoć. „Malaksao sam”, „Boli me glava”, „Muti mi se pred očima”, bile su najčešće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reči koje su Beograđani juče izgovarali medicinarima, tražeći recept koji može da im pomogne da što zdravije izguraju vrele dane.
Dr Nada Macura, pi-ar Hitne pomoći, kaže da je juče zabeležen enorman broj inervencija, odnosno da su medicinari do 13 sati imali čak 83 intervencija, koliko celog prethodnog dana.
– Više od 30 puta smo do 13 sati intervenisali na javnim mestima. Bilo je puno saobraćajnih nesreća, kolapsa, padova na ulicama, a starije osobe je vrućina potpuno iscrpela – naglasila je dr Macura.
Dr Milena Jauković, lekarka iz Urgentnog centra, kaže da je juče u prepodnevnim satima u ovoj ustanovi zabeležen ogroman priliv pacijenata. Samo od sedam do 11 sati medicinari su obavili čak 150 intervencija.
– Zbrinjavali smo najteže grupe bolesnika, dovoženi su sa teškim povredama i bilo je onih kojima je bila potrebna reanimacija. Sve ambulante su bile stalno zauzete – istakla je dr Jauković.
Dr Dragoslava Mišetić, iz Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković” sa Palilule, objasnila je da je vrućina najviše negativno uticala na psihički obolele pacijente, kao i one sklone depresijama. Naša sagovornica napominje da ovi bolesnici kada je pretoplo vreme mogu da postanu suviše agresivni i da njihovi najbliži čim primete da se čudno ponašaju, treba da ih odvedu kod psihijatra. Ovoj zdravstvenoj ustanovi javljali su se i građani zbog problema sa vrtoglavicom.
– Zbog malaksalosti su se javljali potpuno zdravi ljudi, koji su se loše osećali, jer nisu jeli ili nisu uneli dovoljno tečnosti. Hronični bolesnici ne treba da izlaze iz stanova od 9 do 18 sati. Važno je da piju propisanu terapiju i da ne prekidaju da uzimaju lekove. Ako imaju visok pritisak, koji im je odjednom snižen, neka pozovu izabranog lekara da pitaju šta da rade, a takođe je važno da uvek pri ruci treba da imaju nitroglicerin pri ruci – savetuje dr Mišetić.
Pune ruke posla juče su imali i privatni lekari, a dr Milan Dinić, iz Doma zdravlja „Vizim”, objašnjava da je visoka temperatura posebno opasna za kardiloške bolesnike.
– Pacijenti nam dolaze, jer zbog vrućine imaju problema sa pojačanim znojenjem i ubrzanim disanjem. U tim situacijama im savetujemo nadoknadu tečnosti i elektrolita, tuširanje, smanjenje fizičkog opterećenja, boravak u prostorijama u kojima postoji cirkulacija vazduha. Boravak u klimatizovanim prostorijama se preporučuje, ali treba imati na umu da pacijenti često obole od respiratornih upalnih procesa usled naglog prelaska iz spoljašnje sredine u klimatizovane prostorije – rekao je dr Dinić.
Dr Mišetić smatra da iz ishrane na vrućini treba izbaciti tešku hranu, testa i peciva, a da svaki dan na jelovniku treba da se nađe 600 grama voća i 300 grama povrća. Dva do tri puta nedeljno treba jesti ribu, a neophodno je svakodnevno unositi osam čaša vode, i to po dve čaše pred svaki obrok.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 15.07.2008]
