Izvor: Politika, 16.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrelina trenira živce
Profesionalni vozači tvrde da nije samo žega uzrok nevolja u saobraćaju, već siromaštvo i nepoštovanje propisa
Letnje sunce u Beograd donese miris i dah Afrike, Beograđane izmami na gradska kupališta, a u gradski saobraćaj unese nervozu. Prsti beogradskih vozača postanu nervozniji, dok njihovi dlanovi češće nego inače pritiskaju automobilske sirene. Obe ruke gradskih vozača gotovo da nisu istovremeno na volanu – jednom neretko prete ili odmahuju. Da li su razlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tome samo visoke temperature?
Ljubiša Aćimović kao profesionalni vozač radi 35 godina, kao taksista 15. Na naše pitanje kaže:
– Nervoza u beogradskom saobraćaju nije samo letnja pojava, karakteristična je za svako godišnje doba. Napetost kod vozača nije rezultat letnje žege, nego stanja u državi. Zašto sedamdesetih i osamdesetih nije bilo ovoliko nestrpljenja i netolerancije kod vozača – pita se naš sagovornik i nastavlja:
– Ljudi su tih godina imali manje briga, finansijska situacija bila je bolja, dok danas Beograđani jedva sastavljaju kraj s krajem i za očekivati je da su nervozni. Aćimović još kazuje da su uglavnom drski i nekorektni mladi vlasnici skupih kola i dodaje da je osionost glavna odlika ovih vozača.
U prilog tome govori i priča Marka Ivetića, koji kao vozač GSP-a radi 20 godina. On kaže da je nedavno, ispred kafane "Dva bela goluba", prisustvovao sceni u kojoj je mladi vlasnik skupocenog automobila udario policajca zato što je ovaj, uz pomoć šlep službe, pokušao da odnese njegov nepropisno parkirani automobil. Ivetić postavlja logično pitanje: "Koliko neko treba da bude nervozan da bi udario policajca?"
Njegovo mišljenje jeste da je nervoza u gradskom saobraćaju posledica nepoštovanja propisa i veruje da je napetost kod vozača posledica zastoja i gužvi koje nastaju upravo kršenjem saobraćajnih pravila. Naš sagovornik posebno ističe neodgovorno ponašanje vozača motora, odnosno skutera i veli:
– Motorom možete proći između automobila i autobusa i tako stići nekoliko minuta brže na odredište, ali po koju cenu? Toliko puta sam bio svedok nemilih scena u kojima su nastradali neoprezni motoristi, pa moram da se zapitam: da li pet minuta zakašnjenja vredi koliko i ljudski život?
Proverili smo kazivanje Marka Ivetića po kome je nervoza gradskih vozača uzrok kršenja saobraćajnih propisa. Na liniji 27 koja saobraća od Trga Republike do Mirijeva izbrojali smo petnaest saobraćajnih prekršaja koji su neposredno uticali na vožnju Zorana Đurasovića, vozača GSP-a, ali i na udobnost putnika: nagla kočenja i iznenadna skretanja zbog nepropisne vožnje drugih učesnika u saobraćaju nisu nimalo prijatna. Pored ovih, primetili smo još tridesetak grešaka beogradskih vozača, nekoliko izuzetno opasnih kao što je, na primer, prolazak kroz crveno svetlo.
Činjenica je da vožnja beogradskim ulicama iz godine u godinu postaje sve opasnija. Naš sagovornik Ivan Jovanović kaže da se mnogo stvari promenilo kad je on bio vozač i dodaje:
– Današnji omladinci koji voze besna kola više paze na to da ih ne ogrebu, nego što vode računa o tome da ne ugroze nekog svojom vožnjom. Mislim da to nije samo njihova odgovornost, nekada je saobraćajna policija bila efikasnija: nije bilo moguće napraviti prekršaj i proći nekažnjeno. Jovanović smatra da je razlog današnjih problema u saobraćaju neefikasnost policije.
B. Pavićević
[objavljeno: 16.08.2006.]
