Izvor: Politika, 26.Jul.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrelina ugrožava zdravlje starijih
Pomoć lekara najstariji građani traže zbog iscrpljenosti, dehidriranosti, pogoršanja hronične bolesti… – Beograd je grad stare populacije i neophodna je bolja briga o najstarijim sugrađanima
U Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije ovih dana je povećan prijem pacijenata starijih od 65 godina. Oni u ovu non stop dežurnu ustanovu dolaze po pomoć u stanju potpune iscrpljenosti, dehidrirani i sa pogoršanjem hronične bolesti. Svakog dana lekari pregledaju oko 700 ljudi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Među njima je dosta onih koji su teško podneli visoke temperature, kaže dr Milika Ašanin, direktor Urgentnog centra. Podaci iz literature pokazuju, dodaje on, da ovakve vrućine dovode do povećane smrtnosti kod kardiovaskularnih bolesnika starijih od 65 godina za pet odsto, a za čak 20 odsto onih sa respiratornim problemima.
– Veliki toplotni talas koji je 2003. godine zahvatio Evropu pokosio je oko 70.000 starih ljudi, najviše onih koji su živeli sami ili su bili hronični bolesnici – priseća se dr Ašanin.
Ovih dana loše se osećaju i stariji ljudi koji imaju hipertenziju, oni koje muči oticanje nogu, osobe sa psihijatrijskim problemima… Vrućina pogoduje kolebanju krvnog pritiska, dodaje profesor dr Nada Kostić, načelnica Odeljenja endokrinologije Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović”, koji starima često padne ispod normalnih vrednosti, zbog čega se dogodi da izgube svest na ulici. Kod starijih su krvni sudovi krti, prisutna je i ateroskleroza (proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zida arterije), češći su srčani i moždani udari. Vremešni ljudi lakše gube tečnost na vrućinama, a dehidratacija pogoduje promenama u mozgu.
– Beograd je grad stare populacije i neophodna je bolja briga o najstarijim sugrađanima. Činjenica je da većina njih ima male penzije i da ne može da plati boravak u domovima za stare ili nekog ko će da brine o njima, o tome da li uzimaju terapiju, kako se hrane, da li izlaze po vrućini... I ako imaju decu, ona ne mogu da budu sa njima 24 sata. Često su prinuđeni da izađu napolje da nešto kupe, pa kolabiraju. Mnogi nemaju ni klima-uređaje u stanu – kaže dr Kostić.
Na temperaturi od oko 40 stepeni Celzijusa nije lako ni dijabetičarima, kao ni onima sa poremećajem štitaste žlezde. Dijabetičari na paklenoj temperaturi moraju posebno da vode računa oko regulisanja nivoa šećera u krvi. Može da im se dogodi da im na ulici „padne šećer” i da se zato onesveste.
– Svaka druga osoba obolela od šećerne bolesti ima hipertenziju. Zato stalno moraju da mere pritisak kako bi prilagodili terapiju koju piju trenutnom zdravstvenom stanju. Mogu i malo soli da dodaju hrani koju spremaju i da unose dovoljno voća i povrća. Nikako se ne savetuje konzumiranje masne hrane. Važno je i češće umivanje i tuširanje. Žene koje imaju problem sa hipertireozom, povišenom funkcijom štitaste žlezde, takođe moraju da budu oprezne. Kod njih se sada više luči hormon tiroksin, koji ubrzava metabolizam. Posledice su gubitak na težini, ubrzan rad srca, povećano znojenje, „propadanje” mišića. Centralni nervni sistem im je ugroženiji, pa su ovi pacijenti uznemireniji nego inače – dodaje dr Kostić.
Zbog toga se onima koji pate od hipertireoze savetuje da u jeku sezone ne idu na more, već da odmor planiraju tek u septembru, oktobru kada su temperature prijatnije. Ako se ne pridržavaju saveta lekara, mogu u teškom stanju da završe u bolnici. Žene koje imaju smanjenu funkciju štitaste žlezde takođe su osetljive u ovom periodu, pa je važno da ne izlaze iz rashlađenih domova u periodu od 10 do 18 sati i da uzimaju propisanu terapiju.
----------------------------------
Najviše pacijenata stiže noću
Velike vrućine i takozvani crveni talas, objašnjava dr Nevenka Zarić, neurolog i načelnica Odeljenja prijema i trijaže Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava”, uticale su i na povećan broj pacijenata u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
– Najveći broj pacijenata stiže nam noću. Kada dođu u prijemnu službu, oni imaju povišenu telesnu temperaturu i dehidrirani su. Uglavnom su u pitanju internistički i kardiološki bolesnici. Teški pacijenti sa aneurizmama i proširenim krvnim sudovima su u povećanom riziku i posebno bi trebalo da vode računa i ne izlažu se vrućini. U bolnicu „Sveti Sava” ovih dana je pojačan priliv pacijenata iz drugih ustanova, posebno Kliničkog centra Srbije – kaže dr Zarić.
