Izvor: Blic, 23.Jun.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vračar je adresa, Brdo se voli
Vlasnicu jedine domaće fabrike dekorativne kozmetike „Aura" Milu Litvinjenko posao je „prošetao" po celom gradu, a i zemlji. Stalno u pokretu, za godinu i po dana je prešla više od 76.000 kilometara. Promenila je nekoliko stanova i krajeva grada, ali Banovo brdo i dalje najviše voli, ne zato što je na njemu odrasla već zbog prirode, tišine, cvrkuta ptica...
Uključena u sve procese proizvodnje, sa centralom u Beogradu i fabrikom u Nišu, Mila Litvinjenko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je stalno u pokretu. U njenom životu je verovatno najmanje neobično što je, u vreme kad su svi strahovali od bombi, napustila dobro plaćen posao prevodioca u Ujedinjenim nacijama i kao diplomirani filolog počela da se bavi proizvodnjom kozmetike.
- Kao devojčicu me je, u sred Beograda, na Banovom brdu, ujeo konj. Bio je to poni iz cirkusa koji se smestio u parku iznad Požeške ulice u kojem sam rasla. U toj šumici smo se verali iz drveće, vozili bicikl, rolšue... Nikad nam nije bilo dosadno. Bila sam spremna sve da uradim samo da me puste napolje. To je bila velika sreća - seća se Mila.
U to vreme, glavna dečja zimska zabava u tom parku je bilo sankanje po "stazi smrti”.
- Staza je išla od vrha brda kroz šumu, skroz do Požeške ulice. Bila je jako strma, puna krivina i borova kao prepreka. Morali ste da budete umešni da ne tresnete u njih. Najhrabriji su bili oni koji legnu na sanke i tako se spuštaju. Mnogi dečaci su tako polomili neku kost - priča vlasnica kompanije koja je nedavno dobila priznanje „Cvet uspeha za ženu zmaja", za „najevropskiju" žensku firmu.
Za svaku uličicu i kutak na Banovom brdu, Milu veže neka lepa uspomena i zabavna priča. Pokazala nam je mesta kod stadiona fudbalskog kluba "Čukarički” na kojima su bili voćnjaci, kako kaže, nekog starog Rusa u kojima su krali trešnje i breskve i dvorišta ispod Šumarskog fakulteta iz kojih su kući nosili ruže.
Iako bi mnogi pomislili da, kao sav poslovni svet, živi u kolima, u letu kupuje po šoping molovima, a retke slobodne trenutke provodi u izležavanju na plaži, velike sreće - boravka u prirodi se nije odrekla. Zato je i dalje često na Banovom brdu, iako se odavno sa njega odselila. Neretko i na pijacu često ide na Banovo brdo, iako trenutno živi na Vračaru. Kako kaže, na njoj još uvek ima žena od kojih je kupovala njena majka i pošto se na njih navikla, nije joj teško.
- Ne volim šoping molove, jer prosto mame na kupovinu. U njima uvek kupim mnogo više stvari nego što mi treba. Zato više volim da slobodno vreme provodim u prirodi. Igram tenis, skijam, vozim bicikl... Volim da se šunjam i kroz grad i nikad ne idem istim putem - kaže Mila Litvinjenko.
U priči o sportovima kojima se bavi u slobodno vreme, svratili smo do teniskog kluba "Privilege” u Košutnjaku u kojem igra tenis, ali i do dvorišta osnovne škole "Josif Pančić” u kojem je učila korake u basketu.
- Ovde se nije ulazilo bez lopte. Do petog razreda sam bila poslednja koju su birali za tim, ali sam onda naglo izrasla i u osmom sam bila kapiten školske reprezentacije -priča Mila.
Ispod škole "Josif Pančić” zna svaku ulicu i vodi nas "tajnim” prečicama. U njima su deca nekad krala voće.
Kao što promene vremenskih uslova ne utiču na „Aurine" proizvode, tako ni godine ne utiču na Milu Litvinjenko. Iako je zagazila u petu deceniju još uvek po Adi i Košutnjaku vozi rolere. I kliza, ali ne po Banovom brdu, jer to klizalište odavno više ne radi. A nema ni voćnjaka u kojima se Mila pela po drveću da bi ubrala trešnje ili breskve.
Lepe reči su retke
Zavlačeći se vespom po uličicama Niša otkrila je Radikine bare, kako kaže, zabit u kojoj ljudi još uvek jedni drugima govore „Dobar dan. Kako ste?" i kad se ne poznaju.
- E, to mi stvarno nedostaje u Beogradu. Kada ljudi dođu na razgovor za posao, pruže ruku i predstave se, oduševim se. Drugačije je to bilo nekad. Ada, Košutnjak... Sad se i Košutnjak promenio. Čim je lepo vreme u njemu raspale roštilj već u šest sati ujutro i izgleda kao vašarište. Zato volim da tražim skrivena i mirna mesta - priča Mila Litvinjenko.
