Izvor: Politika, 22.Jul.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vratolomije na „dasci” kod Ušća
Skejt park u Novom Beogradu, posle nekoliko odlaganja, uskoro će početi da se postavlja. – Ovaj sport je dobra prilika za privlačenje posetilaca iz inostranstva, kažu vozači
Posle 13 godina traženja odgovarajuće lokacije, čekanja na bezbedne konstrukcije i propisne rampe i natezanja sa susedima, ljubitelji skejta u Beogradu konačno će dobiti park u kojem će moći da se bave svojim omiljenim sportom. Najmlađe generacije skejtera nisu ni bile rođene kada su stariji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vozači počeli da vuku za rukav gradske funkcionere i dobijaju prazna obećanja. Prošle godine je peticija koju je potpisalo više od hiljadu osoba privukla pažnju uprave opštine Novi Beograd i privolela ih da pomognu. Radnici će ubrzo izaći na odabrani teren kod Ušća u Bloku 15 i početi da postavljaju staze i sprave.
U parku će se naći 15 rampi za skejtere, rolere i bicikliste, na prostoru dimenzija 38 sa 58 metara. Vozači su zadovoljni projektom, za razliku od onih po kojima su rađena mesta koja su ranije imali na raspolaganju.
– Potkraj devedesetih godina prošlog veka, postojali su poligoni na Tašmajdanu i Adi Ciganliji, ali nijedan nije bio pravi park. Na jednom mestu asfalt je bio katastrofalan, neravan i opasan po vozače, na drugom su razvukli lim, koji te naživo odere ako padneš na njega. Sprave su bile nakaradne, videlo se da su ti ljudi uopšte ne znaju šta rade, nacrte su skidali sa interneta umesto da su pitali vozače šta im je potrebno. Takozvanom parku na Adi nismo mogli ni da priđemo od nekih lokalnih momaka koji su se nazivali „Ada bojs”, izigravali krimose i zabavljali se tako što bi nas mlatili svaki put kada bi nas sreli. Čovek koji je upravljao tim mestom naplaćivao nam je ulaz po 100 dinara čak za vreme bombardovanja, kada nije bilo od čega da se živi. Na kraju su vlasnici „parkova” i na Adi i na Tašu digli ruke, pokupili opremu koja je išta vredela i ostavili gole konstrukcije. Ta mučilišta samo su ubila volju mnogima koji su hteli da voze skejt – kaže Miloš Pavlović, predsednik skejtbord kluba „Kobazz”, inicijatora izgradnje parka.
Oni koji nisu odustali nastavili su da se okupljaju na zgodnim mestima, gde su nalazili različite visinske nivoe i gelendere, neophodne za vratolomije na „dasci”. Posle nekoliko godina, opština Novi Beograd je prihvatila da pronađe zemljište i novac za park. Prva pogodna lokacija je odbačena zato što se pojavio moćniji investitor koji je na tom mestu hteo da pravi parkiralište. Drugo mesto je otpalo kada su se stanari okolnih zgrada pobunili uplašivši se preglasne muzike i okupljanja, kako su bili ubeđeni, narkomana i probisveta pod čiji će uticaj da potpadnu njihova deca.
– Čak smo došli na ideju da pomerimo park nekoliko stotina metara dalje, odakle nema šanse da bi nas čuli u obližnjim zgradama, mada je taj izgovor ionako bio besmislen jer su oni pričali da bi sa zadovoljstvom prihvatili fudbalsko ili košarkaško igralište, samo skejt park ne žele u susedstvu. Ni na tom udaljenijem mestu nisu nam dali da ostanemo jer se tu nalazi nasip na kojem bismo se, mislili su oni, parkirali i oslabili ga pa bi ih sve odnela poplava. Krive su predrasude prema skejterima, smatraju nas propalicama, džeparošima i narkosima zbog nekolicine takvih među nama, kakvi se nađu u svakom društvu – žali se Pavlović, koji je strogu etiku pokazao u prisustvu novinara „Politike” odbivši da trojici dečaka koji su ušli u njegovu radnju proda muzički album zabranjen za maloletnike.
Strah od kvarnog društva i opasne vožnje naterao je mnoge roditelje da nalože deci da bace ili prodaju svoje „daske”. Pavlović tvrdi da skejt nije gori od ostalih sportova, da su povrede moguće na svakom terenu i da skejteri barem odgovaraju za sopstveno zdravlje dok se drugi sportisti međusobno „krljaju i kidaju”. Odnos starijih prema skejtu se postepeno popravlja pa Pavloviću sada u prodavnicu navraćaju majke i očevi koji pomažu detetu da izabere opremu, raspituju se koji je najbolji način da se vežba vožnja i nude mu platu za časove mališanu.
– Najvažnije je što klinaca ima sve više i što sve mlađi prvi put staju na skejt. Ne samo što će usrećiti mnogo naših vozača već je park važan i za turizam. Kada smo pre nekoliko godina postavili rampu na poslednjem spratu BIGZ-a, već sutradan su stigli skejteri iz Hrvatske. Nedelju dana kasnije je stigla ekipa iz Slovenije, za kojima je ubrzo prispeo i tim vozača „Najkija”. Skejt je u inostranstvu unosan biznis i sponzori se otimaju za takmičenja. Park u Novom Beogradu je projektovan tako da može da primi i rekreativce i da zadovolji uslove za takmičenja. Neka strani vozači dođu ovde i svi će ih zavoleti i njih i nas kada vide koliko para ostavljaju u Srbiji – jetko predviđa Pavlović.
V. Vukasović
[objavljeno: 22/07/2008.]
